Pozdravljam te iz ovog kisnog I u isti mah prasnjavog Beograda. Javljam ti se da ti kazem da mi je sunce ovih dana ranije zalazi I nestaje za kragnom koja nije opeglana. Pozdravljam te iz ovog blatnjavog Beograda, okrutnog. Beograda punog ulica I betonskih nekakvih stubova. Stojim pored bandere I pozdravljam te. Javljam ti se da ti kazem da je ispucalo stepeniste na ulazu u postu I da ti kazem da na tramvajski prevoz niz bulevar ne racunas. Ulica se ne moze preci. Javljam ti se jer imam zelju da ti kazem da ne mogu vise telefonirati, da ne mogu vise koracati gluvim beogradskim asfaltom. Pozdravljam te u nadi da mi cuvas kucu koja je daleko, pozdravljam te sa zeljom da cujes koliko moje reci odjekuju u ovom praznom, gluposti prepunom Beogradu. Ovom mestu na kraju svih svetova I na pocetku svih mrznji koje poznajem. Pozdravljam te iz gomile ovih namrstenih ljudi koji grabe svoj dan kao najvecu svetinju sto znaju. Javljam ti se iz ovog brloga, iz ovog kazana u kome se kuvaju sve prevare I u kome se spremaju svi slani kolaci ove velike gozbe u zemlji nasoj Srbiji. Masem ti iako mi je ruka umorna dok se probija kroz sve prolazne oblike koje svakodnevno srece, dok se cisti od sipke u gradskom prevozu I sama sebe gadi od dodira nezaobilaznih za dan proveden u Beogradu. Provedenu godinu. Namigujem ti svojim uspavanim ocima suznim od dima, umornim od prljavstine koju gledaju. Samo sam zeleo da ti se javim, pozdravim te I mahnem u nadi da mi cuvas onaj izvor pokraj staze koju volim. U nadi da me cekas na kraju puta koji krece ni iz cega I u isto ide. Nadam se da te ima na onom mostu od pruca koji premoscava nesto I ono tamo, koji vodi u nigde I nestaje kada zelis da se vratis. Pozdravljam te iz Beograda u kome nicega ne postoji, odlazak u nista je sigurna smrt, a put koji krece ni iz cega put je gde se kola redovito slome ... A kada stignes tamo nista, raskopana ulica I zatvoren prolaz, sledeci je na 300 metara. Ponovo se znojis , ali ides kroz podzemni prolaz sirok 6 metara od kojih je zbog ulicnih prodavaca sa jeftinom robom ostao cak citav metar za pesake. Uh! Prosao sam sve, stigao sam 10 min pre kraja radnog vremena. Salter zatvoren. Gospodja sluzbenica je otisla ranije, nosena mislju da nema nikoga I da se nista nece promeniti za tih 10ak minuta. Na sta da sednem sada kada su sve klupe polomljene, odmoricu stojecki. Pozdravljam te stojecki iz umornog Beograda kome fali oblik.