Pronaci cu te negde medju samo mojim stvarima, sta mi drugo preostaje. Pravicu te od samo mojih svezda, jer drugo nemam da ti dam. Pronaci cu te negde u sumu samo mojih trava gde te je vreme zarobilo, negde medju njivama gde te je sunce ostavilo da cekas. Negde gde te samo moj vetar drzi za ruku, daleko gde te niko ne vidi I ne cuje. Stvoricu te od pepela iz moje peci, stvoricu te, sta mi drugo preostaje. Stvoricu te da vise ne budem sam, pronasao sam tvoje delove u hiljadama drugih prica. Prikupljao sam pramenove tvoje zelene kose u osmesima koji su kruzili godinama, pronalazio sam tvoje ruke u danima kojima sam bio srecan. Stvoricu tvoj hod, siguran I prav. Smislicu ti ime I bices stvorena. Od zvezda I neba, I dacu ti krila. Sta mi drugo preostaje kada te nemam sada, sta mi drugo preostaje kada si stvorena I tudja. Napravicu te od mojih misli, zalutalih, smelih. Stvoricu te od moje zelje I plesa, bices prepuna sarma, imaces crveni karmin. Napravicu te da blistas, okiticu te zlatom. Podaricu ti misao, stvoricu ti duboke oci. Sta mi drugo preostaje, kada sam nekoliko takvih ociju vec odavno izgubio. Napravicu te da si ponosna, smislicu ti nacin. Pronaci cu te ispod lokvanja, bices moja vodena vila. Podaricu ti suze da ih kroz radost prolivas I smislicu im boju. Bices sasvim posebna jer ... sta mi drugo preostaje. Pronaci cu ti zelje I pricvrsticu ih uz tebe, pronaci cu ti I dve cipele da hodas okolo pokazivajuci svoju raskosnu lepotu. Bices sve. Sta mi drugo preostaje kada samo dve ruke imam. Gde sam izgubio izgovorenu rec? Stvoricu te da mi one vise ne bi trebale, da nestanu uz odobravanje, da se vise ne gusim u sopstvenom nezadovoljstvu. Nadenucu tu kapu da te uvek vidim u gomili sarenog perja drugih postojecih zena. Smislicu ti pokret. Sta mi drugo preostaje kada sam sve ispustio u onaj potok. Tamo. Sta mi drugo preostaje kada samo tako mozes biti dovoljno dobra. Ne za mene. Protiv mene. Stvoricu te da blistas I opet cu otici. Ni sam vise ne znam gde cu. Mozda po neke nove oci, osmeh I kapu. Mozda po krila za neku drugu vilu, po pramen I nos. Mozda po nista. To bi mi bilo najpametnije... Stvoricu te, nista mi drugo nije ostalo!