Malo pre, dogodilo se….

Noć.

Sama sam

Misli se roje, lutaju, vraćaju me u neku prošlost, blude u budućnost. Tu sam, a nema me.

I....

Naravno, meni se uvek nešto dešava.

Malo mi je hladno.

Zima se uvukla u moje telo, neka jeza. Da li je to strah? Ne, ja se ničeg ne bojim. Čega bi se i bojala sve što može da se desi već mi se desilo.

Ponekad mislim zašto se mojom profesijom bave žene, to bi bio posao za muškarca.

On

Crne oči, poluzatvorene, drži neki papir u ruci i polupijano  mi govori.

-Znaš, ja sam došao da mi daš, ti, samo tebi verujem. Svi su oni lažovi, niko neće da mi kaže.

-Da, u čemu je stvar.

-Hoću da mi daš belu tabletu, samo jednu, pokazaću ja njima

-Kakvu tabletu?

-Tabletu da sve zaboravim.

-Ne razumem, šta trebate?

-Nemoj da si mnogo fina, šta se tu femkaš, hoću da zaboravim, da popijem tu tabletu i da sve zaboravim.

-Kakvu tabletu? Ne postoji tableta zaborava.

-Hoću tabletu belu, neću one crvene, od njih mi je muka, samo belu. Ja sam im lepo rekao, a oni neće... neće.... lepo sam sve objasnio.... daj mi...

-Kasno je idite kući, pa ujutro dodjite.

-Daj ti meni tabletu, belu... a posle ću lako... nema da brineš... belu... samo jednu.

-Idite molim vas, idite, sigurno vas neko čeka, brine...

-Ko me čeka? Šta ima da brine, tu sam, jel’sam tu? Tu sam... i bolje da me ne čeka, šta će da dočeka, a nemam ni tabletu.... dobro, da idem...  al` da me čekaš ujutro, sve ću da ti dam, i pare... sve ima da ti dam... a ti da mi nabaviš tu tabletu. Kako bre, nemaš sad da mi daš, a imaš za druge.... onoj babi si dala tabletu... belu video sam.... Daj, kad ti lepo kažem... sve ću da razlupam... daj bre...

-Nemojte više da stojite tu, moram da idem, dodjite ujutro.

-Lažeš, lažeš me, gde ćeš sad da ideš, ni kuče ne ide, a ćeš ti da ideš, i usta ti namazana, imaš cipele...gde si kupila te cipele?...  ne možeš da ideš, moraš tu da budeš, moraš, znam ja.... daj mi tabletu, sutra ću ti dam pare.

I šta biste vi uradili? Dala sam mu C vitamin, bela velika krupna tableta. Posle pola sata...

-Ej, otvori mi da udjem, samo malo... pusti me unutra...

-Ne može da se ulazi , ujutro.

-Trebam nešto za stomak

-A šta vas boli?

-Ne boli me ništa.

-Pa šta hoćete da kupite?

-Nešto za stomak.

-Da li bolujete od nečega.

-Jok

-A šta fali vašem stomaku?

-Ništa mu ne fali, vidiš da sam došao, da mu fali sad bi lež`o kod kuće.

-Imate li bolove?

-Šta si navalila da li boli , pa da li me nešto boli? Kažem ti, ko čovek, ništa me ne boli.

-Imate li neke probleme?

-Šta te briga.

-Pa…mislim …neki lek…. da reguliše...

-Nema šta ti da misliš, nego, jesi li ti završila neke škole, stalno nešto zapitkuješ, a vidim da pojma nemaš o ničemu…..odoh ja na drugo mesto.

Duga je....  duga noć.... i nekog nema.....