Kuća je kapital

Reče

 I natovari je na ledja

Neću kapital, hoću druge vrednosti

Zdravstveni bilten AneM

Da sam neka važna faca, sad bi na naslovnoj stranici izašao bilten

AnaM kihnula, smeštena na VMA, tim stručnjaka zabrinuto prati njeno stanje. Zasad je stabilna, život nije ugrožen, ali nikad se ne zna, ko nama dodje u ruke, bolje da se raspita za najbližu parcelu, ili da se javi vračari Magdi.

Ništa od toga, pa moram sama.

Kako sam izgubila dobar glas pokušala sam da ga vratim antibioticima, i da rastavim moje krajnike koji su se zagrlili tako strasno da ne mogu da dišem. Krajnici su se zabezeknuli na tu moju glupost, , napustili klinč pozu i uvredjeno otišli u ilegalu.

Da je to neko drugi uradio, ja bih prevrnula oči, pogledala ga sažaljivo i rekla mu

-Antibiotici?

-To vam je kao topom na muvu, ako pogodiš, muva će da strada, ali zar nema nešto bezazlenije?

Kad su krajnici sredjeni, sad se javio nos, najavljuje peglanje i pranje maramica u većim količinama.

Dobijam razne savete, od preznojavanja,  do topljenja nogu u neku vrelu vodu....grozno, pa onda c-vitamin, bljak, pa rakijica, ali ne u grlo, nego oko njega, pa mirovanje, krevet. Ništa mi se ne dopada. To užasno stanje traje već 18sati, dajem mu još tri. Dalje bi me bacio nego što bi otišla... Odoh da uzmem još jedan top....pa ko preživi...

Prilazim kući, neko izlazi i trčim da uletim pre nego se vrata zalupe.

Ona polako klize, pakasno se smeškajući, pred nosom mi se zatvore. Kao da šapuću : traži AnaM ključ.

Vadim veš iz mašine, obavezno nestane bar jedna čarapa. Da mi je znati ko pojede svaki put poneku čarapu?

Knjiga koju čitam svaki put kad sam tužna, neodlučna ili sentiš raspoložena, knjige od Jean Auel, uvek stoje na istom mestu, polica u spavaćoj sobi, da bi bile pri ruci. Kako je odjednom jedna otšetala u dnevnu sobu?

Moja kola ujutro, neće da upale dok im ne šapnem: Dobar je P(a nije verujte). Svaki put se to dešava, šapnem, a ona se upale. Pokušavam sa nekim drugim imenom, ne vredi.

Mindjuše su posebne. Imam oko sedamdesetak pari na klips. Po bojama su u raznim kutijama. Obavezno neka zaluta u drugu kutiju. Kažu mi da probušim uši, kad toliko volim mindjuše, i da stavim zlatne, koje neće bežati u bižuteriju. Nema šanse da me bockaju u uši.

Mislim da se te stvari dogadjaju samo menei.

Rešila sam da preuzmem drastične mere protiv zlobe malih stvari. Kad nešto nestane, ako se ikad ponovo pojavi, biće bačeno u smeće. Neće mene da nerviraju male zlobne mrtve stvarčice. Neće i tačka.. Dosta to rade živi!

Bojim se mraka, ne smejte se, ko zna šta tamo ima kad se ne vidi

I samo šuška

Sklupčala sam se u fotelji, ne trepćem, oči prikovane za ekran, ne dišem. Na ekranu neki duhovi, vampiri, vukodlaci. Gledam kroz prste na očima, ne znam za koga da navijam, svih se bojim. Ne smem da smanjim ton, ni da se pomerim da neko ne skoči  na mene.

Počeše reklame, ljubim ih u oko, i ja trk u spavaću sobu, usput palim sva svetla po kući.

Kakvo tuširanje, pranje zuba, iz kupatila nešto krcka.

Uleteh u krevet, pokrih se preko glave i zaspah snom pravednika.

Ponoć, neka lupnjava me probudila.

Izvlačim oprezno nos ispod pokrivača, više ne smem.

Oči mi postaju kao šoljica kafe.

Duh!

Pravi pravcati beli duh, ide na mene maše rukama, nema ni glavu.

Preznojila sam se u momentu.

Ukočila sam se od straha. Što ne pozvah nekog da spava samnom? Makar plišanog mecu da mogu da zagrlim, ali i on daleko, na dnu kreveta, ko će tu da pruži ruku da ga dohvati. Pokrila sam se jastukom po glavi, ali gvirim.

