Muškarci,  svet bi bio  tako prazan bez njih

Elem, moja kola treba da se registruju. Imaju sve i točkove i volan, i vrata, i sedišta, kažem vam sve što meni treba, ali....mora da imaju i nešto tamo unutra, tamo gde je smrdljivo, prljavo, masno. E, tamo im stalno nešto nedostaje, malo im je što mi sve pare popi bezin, još svaki čas nešto zakera.

Da krenem da ga registrujem , nema šanse da će položiti.

Da krenem prvo kod majstora, ima da me odere.

Jaaao, šta da radim, a vreme ističe?

Ja linijom manjeg otpora...pa baš me briga.

Šta sad da obučem. Farmerke mi dobro stoje, a imam i jednu kožnu suknjicu, onako kao malo veći kajš, reče mi jedan prijatelj, da to mogu samo po kući da nosim, valjda kad on dodje.

Farmerke?? Kožna suknja???

Farmerke???

Kožno suknjiče pobedilo....

I krenem ja sa kolma, udjem tamo, oteše mi grdne pare,  posle u pošti  još i više, ali pregled.... Uf, ne volim ni sebe da vodim kod doktora, a kamoli njega na tehnički.

Gleda onaj automehaničar, gleda, odveze ga na neku rupu, upali svetlo i uzdiše.Vidim ja, neću položiti ni ovaj ispit, ali popravni ima da me košta k’o sv. Petra kajgana. I stanem ja uz kola, kao nije mi jasno, pogleda onaj majstor odoozdoooo, sigurno je mislio da su mi hola-hopke iscepane, a ja ga prešla, nosim čarape. Mrdnem ja malo levo, pa desno, pa onda kao zastanem i da čučnem,....čučni ti sa onom suknjom ako možeš... skupim kolena, pa onako polako.... srećom ispade mu lampa.... bilo je znači sve u redu....

A da, ako vas interesuje, kola su registrovana, sad sam mirna godinu dana, krećem u posete...., znaju oni koji treba da znaju... pa nek’ pobegnu na vreme....