ŽELJA

Želela sam putevima posuti cveće

Povesti te stazama svoje sreće.

Kao lijana povijam telo svoje

Koje željno očekuje tvoje.

U mom životu ima nirvane i smeha

Ponekad plača i malo greha,

Uzalud se trudi čitav svemir

Ti si jedini koji guši moj nemir.

Talasi mora dodiruju noge  mi bose

A bure vetra mrse mi kose

Puštam da me žudnje nose

I osećam svežinu jutarnje rose

I hiljadu puta Mesec  menjaće mene

A ja ću biti čvršća nego stene

Sve će blistati jače od Sunca

I moje osećaje dovest do vrhunca

SPIRALA JE VEČITA

Rodila sam se uz bljesak munje i žar vatre

Kroz suze, bol i patnju nepoznatog sveta

Lutala sam svemirom, tražila hiljadu planeta

Hiljade mora, hiljade ponora, hiljade planina

Tražila sam te, a nisam htela te naći.

Kroz beskraje bespuća, hiljade stabala, hiljade okeana

Tražićeš me u zvezdama, nepoznatih planeta

Tražićeš me u ponoru, nekog bezdana

Želećeš me u osvitu neke zore ,neke gore, neke zvezde

Tražićeš me, a nećeš želeti da me nadješ.

Sve će se menjati, mi nikad nećemo

Nećemo se menjati ako se večno budemo tražili

Večno ćemo se tražiti ako se ne želimo naći

Ne želimo se naći jer nemamo sreće za sebe

Nemamo sreće za sebe jer imamo samo sebe

Imamo samo sebe, jer ne želimo da se menjamo.

Promeni sebe da bi imao mene,

Promeni mene da bi imao sebe,

U vremenskoj zoni zaborava

Zaustavi točak večnih promena.....

DRUGI DAN FARBANJAS STANA

Ode majstor, samo da se odmori od mene, neće pivo, hoće da jede....Oduševljen mojom kuhinjom... ode kod žene….dobro da je ima….

On ode, a ja padoh u sevdah, dok se ne vrati i nastavi da mi pije krv na slamčicu. Zatvorila sam vrata sobe(jedine koja na nešto liči)i pišem...

pa kaže, valjda će nešto da mi padne na pamet da napišem, samo da ne moram da sredjujem onaj lom...

Da pomislim na nekog?? I napišem pesmu??

Neću, zašto mi nije skuvao ručak, nego mi majstor gladan.....

Da napišem post??? Neću, davila sam vas mnogo ovih dana...

Pa da spremam stan???

Neeeeećuuuuu, daj šta daš...samo da skinem rukavice sa ruku, jadni moji lepi nokti, na šta samo liče....

Ma, izvućićemo nekog obožavaoca, to je najlakše:

PA KAŽE.....

Želela bih da te dodirnem kako ja umem,

Da reaguješ, kako ja reagujem,

Čulo bi se do Save i Dunava,

Digli bi se talasi,

Ribe bi skakale pravo u tiganj da se isprže,

(nahranila bih i molera)

Nebo bi se naoblačilo

Da ohladi vatru naše buktinje

(a ti onda ne bi mogao da se vadiš da ti je vruće)

Želela bih, tako bih želela, ali suviše si daleko

Tvoje ruke me neće dodirnuti

Tvoje usne me neće poljubiti

(i ja ću morati sama da sredjujem stan...zabušantu! ! ! !)

Ponekad, samo ponekad, stanem i ne znam dalje

Htela bih da ti pružim ruku

Zastanem

Htela bih da ti kažem razumem

Ćutim

Htela bih da ti pružim utehu

Ne umem

Moja osećanja zato nisu manja

Znaćeš

Moje reči i kad nisu izgovorene

Čuješ

Jer tvoju bol osetila sam tako skoro

Razumem.....

                                           AnaM 7.2007

MOLERU

Rekoše, biće lep dan

I ja reših da okrečim stan

Molere, čekam te pod satom

Samo nemoj dugo

Da me ne bi sa asfalta sastrugo

Obećanje dajem biću kao led

Grickaćemo samo sladoled

Ako treba skuvaću i čaj

Pomagaću, biću pravi zmaj

Obećanje dajem, biću nežna

Samo nemoj da me muči čežnja

Ti mi reče:volim tvoju žar

Ali sa krečenjem da sačekam maj

Moj molere kupiću ti Jelen pivo,

 samo završi sta si snivo...

