Imam jedan problem gooooleeeeem , mogu da ga reše samo blogeri, jer kažu to je mnogo pametna sorta ljudi... uf... što nisam blogerka...  pa da se zaljubim u blogera... pa da imamo blogerčiće... pa... e u tome je problem!!!!

Dolaze mi u posetu blogeri. I sad ja kao domaćica treba da ih dočekam, da im napravim ugodnu atmosferu, zabavim... ma ono sve uobičajeno.

Nije tu problem, to ću lako, kao brbljuša nikad nisam imala problema sa gostima, ješni nisu, hoće samo hamburgere, i paštete, i to nije problem.

Lako bih ja zabavila obične ljude. U najgorem slucaju, da mi ništa drugo ne padne na pamte, podelila bih društvo, ženskicama dovela nekog zgodnog stiptizera, a muškićima pustila neku utakmicu na TV-u...

Ali blogeri su to bre... njih jedna jedina stvar na svetu interesuje KOMPJUTER!!!

I šta sad???? Ja imam jedan jedini, sve po jedno, jedan miš, jedan ekran, jedan, nemam pojma šta, oni govore sve u nekim šiframa, ništa ih ne razumem.... i bloger  kako koji udje, prvo kimne glavom, reda radi, pa se zaleti na blogoya.... Bar da nose one tašne, kuferčiće, lap-topčiće, jok... svi se za kompić hvataju.... mora da sam mnogo dosadna... za to blogersko društvo....  sa mojim primedbama u stilu: lebdi tu negde... kad ga turiš tamo... obriše se... i ne vidi se... ne može kod mene... i tako to...

I sad imate li neku ideju kako na jednu stolicu, jedan komp, sednu svi u isti čas??? Jedina mi nada Poglavica, da predje na neki drugi server, pa da tog dana isključi blogojce... ali onda će da budu nervozni i da ujedaju... ne valja ni to. Problem kad vam kažem, problemčina... a rešenje se ne nazire....

A možda i ima, ali ja ne znam....