Najavili mi se dragi gosti, neki sigurno naivci, koji me uopšte ne poznaju…. misle da će kod mene nešto gricnuti. Ja domaćica…. plač Majke Božje….

E, ali moram nešto da spremim... i sad ja napravila spisak šta ću da spremim... moram nešto da kupim. Našla sam  i jednu žrtvu da mi pomogne da donesem. Žrtva pogledala spisak, onako strogo, izjavila da ništa ne paše jedno sa drugim. Kad sam ja energično izjavila da sam sigurna da se u pitu sa višnjama stavljaju višnje... i još nešto, pa zašto to nešto ne bi bili čvarci, žrtva je prevrnula oči, uhvatila kvaku od vrata, i pobegla glavom bez obzira.

Iz daleka je samo vikao da će da donese, za svaki slučaj parče leba i vodu iz flašice... kao ja opasna... ih.... samo da zna kako sam ja opasna... ali, bre, žensko sam...mora da sam opasna sa ovolikom konkurencijom dobrih kuvarica, da ne pominjem tek makrobiotičarke, pojma nemam šta je to, možda baš pita od višanja...

I tako, obožavam ja pitu sa višnjama,  to je nekom odgovor... ja nikad ništa loše nisam imala u životu... samo godinama dobijam sve bolje i bolje... uh... boli glava što je neki put dobro....

Mislim ta pita od višanja.

Volim je onako sočnu, pa kad se dohvatim parčeta, a ono sve curi sok niz ruke... mmmmmm... a slatko, pa kisi... uh...

Pa odozgo malo šećera, pa kad dunem celo lice se zasladi, a ja onda obližem usne.... uf... što mi se jede pita sa višnjama. Samo kad bi mi neko rekao šta ide u nju.... čvarci očito ne idu, čim je onaj pobegao... a može li tu da se stavi malo sira??? Mora jos nešto da ide, inače bi bio kompot!!

Caolina.

 Idem da turam lonče, pa da obidjem parohiju, a višnja-pita???Smisliću nešto!!!

Neću valjda da otrujem najbolje blogere, poglavica bi me skalpirao