Ama, bre dolazi, sve sam primremila, haos mi je u kući.....

Kažu bilo osveženje, zahladjenje, ili kako se već zove to kad ti mozak ne cvrči. Ne mrdam ja iz kuće, samo kad moram, ali imam neki posao da završim koji traži lutanje po gradu jedno 4-5 sati...

Baš fino, najavili zahladjenje za sredu. A ja, kao francuska sobarica, verujem ono što mi kažu

I krenem ja u 9h u grad. Ijaaaooo, što je zahladjenje, asfalt se topi,ono malo zelenila se sprčilo, više žutilo, da ne kažem slamilo, nigde travke. Narod juri sa nekim flašicama, srkuće onu vodurinu, valjda se tako hladi.

Toliko sam se sludela od one vrućine, da sam na Terazijama pitala policajca kako da dodjem do Skadarlije....nije ni on znao, nešto mi je neodredjeno mahnuo prema Makedonskoj:

-Ma, znam, ali ja bih da preprečim, može li kroz neki prolaz?

 Nadala sam se da me neće oterati kilometar do zebre...nije upalilo.

Jurim ja tako od 9-13h, ližem sladoled, nimalo sexi, verujte, završim posao, kako završim, tek ću videti svog Boška Boškovića kad se ohladim i sve mislim, kako li je tek bilo pre zahladjenja.

Dodjem kući, upalim TV, naravno, poljubim pre toga klimu i pomilujem je kao najboljeg,,,, hmmmm....prijatelja....Baš me interesuje koliko je to zahladjenje, a oni kazu: Danas je najtopliji dan od kada se meri temperatura u Beogradu +43.

E, znaš, kad ću da poslušam sad metereologe? Na Svetog Nikada!

A onaj faktor zračenja? Nakupila sam se za tri godine unapred

PETAK, ALI NIJE 13

Koji početak vikenda! !

Imam ja  prijateljicu, prava suprotnost meni, kad ona kuva, to je prava Andaluzija, tačno zna koliko se minuta koje jelo kuva, koliko se čega stavi u koje jelo, šta se kad dodaje. Ona ne otvori frizider, pa ubacuje u lonac,  šta joj se čini zgodno tog trenutka, ne, ona ide sa spiskom  u neke radnje za koje sam ja mislila dugo, da prodaju orjentalnu kozmetiku, i one miršljave stvarčice za neke tamo trenutke….

Obožavam je i naravno slušam.

Kaže ona meni, probudi se oko 5h, stavi sve da se kuva, otrči na pijacu, i pre 8h sve će biti gotovo.

Ja se budim u 9h, i  budila se ne budila funkcionišem tek od 9h.

Pa dobro,.... da je poslušam

Probudim se u 6h(znam, zakasnila sam već), pojma nemam ni da li sam se istuširala, oprala zube, tumaram bunovna po kući...aha...boranija...neka kineska, pa računam, ako su Kinezi onako malecni, a boranija im onoooolikaaaa kao za slona, sigurno će brzo biti gotova. Nalijem vode, po mom receptu.

Odjurim na pijacu, zaboravila novčanik, pa se vraćala, dodjem tamo, nigde žive duše. Nije to kao nekad, pa seljaci porane, ne, sad preprodavci spavaju do 9h, pa dok kupe, pa dok dodju, taman negde oko 11h.

Nije mi jasno zašto na početku pijace paradajz košta 70, a na kraju 30 dinara, ali to je već druga priča...

Kupujem borovnice i ....setim se....boranija ostala na plinu....

Ijao....koja je to juriš pešadija bila....

Primičem se kući

Dobro je, nema vatrogasaca.

Ulazim u  svetlarnik....

Miriše neka zagoretina, sve mi je muka došlo...a tako lepa šerpa.

Izem ti šerpu, samo kad soliter nije izgoreo, ni LOTO, sedmica me ne bi izvadila.

Uletim u stan, duša mi u nosu....

A moja kinezica-boranija, samo što mi ne reče:dobro jutro,.... ja natrpala vode, kao da ću da pravim riblju čorbu za bataljon vojnika.

