Rešila ja,  danas nema cirkusa, ima da sedim kod kuće i ližem rane. Pozvala neko društvance, učim da kuvam, neću valjda na sebi da eksperimentišem.Sve je bilo dobro dok se neko ne seti da bi pio kafu. Neće nes. Dobro, da ne cirkuziram, frljnem onaj soc, u sudoperu.

Znate ono, samo je kap trebalo... e, to je bila ta kap.

Kad poče da kulja vode, ja da jurim po terasi, skupljam vodu, kofe, krpe...  puna kuća krpa, samo ih nema kad trebaju.

Gosti, Brankovići, razbežaše se.

Telefon, ljubim ga u slušalicu

-Pomagajte, voda, majstor...

-Stani gde si navrla, šta se dešava.

-Majstor.... hitno... vodoinstalater...

-Adresa?

Istrtoljah adresu, telefon, mobilni, broj matični, sve samo da dodju da ona voda ne krene u komšiluk.

-Doćiće odmah... hitne intervencije...

 Koja teretana, koji bakrači, izvežbah se sa onim kofama, krpama, milina.

Prodje 15 minuta, i pola sata, i sat, kad ću ja da prestanem da budem naivna? I tako jurim ja sa onim krpama i kofama po stanu, uključila kameru, čekam ih željno, željnije ne može biti... u zlo doba, posle tri sata... evo ih...

-Nije to kod tebe, to je od komšija.

-Majstore, jel ` važi da vi smatrate i dalje da sam ja glupa, neznalica, nesposobna ženska, i sve šta hoćete, a da ovu sajlu vratite, i da donesete onu od 15m, i da gurnete, levo.

-Ne, mora desno...

-Kad vas molim, gurnite levo.

-Nemoj da  smetaš, pusti nas da radimo svoj posao.

Guro, guro, levo... naravno... i kad je gurnuo do devetog sprata,ja sam na prvom, a ništa se nije deseilo, sem što ga je ona vodurina nekoliko puta okupala, gurnu levo.... ma neću ništa dalje da vam pričam... žene su tvrdoglave mazge koje se ne razumeju u posao.

Odoše.

Ja sam najsrećnija na svetu....

I šta vredi što sedim kod kuće kao pošten svet... meni se uvek nešto dogadja.