Prvi dan…prvi hotel….

Hotel se zvao nešto kao dreams, mislila sam da to znači snovi, nije…. to sigurno znači drame….

Ja na recepciju, pružam pasoš, ono znanje od pet reči na grčkom, pet na engleskom, i na “onom mom nemačkom”i šta će mi više?... talijanski čuvam za ozbiljne situacije....

Pokazalo se da to nije dovoljno. Kako nisam, očito, svetski putnik, ustrajno sam čekala ključ od sobe, a oni mi gurali neko kartonče. Uzdahnuh, i u lift. Moja soba. Guram ja ono kartonče, okrećem ga ništa se ne dešava. Ma, dešavalo se, ali ne sa vratima...cupkala sam, kako i ne bi kad sam putovala ceo dan... Spasi me neki Nemac... trebalo je pritisnuti kvaku...  ko bi se još tog setio??

Nažalost Nemac produži, a ja pokušah da upalim svetlo, neće. Sve sam prekidače priskivala, molila, grdila...neće.Da je tu naišao bar moj drugar Gulanfer, ali on plovi drugim morima, više rekama. Posle nekog vremena, ipak, ukapirah da ono kartonče gurnem  u neki prorez.

Ura...upali se svetlo

Au...ugasi se svetlo

I tako jedno deset puta

Spas opet dodje od nekih Nemica... trebalo je gurnuti i ne vaditi, ko bi se tog, tek, setio??

Legnem ja na krevet, da, da na krevet, jer u ne bih ni slučajno mogla, bio je tvrd, kao kamen da sam pogledavala sa željom itison na podu, stavih neku cepanicu pod glavu... i laku noć...

Znate onu priču o kraljevini na zrnu graška?... e tako sam i ja spavala.... Usred noći žurka na mom krevetu, došli kod mene.... sve je bilo tu,  i večera i muzika, i obožavaoci... naravno moje telo je bila večera, zujanje muzika,a obožavaoci, milion komaraca.... baš sam uživala prvi dan u Grčkoj, a drugi???? Sutra!!!