U ritmu rastanka
27.12.2010
Poslednji ples
U nebeskim slapovima pociva moj davni mir.
Divne note stvaraju dok o stene vecnosti
udaraju. Pogledom jasnim jos grlim svemir,
dok plesem na vrhovima prstiju ples ludosti.
Po taktu radovanja telom sam vesto pisala
osmeh sam bojila bojama svemoguceg sjaja
ljubavi. Dah sam u ushicenju gubila, nisam disala
a znala sam da igra me vodi do samog kraja.
Plesi sa mnom, tisinom sam nemom vrisnula,
kroz kikot te prizivala i vesto zamisljala
sva nasa cekanja. Tako bih opet sa tobom kisnula
kraj ulicne svetiljke koja je samo za nas sjala.
Dodirni me nehajem jos sada, jos ove noci
ja prepoznacu tvoju strast i opojnu vrelinu
proslu. Znam da vise nikad nama nece doci
ljubav. Oboje slepo verujemo u sudbinu.
Snagu mi dajte
20.12.2010
Pesma
Zelim da stih mi snagu podari
od mene nekud odbeglu,
tracak radosti novih svitanja,
odgovore na mucna nepitanja.
Zelim ponovo moja
po masti skitanja,
slatka kikotanja,
uzdahe strasti, zelju tela
iskonsku, jaku.
Ne zelim sebe ovakvu
sklupcanu u nekom budzaku
sa jecajem i bolom duse.
Podignite tvrdjave koje se ruse.
Dajte mi carobne lepote cesmu
i moju pesmu.
Neka mi u snove opet
dodiri svile svrate,
radost mi dajte.
Hocu pesmu na usni, u dusi
rec hocu onu lekovitu
rane da mi vida, rane da zaceli.
Vrati mi pesmo moj zivot celi.
Korak po korak
9.12.2010
Iskorak iz bajke
Nisam ja prelepa princeza
ne nudi mi vise jabuku crvenu
uz lazni osmeh vesticji, opak.
Otrov u tvom pogledu
jos umem da prepoznam
i glavu okrenem na drugu stranu,
ubrzam odlazeci korak.
Ne dam da otvoris staru ranu.
Ti nisi princ kraljevstva moga
niti je cipela krhka, od stakla.
Tvoja me oholost nije dotakla.
Za mene bajke nisu pisane
ni stihovi pleteni od sna i srece.
Osecam, vrebas me kao pauk
al' u tvoju mrezu moja dusa nece.
Cekanja neka daleka
8.12.2010
U krosnji cekanja
Kao nemirna krosnja drveta
tebi sam se rado davala,
olujom svojom nazivala
nocima dozivala,
u samocu se okivala
cekala
plakala
niti od beznadja tkala
samo jedno nisam znala.
Tudja si jedra na pucini
milovao,
u uragan se pretvarao
druge si sprudove trazio
u laz se zlokobnu pretvarao
dok si sliku istine
stvarao.
Slikao si bojama prevare
ziveo u notama izdaje
naucio me da nema predaje
a sam se predavao.
Predavao
dalekim zvezdama vrelijim,
strastima rasnim, zrelijim-
dok sam u kutku svoje vasione
sanjala nasih zelja potope,
pokorno te cekala
poput Penelope.
Ljubav svih ljubavi
7.12.2010
Ljubav
U satorima od svile
snagu svoju smo kusali.
Svitanja purpurna vreli
docekivali
i snivali,
tako divno snivali.
Pod nebom pozude
jedno se drugom
predavali
medom i vinom pojili
drhtajem tela spojili
dok smo goreli
razbludni.
U pesak smo
nezno
ljubav upisali
mi nismo disali
ni postojali nismo
dok su nas milovala
takva jutra.
Mi imamo danas, nemamo sutra.
Tragalice
7.12.2010
Potrazi me
Ako si strpljiv tragac
samo kreni,
u nekom oknu snenom
potrazi prava slova
nisam ni stara,
tek nova nisam -
samotna kao breza na bregu
kao vlat slabasne trave
na snegu.
Potrazi pod strehom kajanja
moj dah netrajanja
udahni zivot u oko moje
nek' se rasprse sve divne
boje zivota.
Ako si strpljiv, uporan, jak
pozuri
oteraj stoletni mrak
obgrli osmehom ramena moja.
