Ovde je sve kao i u Srbiji, samo malo drugačije. Kafa se zove kava, ima milion varijanata, kad odlazite kažete Bog ili djenja,  a ne srpski ciao... sve je skuplje jedno 40%, a autobusi kasne obavezno jedan sat. Gde god krenete je autoput, pa se ne može uživati u nekoj šumici, gledati pejsaže i raditi još koješta, zna se šta se radi na izletima...ili neko ne zna da mu šapnem, ne na uvce, na pp....

Slušam ja nurlisoul, i krenem u šetnju po uspomenama, što će reći u Opatiju....

Da li ste nekad bili zaljubljeni? Ja jesam, mislila sam da ću da umrem kad sam morala da ga ostavim. Kako je samo izgledao, oči kao nebo, ne,  kao more, usne... ma šta vredi da ga opisujem, morali bi da uzmete moje oči da ga vidite kao što sam ga ja videla. Bio je jedan jedini na kugli zemaljskoj. Priroda nije mogla da stvori još jednog takvog. Kako je samo plivao, ronio, a jedrio...a pametan, pametan, mogla sam da ga slušam satima, duhovit da umirete od smeha....

Kud odoh u Opatiju, pa na obalu, pa taj kafić, pa taj sto što gleda na šetalište....

Ide on, gledam i ne verujem očima, a srce lupa, lupa, pomera mi se majica na grudima, mislim ovaj put sigurno neću preživeti, srušiću se tu pred svima, a crvena, crvena, da me pipneš opekao bi se....

Pridje našem stolu, pozdravi se, nameštaljka boli glava, ja se malkice namrštih...

-Ništa se nisi promenila

Gledam ga i ćutim, imam ogledala po kući, a ako sam ovakva bila kao student....baš sam bila superiška...

 Poče priča, sprema se da dodje u Beograd službeno... i priča  samo o unosnim poslovima koje ima, šta je sve kupio, gde ima kuću, svoj brodić zove jahta, ne pliva više, i ne roni, nešto se pokvarilo u njemu, nema vremena za radosti života, nešto i nije više duhovit, ispriča vic kojem se nisam smejala ni pre sto godina...

I odleprša moja studentska ljubav, kao da je nikad nije ni bilo, a stvori se ovaj čudan čovek, drugačijih nadzora, kao da u sebi nosi svu ogorčenost ovog sveta, ostadoše samo plave oči....a i one nisu više onako plave, ili ih možda ja drugačije gledam.....

E, nurlisoul.....ih da li sad mogu da patim i pišem postove?.....onako paćenički?...sigurno će uspeti.... naslov, onako velikim slovima: AnaM –paćenica, skoro otkucah patkinica....

Uf...opet sam nesto zabrljala sa tim kompicemnapravila se neka rupetina....kako to sad???