 Ne umišljam, maše mi.

Bukvalno sam se onesvestila. Verovatno sam i zaspala.

Ujutro kišica, ali dan.

Pogledam ja prema vratima.

Belo...ima i rukave, ali ne maše, pa kako i da maše kad je mantil koji sam ispeglala i čeka da ga spakujem.

Spazila ga je još sa vrata. Visok, očiju tamnih kao noć, zategnutog duksa preko čvrstih mišića. Izgledao je kao sam Aplon.

I on je nju video. Nasmejao se i prišao. Nervozno je prešla rukom kroz kosu, stidljivo se nasmešila. Da je mogao da jo čita misli, čuo bi

Želim te... želim te... želim te... sve sam uradila da bih te dobila...

Srećom misli još ne možemo čitati, ali njen osmeh, njen pogled, poluispružena ruka, sve je govorilo. Na svoj užas, začula je svoj glas

-Ja bih tebe, da li si slobodan za mene?

Nasmejao se, dotakao joj ramena, i nežno skinuo jaknu . Dok je rukav jakne klizio niz njeno telo, pogledala ga je, dotakla, a onda brzo izmakla.

Pomilovao ju je po kosi. Uvek je bila ponosna na svoju kosu boje zlata.

Dotakao joj je čelo, neka prijatna struja  obavila joj je telo. Gledali su se. Gutala ga je očima dok ju je lagano dodirivao. Imao je duge senzualne prste, kad su joj dotakli vrat, skoro je vrisnula.

-Kako hoćeš? Šapnuo joj je

-Kako ti misliš da će mi biti najbolje, prepuštam se tvojim rukama potpuno

Zadovoljno se nasmejao, i krenuo

Gore, dole, gore dole, snažnim pokretima četke prelazio je preko njene kose.

-Dopada li ti se?

-Da, uzdahnula je

Pomogao joj  je da se obuče, imala je sreću da ga je dobila za danas, on je uvek zauzet, pa nije mala stvar doći na red kod najboljeg frizera u gradu

Kud vodi ovaj put?

Na more?

Ne!

Na planine?

Ne!

U raj na zemlji?

Daaaaaaaaaaaaa!

Nije mene, pitali moju drugaricu

Kako bi volela da umre?

Misli se ona, misli, i smisli, volila bih da umrem od slatke smrti

Šta li joj je to?

Da nije to neki šećer-dijabet? Ili možda da skoči u kacu sa medom? Mora da je nešto simpatično.

Ona se smeška i šapnu mi.

Ih što bih volela da upoznam njenog ubicu, pa da umrem, od te slatke smrti....mislim da ne boli... ih, gde bi bolelo...a i da boli, slatko je slatko...

Inspirisana Trojkicinim komentarom

Istrčala sam na peskovitu plažu, more mi se smešilo, Sunce milovalo, mogla sam da zagrlim ceo svet.

Mogla!

Ali  neko je imao drugo mišljenje.

Zzzzzz....oko moje glave... odmahnula sam kosom...

Zzzzzzz…oko vrata….mrdnula sam ramenom

Zzzzzz….oko ledja...uf, što nemam rep...

I tako zzz…zzzz... oko mene gomila osa… panično bežim u vodu… ledena… napolje…. ose opet… mora da sam mnogo slatka, na druge ne sleću, bar ne čitav roj….

Trebalo mi je malo vremena, ženska pamet, šta da se radi, ukapiram...ja se dobro, baš dobro namackala kremom punom propolisa... i šta bi se i očekivalo. Ostala mi krema, ja preplanula, pa da se ne baci, kremu za lice namazala od glave do pete.

Utrčim ja u onu ledenu vodu, kleknem i kao u kadi dobro se istrljam... baš me briga šta narod misli.

Izadjem napolje..

Zzzzz zzzzz, šta sad hoće,  leb, pardon propolis joj se ogadio???

E, nije osa blesava, pravo u kosu.... ja alergična, paf  ponovo u vodu... ona pojuri na mene, piknu me ispod ruke, žestoko.

Branila sam se, a te ose nisu poštene kao pčele, pa da te jednom piknu i umru, jok, one te bockaju dok im ne dosadi.... i piknu ti ona mene ponovo ispod gornjeg dela kostima... baš nisam trebala tu da oteknem, ima me taman dovoljno ....Ako je već htela da se bocka, mogla je na usnice, pa da budem kao one glumice, ili kao neka crnkinja, napućenih, malo kao začudjenih, usta.

