DRUGI DAN FARBANJAS STANA

Ode majstor, samo da se odmori od mene, neće pivo, hoće da jede....Oduševljen mojom kuhinjom... ode kod žene….dobro da je ima….

On ode, a ja padoh u sevdah, dok se ne vrati i nastavi da mi pije krv na slamčicu. Zatvorila sam vrata sobe(jedine koja na nešto liči)i pišem...

pa kaže, valjda će nešto da mi padne na pamet da napišem, samo da ne moram da sredjujem onaj lom...

Da pomislim na nekog?? I napišem pesmu??

Neću, zašto mi nije skuvao ručak, nego mi majstor gladan.....

Da napišem post??? Neću, davila sam vas mnogo ovih dana...

Pa da spremam stan???

Neeeeećuuuuu, daj šta daš...samo da skinem rukavice sa ruku, jadni moji lepi nokti, na šta samo liče....

Ma, izvućićemo nekog obožavaoca, to je najlakše:

PA KAŽE.....

Želela bih da te dodirnem kako ja umem,

Da reaguješ, kako ja reagujem,

Čulo bi se do Save i Dunava,

Digli bi se talasi,

Ribe bi skakale pravo u tiganj da se isprže,

(nahranila bih i molera)

Nebo bi se naoblačilo

Da ohladi vatru naše buktinje

(a ti onda ne bi mogao da se vadiš da ti je vruće)

Želela bih, tako bih želela, ali suviše si daleko

Tvoje ruke me neće dodirnuti

Tvoje usne me neće poljubiti

(i ja ću morati sama da sredjujem stan...zabušantu! ! ! !)