Moje putovanje

Bila sam u jednoj poseti, znam da je svakog gosta za tri dana dosta,  oni me zadržavali, ko im je kriv, i ja ostala osam dana.

Dobila sam prekrasnu sobu, krevet sa baldahinom, ogroman, kao na filmu, ogledalo kao u “onim “ barovima, napred ogromna terasa, sa cvećem kao da si u džungli, ma milina, šta da vam kažem.

Zaspala ja, sanjala, hmmmm, cenzurisano...i usred noći, nešto meko, krzneno, sa svetlucavim očima, skoči na mene, dreknula sam, sigurno se čulo do Beograda, to čudo, dreknulo jos više, skočih ja skoči ona...da pogodili ste, MAČKA...nije nilski konj.

Ne znam zašto mene mačke vole, ništa im ne radim, kad mi sednu u krilo, ja ih samo istresem, moram da stojim, inače skoče ponovo i samo nešto mrmolje kao veštice.

 Svako veče je mačka dolazila, (da je bar neki mačor), mijauknula i gledala kako da skoči u krevet. Mislila sam, možda je to njen krevet, ili,....  šta da vam kažem, tuširala sam se pola sata duže, za svaki slučaj, da je ne privučem mirisom. Šaputala sam joj najstrašnije perverzije, kako volim, ne, kako obožavam, pse, i da ću jednog dovesti u sobu, pa će videti.svog Boška Boškovića...nije vredilo.

Probala sam da je podmitim, mačke su kao žene, donosila sam joj najzamanije konzerve na kojima je bila nacrtana mačka, pojela bi, i opet krenula na mene...naravno da sam zatvorila vrata od sobe, ali balkon....a  ko bi po ovoj vrućini mogao da spava, a da ne napravi promaju??

Ko zna šta joj je trebalo...i vrhunac je bio kad su mi rekli da će dobiti mačiće, i da će mi jedno poslati...kako sam sad mogla da guram trudnicu?A malo mače???Još ako je na majku? ...

Ostaje mi da priznam da sam nikakva, da ne umem da se brinem za životinje, da sam neodgovorna, da ću je upropastiti...ili možda samo priznam:panično se bojim mačaka, i sav moj otpor je samo strah od njih.....