I sad samo neko neka kaže da nisam super kuvarica: boranija se skuvala, soliter ostao (zagorelo nekoj domaćici koja kuva po propisima), a ja ima da spavam do 9h, pa svidelo se to kome ili ne.

Da...ako neko nadje moju šnalu kojom podižem kosu  molim da mi je pošalje, skliznula iz kose u onoj jurnjavi, pa sad ne mogu da podignem kosu....

Vrućina je došla u moj dan

Najbolje da polako potonem u san

Mogu samo da sanjam more

Prevrćem se po krevetu do zore.

Od samog jutra priželjkujem noć

Al, ne zbog misli da li ćeš mi doć

Ne ljuti se i ne pitaj šta mi je

Umesto ljubavi, ja bih da me kiša zalije.

Znaš da te mnogo volim

Ali  na +42, ipak ću da sagorim!

Zato ili pali klimu

Ili traži neku drugu rimu.

Jednog je dana seljakov magarac pao u bunar...

Jednog je dana seljakov magarac pao u bunar. Zvotinja je satima sazaljivo plakala dok
je seljak pokusao dokuciti sto da uradi.

Napokon je odlucio-buduci da je zivotinja stara a bunar ionako treba prekritinije vrijedno truda spasavati magarca.

Pozvao je sve susjede da mu dodju pomoci. Svi su zgrabili lopate te poceli nabacivati smece bunar. Na pocetku je magarac shvatio sto se desava te poceo ocajnicki plakati. Tada se na opste cudjenje primirio.

Nakon nekog vremena seljak je napokon pogledao u bunar. Bio je zapanjen onim sto je vidio. Sa svakom lopatom smeca koje je pogodilo njegova lesa magarac je radio nesto zadivljujuce.
Istresao bi ledja i popeo se jednu skalinu vise.

Kako su seljak i susjedi nastavili ubacivati necistocu na zivotinju, on bi je otresao i popeo se.

Uskoro, svi su zadivljeno promatrali magarca koji je zakoracio preko ruba i sretno iskocio!

Zivot ce na tebe istresati smece, razne vrste prljavstine. Trik kako da izadjes iz bunara sastoji se u tome da to otreses i popnes se preko toga jednu skalinu vise. Svaka nasa nedaca je skalina. Mozemo izaci iz najdubljeg bunara jednostavno ne posustajuci.
Nikad ne odustaj! Otresi to i uspni se jednu skalinu vise.
Zapamti pet jednostavnih pravila za srecu:
Oslobodi srce mrznje - Oprosti.
Oslobodi um briga jer vecina se nikad ne ostvari.
Zivi jednostavno i cijeni ono sto imas.
Daj vise.
Ocekuj manje.
SADA ………

Dosta je bilo sranja! Magarac se kasnije vratio,
i ugrizao seljaka koji ga je htio zakopati.
Posjekotina od ugriza se inficirala i s vremenom
je seljak umro u agoniji od trovanja.
Zakopali su ga u bunaru.

POUKA DANASNJE LEKCIJE:

Kad uradis nesto lose, i pokusas sacuvati guzu, to se uvijek vrati i ugrize te.
Imas dva izbora! nasmijesi se i zatvori ovu stranicu, ili prosiri ovo dalje

Nasla sam danas, ne znam ko je autor, ali meni se dopalo

DESNI KLIK

Čekala sam te danima

Čekala sm te satima

Čekala sam te svakog sekunda.

Pružio si mi ruku, čvrsto sam se uhvatila

Poklonio si mi srce, u njega sam se upila

Darovao si mi stih, svojim ti odgovaram.

I dokle  dani budu imali sate

I dokle  moje srce bude kucalo za te

Tvoji stihovi  će, kao muzika, žuboriti mojim mislima:

Drzi levi, prevuci, desni klik, copy, paste

Sve može da bude pesma ako ti poželiš

Noćas sam tvoje usne sanjala

Dok je veš mašina zavese ispirala

Noćas sam tvoje ruke želela

Dok sam se na prozore trapavo penjala

Noćas sam tvoju snagu želela

Dok sam se u trenutku s prozora strmeknula

Obećavaš mi zvezda i sunce

A ja nemam hleb iz samoposluge

Obećavaš mi violine umilne zvuke

A ja bih radje TV, video i žurke

Obećavaš mi stihove i rime

Realno, ja bih samo počela time

Pravim kup od voća i sladoleda

A ti se buniš da sam ko santa leda

Pravim razne ludorije fine

Ali ti nisi zadovoljan time

Molim pomoć, samo malu

Da ovu pesmu dovedem kraju

Da li si lahor vetra

Ili si možda hladna košava

Možda orkan ili oluja?

