Savremena bajka, a da li je ili nije, pojma nemam!                         

Negde daleko, daleko, preko sedam mora i sedam gora stanovala je princeza na zrnu graška. Nije imala dvorac pa je stanovala u soliteru.

Bila je gladna, a kako ne zna da kuva Crvenkapica je pošla kroz šumu da joj donese ćevape od Toše na ćoše. Sve bi dobro svršilo da princeza nije uzela da usisava, pa se ubola na trnovu ružicu koju je zla veštica posadila kad je pošla kod patuljka.

Princ to čuo pa pošao da je poljubi i tako to, kako već ide, ali je na brvnu sreo vuka koji je u medjuvremenu pojeo Crvenkapu i lovcu okačio na šešir krvavo perce za uspešan lov.

Vuku nije stalo da pojede princezu, ali nije hteo da je da ni princu zbog onog tako to, što bi se reklo niti  kost glodje niti drugom daje.

Princ je kao izgubio mobilni pa nije mogao da javi princezi da pingvini žive u Africi, što je nju naljutilo i dovelo u uverenje da princ nije previše bistar, mogao je da pusti čamac niz Savu pa bi zlatna ribica mogla da mu ispuni tri želje ili jednu tri puta, ili na tri načina, ima raznih varijanti.

U medjuvremenu vuk mora da je seo na ježa, jer je bio ljut čak i na medveda koji je na drugom kraju šume igrao se sa pčelicom Majom grickao med i tamburao: udri Mujo.

Princeza gladna kao vuk, još i uspavana, čekala je da joj neko dodje, ali oni jarčevi na brvnu su se boli i svadjali, i ona nije mogla više da čeka. Poslala je po golubu pismonoši aber-mail Omeru da izadje iz djul bašte i hlada jasmina i da dodje po nju u Baš-čaršiju ako zna šta je dert. Ona će mu, to jest princeza, odigrati ples skidanja sedam velova uz divlju muziku tam-tama.

Omer je odmah ukapirao u čemu je problem i krenuo  kao metak, ali je naišao na ono brvno gde su se vuk i princ-jarac i dalje boli, pa je seo da odigra preferans sa njima,  na ispadanje. Zasada je ispala samo princeza.

Kako ju je grašak žuljao, bila je malo nervozna i ljuta pa je krenula da nadje žapca koji je u nekom podrumu kreketao. Pošla da ga poljubi, ali se pokliznula i pala pod avion koji je odleteo u Pariz. Zakačila se avijoncu na rep, i sad gleda šta će, da li da sleti u Pariz, ili jarčevima na brvno.

U svakom slučaju rešila je da ne postane mala sirena jer sirene imaju rep, a telo tek od struka gore, što nije nimalo zgodno (zna se zbog čega) naravno zbog cipelice koju je u ponoć našao onaj Pepeljugin smotani tip.

To je samo bajka,  kako nisam rojalista, nešto sam sigurno pobrkala, pa najbolje de se princ pretvori u žabu i pogleda kadar nekog drugog filma i ne igra karte kao ziheraš, jer se nikad ne zna gde su aduti. A u SMS garantujem da nisu.

Caolina, nema više!

Ma, ima, nije da nema, ček  sad da udarim spam, kod, i još neki tandrmoljak kako ono beše? Ili to ne treba?

Uf, bre poglavice gde me nadje sabajle sa tim novitetima, a dan mi planiran strava!