APOTEKA

Dan kao i svaki drugi, počeo je sa nekom sitnom kišom, koja se pretvarala čas u pljusak, a onda bi prestajala, počeo bi da duva vetar, povija krošnje obližnjeg drveća. Onda bi se sve smirilo, pa opet kišica

Tako je bilo i raspoloženje ljudi, koji su tog dana ulazili u apoteku. Utrčavali bi užurbano, treskali vratima, žalili se na sve i svašta, i tražili pomoć u lekovima.

Zadihani mladić, utrčao je, i još sa vrata počeo da opisuje svoje simptome

-Teško dišem, dajte mi nešto da disanje prestane.

-Hmmm, ne verujem da ćete se bolje osećati, ako vam disanje prestane.

-Samo vi dajte, imam ja iskustva sa tim...

Pa ne znam, možda bi čoveku i bilo lakše...ko zna kakve ga brige more.

Sledeća je bila žena koja se žalila na večernju mučninu.

-Pijete li neke lekove?

-Pa, onako, tek-tek..

-Izvinite, neobično je da samo uveče bude mučnina, šta vam je to tek-tek?

-Ne pijem lekove,... samo ujutro popijem Brufen, u 10h lek protiv kiseline u želucu, u podne vitamine za apetit i mali Aspirin za bolju cirkulaciju, popodne onaj lek za kosti i lek za krvnu sliku, uveče, opet za smirenje, i nešto za spavanje...

-I kad vam je muka?

-Uveče, kad uzmem lekove,... svoju redovnu terapiju.

Ali i sa druge strane recepture, dogadjaju se “biseri”

Uleće čovek u apoteku, sa vrata počinje da urla,

-Umesto kondoma, dali ste mi vlažne maramice, i šta sam mogao da uradim? Samo da operem ruke.

-Nema problema, vratićemo vam 10 dinara, razliku u ceni.

Sledeći traži ponovo, kondome

-Nemamo trenutno, pretrpite se do ponedeljka, naručićemo.

U jednoj sremskoj apoteci, žena traži “ledeni kvasac” za kolače. Apotekarica, nikad čula, a domaćica, boli glava...kud će, šta će, nego da  prizna da pojma nema šta je to.

 Spasi je u zadnji čas  polupismena spremačica, šapućući:

-To vam je ono smrdljivo, amonijumbikarbonat.

Dobila je sutra kolače, prste da poližeš...

Za jutarnju kaficu

1.Ulazi čovek u apoteku i traži arsenik

-Ne može, to je otrov, imate li recept?

-Nemam, ali imam sliku tašte.