Da li je tvoj šapat nežan

Ili možda samo govor tela

Ili tek reči ukradene iz snova?

Da li je tvoj pogled blag

Ili možda oštar kao strela

Ili tek moja mašta neuhvatljiva?

A možda nisu važne ni oči, ni ruke,

Ni istine, ni mašta, ni snovi....

Nego tek reči nekog pesnika….

TRAG

Tvoje reči daju mi krila

Tvoje ruke daju mi polet

Tvoje usne uzimaju mi snagu

Poleteću visoko krilima

Nestaću u tvojim rukama

Zaneću te svojim usnama

A ipak negde duboko, duboko, u mom srcu

Ni tvoje reči, ni tvoje ruke ni tvoje usne,

Ne ostavljaju trag....

Gradonačelniku Beograda

Pojma nemam ko je gradonačelnik, ali ni on nema pojma ko sam ja, pa smo na istom. Ipak ja sam u prednosti. Ja sigurno znam da on ima odličan vid

Muvala sam se malo po centru jutros, kod Konja(da li je lepše da kažem kod Narodnog Pozorišta, ili možda trga?), e baš tu, malo je nedostajalo da vrat slomim.Gledam ja gde da predjem ulicu, milion semafora, zebri, a ja se zanela, zagledala, što će reći digla nos, a ne kao neka poštena seoska mlada da gledam u zemlju. I, tras, jedva se zadržah da se celom dužinom ne opružim po trotoaru. Gledam ja šta je to? Nisam ustanovila, neko desetak santimetra visoko postolje, pa neki krugovi po njemu, možda je zaostatak neke iskopine, pa ga čuvaju kao raritet, ali neće biti, ima ih više.

Idem sad ja dalje, ali opreznije, gledam grupa stranaca, blesi u nebo, sve gledaju neke krovove, ne znaju, siroti da kod nas treba skromno gledati u pod, šta ćeš, stranc, neiskusni. I tras, opruži se jedan, baš ispred spomenika, dvoje ga digoše, a njemu još neprijatno sve se smeška, ali sa nekim grčem, kiselo.

Ukapiram ja, to su postavili neke stubiće, na sve strane, da neko ne parkira kola, a ako ne vidite dobro sedite kod kuće, ili ako ste neki od retkih koji razgledaju grad, gledajte u zemlju, možda i tu nešto vidite.

Doputovala sam iz posete jednom drugom gradu, nije važno kome. Volela bih da se naš gradonačelnik prošeta malo do tog grada, na svakom parkiralistu, a ima ih baš mnogo, najmanje dva mesta su rezervisana za kola invalida. Pored tih mesta tabla:Ako ste uzeli moje mesto za parkiranje, hoćete li i moju invalidnost?

Nisam videla ni jedno mesto da je neko zauzeo invalidima. Zar je moguće da smo mi gori, od njih?

I želim gradonačelniku Beograda, da dugo, dugo dobro vidi, da još duže bude zdrav, ali nemaju svi ljudi tu sreću....

TI ILI JA?

Neću da maštam,.... ne umem

Neću da sanjam,..... ne postoji,

Neću da volim,.... boli

Pobećiću od mašte u neke snove

Pobećiću od snova u samu javu

Gde da pobegnem od ljubavi?

Ne,

 razbuktaću maštu do snova

Svoje, snove  obojiti svim bojama

A ti?

Imaćes me u masti

Ja tebe?

U snovima i na javi...

Porazen postaje pobednik

Ti ili ja?

 TRAZIM SAMO ODGOVORE.....

Kakve su boje tvoje oči?

Da li su kao nebo plavo?

Da li su kao jezero zelene?

Da li su crne kao noć?

Ili su bez boje, zamućene dok tonu u moje?

Kakve su tvoje usne?