Nisam  trebala ruke da brišem u kosu dok su namazane propolis kremom, verovatno ne bih celo jutro provela sa glavom pobodenom u more....dok se jedna dobra duša nije smilovala i strpala me u kola i odvela u civilizaciju...

Neki vampir me probudio u rano zoru SMS-om ,da idem na posao, a ja radim tek od 16h Mora da sam se grozno zapustila na morencetu, kad mi treba toliko da se uljudim!

Skočila, pustila neku muziku, i čudne asosijacije mi se javljaju

1.     Te tri slatke reči, ja te volim....

1ª E, volela bih da vidim muškog ko to kaže od srca, sve računaju to se podrazumeva...a tako je lepo čuti...

2.Na tvojoj ruci prsten... taj drugi što te uze, ne voli kao ja...

2ª A šta si ti čekao, some, onaj se lepo izjasnio i zgrabio...

3.Potraži me u predgradju, na raskršću.... potraži me u nekoj tutumiši...

3ª Taj je garant oženjen, pa ne sme medju svet da ga ne upeca žena

4.Nazdravite drugovi samnom i sa tugom, otišla je voljena u zagrljaj drugom

4aA gde si ti bio za to vreme, pijuckao, sad pijuckaj opet...i ne prenemaži se, niko se ne digne od stola punog hrane i ode da traži šta bi jeo

5.Pijem da je zaboravim, a želja se veća stvara..

5aDockan Marko na Kosovo stiže

6.Lane moje....

6ª Ona je prava koza kad je šutnula tako slatkog Željka....

7.Tata kupi mi auto, bicikl i romobil, kupi mi medu i zeku....tata kupi mi sve

7ª Sad deca traže mnogo konkretnije stvari od igračaka, mobitel...ali ono tata kupi mi sve još važi

8. Kad tebe imam imam sve, ništa više ne tražim, našao sam sve...

8aOprez, taj traži da mu se kuva, pegla, pere, i nema nameru da pomaže bilo šta po kući....naravno ima sve u njoj, sitota žena

9.Kaj je rekla kuma Kaja, da se vince piti mora...joj mene joj, joj mene joj, crveni lajbeku moj...

9aKad dodješ kući videćeš svog Boška Boškovića kad te dohvati tvoja Mojca

10.Zemi me, zemi, ako me ne zemiš, Gospod da te zemi...

10ª Auuuu, neka opasnica, muški, bež, bež dok je vreme, ta će da te sredi....

Ima još, ali okrenula sam na kolce, pa na arapski ples....da se ugrejem, smrzla sam se sa sve klimom....

Stajao je na obali, visok, širokih ramena, tesnih kupaćih preko uskih kukova, da poludiš. U očima je imao plamen, osmeh koji obećava.

Možda postoje zgodni muškarci, sigurno postoje i lepi, ali ovako nabijeni seksom, da ti plamen u trenutku zapali telo, retki su.

Nisam mogla više da ga gledam, jednostavno se nisam usudjivala, pogledala sam ga preko ramena, duboko udahnula vazduh i utrčala u more.

Nasmejao se, i krenuo zamnom.

Mislila sam da će mi srce iskočiti. Vrelina koja me je obuzela sigurno je zagrejala more.

Stajali smo u vodi, očekivala sam njegov sledeći potez,  a onda sam je zapazila, vitka, drhtava, kružila je oko njega.

Spazio ju je, zainteresovano ju je merkao.

Okrenula sam se, neka ga samo uzme, neću da budem druga.

Muškarci vole da love, sigurno će se baciti na nju. Već sam ga zamišljala na večeri sa njom. Crno vino sigurno, pa cigarete posle. Što sam ja ljubomorna, užas!

Gledala sam more, talasi su mi milovali  telo, htela sam da zaplivam, skinula sam gornji deo kupaćeg, prepustiću se talasima,   i...osetila sam lagani dodir.

Ona !

Dodirnula mi je list noge, naježila sam se.

Izmakla se, pa me je opet dodirnula.

Krenula je više,  ka mom kolenu. Nisam mogla da odvojim oči od nje.

Onda sam osetila dodir usana na butini, to nije bila ona, ona me je gledala,  njena drugarica. Zastala sam ne znajući šta da radim, more je dodiraivalo nage grudi, talasi su me mamili da zaplivam, a osetila sam njen ugriz.  To nije bilo nešto bolno, više kao grickanje.

