Ne pitajte kako, ni gde, ali ja svuda moram da zabodem svoj nos. Ponašala sam se kao pravi turista, vodali su me i svašta pokazivali, kao da nisam tu maltene još od pelena...Znate već kako izgledaju turisti, onako blesavo obučeni, kako se ni slučajno ne bi pojavili u mestu gde žive. Ne gledaju pod noge, samo zevaju u vazduh, i dive se svakom balkonu i krovu. Obavezno nose ogromne crne naočale, smešne šešire, a što su noge ružnije to su nogavice pantalona kraće.Upadaju u svaku kuću koja ima otvorena vrata, misleći da je to neki muzej ili starina, pa domaći brzo šmugnu kroz vrata svojih stanova, zabrave ih za sobom. Takav turist je bila i AnaM

Upadnem ti ja u jednu prelepu crkvu, a tamo na vratima piše: ingleze...bež, bež, AnaM  ti i engleski...na drugim pise:italiano, pa nije da ne znam, ali nije ni da znam, šišam ja dalje za svaki slučaj, i i i  croate-ma tu ću da udjem, pa šta koštalo...

Udjem, klupica.

Sednem.

Nešto se pomeri, gvirnem, ništa se ne vidi...

-Kaži, dete moje

Koje dete? Okrećem se ja, nema nikoga u onoj maloj kabinici, kao telefonska, još manja, samo ja. Dete? Pa dobro...

Onaj navalio, kaži pa kaži

Šta da mu kažem, mislim ja koješta, ali pristojno pitam

-Šta da kažem?

-Jesi li zgrešila danas?

Bilo negde oko 10ujutro, e baš da ne priznam da sam pojela dve kašike i to dobre nutelle i šaku badema, koji je ne znam kako uleteo u moja usta.

-Nisam, ponosno kažem ja.

Nije bio zadovoljan. Šta je taj glas svašta pitao...nisam znala ni da postoje sve te bezobraštine....Već sam mu htela reći da je malo preterao, kad pita on mene šta sam noćas sanjala, ko veli, daj šta daš....

Uf...gde to da mu kažem, ali on navalio, kao da mu život od toga zavisi. Ja krenuh onako bledo, a sanjala princa,samo sam se kupala i skupljala snagu, ništa, ma , ne smejte se, stvarno nisam ništa radila od toga šta sad mislite,....a san?.. ih gde sve da kažem, san je to bre,....onaj tamo samo nešto uzdiše, pita, a ja....pa zna se da sam brbljuša...i baš mi se dopalo da pričam, nikad to nisam dosada radila....raspričala se ja...tamo pade neka knjiga, nešto tresnu,.... jeknu....a ja za svaki slucaj izleteh iz sobice na svetlo sunca...uf....a tek sam počela....