Da li su meke kao somot?

Da li su pohlepne kao stranac?

Da li su zahtevne kao ljubav?

Ili su samo slatke u dodiru s mojim?

Kakve su tvoje ruke?

Da li su snažne kao u drvoseče?

Da li su nežne kao u devojke?

Da li su grube kao u neprijatelja?

Ili su samo ruke koje želim na sebi?

Kakva sam u tvojim maštanjima?

Da li sam nestašna?

Da li sam proračunata?

Da li sam neosetljiva?

Ili sam možda samo u nekog zaljubljena?

Moje putovanje

Bila sam u jednoj poseti, znam da je svakog gosta za tri dana dosta,  oni me zadržavali, ko im je kriv, i ja ostala osam dana.

Dobila sam prekrasnu sobu, krevet sa baldahinom, ogroman, kao na filmu, ogledalo kao u “onim “ barovima, napred ogromna terasa, sa cvećem kao da si u džungli, ma milina, šta da vam kažem.

Zaspala ja, sanjala, hmmmm, cenzurisano...i usred noći, nešto meko, krzneno, sa svetlucavim očima, skoči na mene, dreknula sam, sigurno se čulo do Beograda, to čudo, dreknulo jos više, skočih ja skoči ona...da pogodili ste, MAČKA...nije nilski konj.

Ne znam zašto mene mačke vole, ništa im ne radim, kad mi sednu u krilo, ja ih samo istresem, moram da stojim, inače skoče ponovo i samo nešto mrmolje kao veštice.

 Svako veče je mačka dolazila, (da je bar neki mačor), mijauknula i gledala kako da skoči u krevet. Mislila sam, možda je to njen krevet, ili,....  šta da vam kažem, tuširala sam se pola sata duže, za svaki slučaj, da je ne privučem mirisom. Šaputala sam joj najstrašnije perverzije, kako volim, ne, kako obožavam, pse, i da ću jednog dovesti u sobu, pa će videti.svog Boška Boškovića...nije vredilo.

Probala sam da je podmitim, mačke su kao žene, donosila sam joj najzamanije konzerve na kojima je bila nacrtana mačka, pojela bi, i opet krenula na mene...naravno da sam zatvorila vrata od sobe, ali balkon....a  ko bi po ovoj vrućini mogao da spava, a da ne napravi promaju??

Ko zna šta joj je trebalo...i vrhunac je bio kad su mi rekli da će dobiti mačiće, i da će mi jedno poslati...kako sam sad mogla da guram trudnicu?A malo mače???Još ako je na majku? ...

Ostaje mi da priznam da sam nikakva, da ne umem da se brinem za životinje, da sam neodgovorna, da ću je upropastiti...ili možda samo priznam:panično se bojim mačaka, i sav moj otpor je samo strah od njih.....

NESTAJEM

Nestajem u noći

Pronalazim se u tami

Nestajem u danu

Pronalazim se u jutru

Nestajem u mašti

Pronalazim se u javi

Nestajem u snovima

Pronalazim se u tvom zagrljaju

Nestajem i više ne postojim

Jer ponovo sam rodjena u tvom dodiru

SAN  ILI  JAVA?

Sanjala sam noćas tvoje poglede

Sanjala sam noćas tvoje dodire

Sanjala sam noćas tvoje usne

U snu su me oči gledale

U snu su me ruke dodirivale

U snu su me usne samo dotakle

Moji snovi kao žito  zatalasano

Moje snovi  more uzburkano

Moji snovi nebo olujno

Tvoje ruke žito će pokositi

Tvoje misli more će smiriti

Tvoje usne oluju  razbuktati

Tvoje telo plamen rasplamsati

Tvoji snovi moje nadvladati...

Možda...

A uz jutarnju kaficu

1.Znaš više volim ljubavne nego poslovne sastanke

-?

-Tu se odmah prelayi sa reči na tela

2.Zaboravio muž godišnjicu braka, a prijatelj ga teši

-Sećaš li se prvog medveda kojeg si ustrelio?

-Kako da ne

-E vidiš, medved se sigurno ne seća

3.U kafani gost u jelu našao ekser, pa se žali kelneru

A ovj će mu reći

-Našli ste ekser? Pa šta sad hoćete? Čekić?