Htela sam da idem i da ostanem

Htela sam da vidim dokle će da idu.

Kružile su oko mene, doticale me, spuštale se dole, pa sve više. Fascinirala me je njihova igra. Pružila sam ruke lagano ka prvoj, pozivajući je, krenula je ka meni. Kako je lepa, vitka, htela sam da je dotaknem, pomilujem, uzmem samo za sebe, da bude moja.

 Izmakla se ,uvredila sam se, ali ona je opet bila tu, ona, njena drugarica, dodirivale su me usnama sve slobodnije, milovale telom.  Želela sam da ih obe dovedem u svoju sobu da budu samo moje, da nikad ne odu.

One su se igrale samnom. Uživala sam u toj igri, igri dodira, a ne davanja. Smirila sam se, nisam pomerala nijedan delić tela, htela sam da mi pridju još bliže, obe, ne jedna, htela sam obe. Mogla sam satima da nastavim tu igru, a onda je neko sa obale viknuo

-AnaM, izlazi iz vode.

Zaplivala sam, obe ribice su se uplašile, prestale su da kruže oko mene zamahnule perajima i sakrile se u pesak.

Moja odluka   

Rešila sam da ga potpuno dotučem

Pozvala sam ga na ručak

Jadničak, ne zna kakva sam kuvarica....

Slikala bih,

To

 što se muva po šerpama, satima,

da bi se posle u sekundi pojelo

 ali

 ne znam zašto,

 u mojoj kuhinji je uvek dim!

 Kad nešto razmislim,

kad sednem na blogoya

i ne muva se satima....

zovu vatrogasci .....

pa prekinu na najlepšem mestu

Nije meni, dogodilo se mojoj prijateljici

Tip ju je optužio za prevaru. Zove je da dodje kod njega na saslušanje i davanje izjava.

 Nije ni ona mutava

Poneće CIALIS ili Vijagru, pa onda neka pita šta hoće, ako bude imao vremena....i  ako može....

Vreme prolazi, sad mogu sebi da priznam, bila je to prava, iskrena ljubav.

Kad te nekao voli, sve uzimaš zdravo za gotovo, jednostavno misliš tako će uvek biti. Ništa se ne može desiti da ga izgubiš. Život obično ne miluje, lupi te kad se najmanje nadaš, pa i kad očekuješ, sve misliš, neće mene.

Voleo me je. Sećam se njegovog skoro obožavajućeg pogleda.

Razumeo me je bez reči.Ujutro me je budio dotaknuvši mi lagano ruku, stresla sam se, kao ljutim se, onda bih se nasmejala, zagrlila ga. Kotrljali smo se po krevetu, vrištala sam, grdila ga, a on se nije obazirao na moje tobožnje grdnje. Znao je da ga volim.

Gadjala sam ga jastucima, on mi ih je vraćao, sagnuvši glavu kao da očekuje novi udarac, a ja sam ga zagrlila, čvrsto čvrsto.

Istrčali smo svako jutro iz kuće trkajući se uz Dunav.

Mahali su nam ljudi koje smo svako jutro sretali. Bio je malo ljubomoran kad zastanem sa nekim da popričam. Ludica, kao da mi je stalo do ikog drugog na ovom svetu!

Kod mene je nešto pokvareno, ja obožavam vernost, ustvari ne  mogu da živim bez nje. On mi je bio veran, veran kao niko, nikome.

Nije voleo kad odlazim, ali zato me je dočekivao sa radošću. Trčala sam po stepenicama, znajući da ću prvo što ugledam biti on, prvi glas iz stana biće njegov.

Volela sam ga

Volim ga

Voleću ga uvek.

Uvek?

Šta znači ta reč?

Mrzim je!

Ne postoji, neću da postoji, neka ode od mene.

Sve što ima početak, mora da ima i kraj.

Otišao je.

Zauvek!

Nikad neću drugog voleti.

 Nikad!

Ne želim ni da pomislim na drugog!

Moj, jedini, najlepši, najbolji na celom svetu, moj labrador, pas koji mi je deo života ispunio radošću, bezbrižnošću, životom!

Zašto uvek odlaze oni koje volim?

Živote

Uspeh je moć

Moć je uspeh

Hoću da snagom svog poljupca

Zaustaviš moj Svemir

jer ja,... ja... ja sam...