Ljubav je dobrota
i snaga tvoja.
Tuzni pajaci
7.12.2010
Kako se klovnovi smeju
Osluskujem
zvuk cudnih, lelujevih
koraka
po plocniku izgubljene
svetlosti.
Pokusavam da cujem
necujno,
hocu da vidim trag nevidog
i osmeh tuznog klovna
koji gazi zurno.
U tamu ili spasenje
kao da je vazno.
Na dno
ili iz pepela u neke cudne
visine
kojima vrhove
pogledom ne ume da
obgrli.
Magla decembarske veceri
kisa
il' trun otkopanih
prokletstava
ne reci mi,
ionako je sve lazno.
Kaldrma je mokra -
rasplakali se
bivsi
paperjasti oblaci jedne ljubavi.
Krecem i ja.
Koraci jaukom govore
ja ih ne cujem.
Ko je mom koraku
obukao
crvenu haljinu tuge
kao da na maskembal ruganja
stupa.
Postoji li iko
ko ce ovaj jad da iz srca cupa
ili da stanem i poklonim
sebe decembru
tebe zaboravu.
Da legnem na promrzlu travu,
na neko zaledjeno deblo
polozim glavu
i odsanjam san
beskucnika.
Kada se klovnovi smeju
cije li srce greju
u cijem placu koracaju
kao po macu
nesrece.
Vratite mi mog tuznog klovna
hocu da ga zagrlim
poljubim nezno,
sudite mi -
prihvatam neizbezno.
Kada klovnovi placu
kaldrma suzama dise,
na pocetku
korak je slican zvuku jadanja
kasnije
sve je tiho, jos tise -
tise od umiranja.
Slepilo
7.12.2010
Zazmuri
Zamisli,
samo na tren
da ja sam lepotica a ti zver.
Bajka da postanem,
mozda ti mozes
carolijom opet da se poigras
ja budem lepa
dobrote puna
ti divlji, ljutit, nimalo lep
( nije tako, ti znas ).
Zazmuri,
u bajku nas lagano smesti
i cuti.
Ljubavlju svojom lik da ti dam
koji ti prilici.
Jednom, kad ostanes sam
da osmehnes se maloj prici.
Pomisli,
ljubav u bajci postoji,
rastanka nema,
on se ne broji.
Otvori oci !
Lepotica iz bajke
prosjak u traljama
postala,
sama ostala.
Neka vestica bajalice baja
bajka je nestala -
eto
kraja.
Cirkuska predstava
7.12.2010
Kraj
Potrosili smo sva praskozorja,
kroz kljucaonicu bezrecja
rastanak provukli.
Srusili smo cirkusku satru
pretvaranja.
Ti ukrotitelj suza,
ja tuzni pajac postala.
Cutimo
svako na svojoj strani oblaka.
Lupez
7.12.2010
Kradja
Ko mi je zivot ukrao
dok sam te sanjala
i usta tvoja strasna gledala
pre no sto sam ih poljubila?
Ko me je u detinjstvo vesto
vratio i nije sa mnom patio
dok sam u suzama
zore docekivala
sebe na stub srama cavlima
zakivala?
Ko mi je zivot ukrao
u kojoj me je ucionici ostavio
da naucim formulu raspadanja
razuma
na atome nepostojanja?
Ko je netragom odneo
moje sate trajanja?
U cijem nehaju ja umirem,
neka mi neko kaze
ako zna.
Ponocna molitva
7.12.2010
Ponos
U ponoc ponesi poslednju
kap
ponosa moga.
Na strmom stepenistu
kao slucajno
sa tvoga dlana neka sklizne
nestane
poput mene.
U zoru kada se probudis
nasmejan
ni pomisliti neces koliko je
kapi
noc poklonila zori
ni pomisliti neces da li se neko
bori
da poraz prezivi.
Osmehom lice ukrasi i kreni
u susret novom danu.
Zivot nek tece
od jutra daleko je poslednje vece.
Uspavanka
7.12.2010
Pevam ti pesmu sna
Nocas ti muziku duse poklanjam
na nedra da je nezno privijes.
Sa svake note ja tugu sklanjam
zelim u pogled moj da se sakrijes
od zla, nevolja, suza i mraka-
okom mi oku reci ljubavi moja
znacice mi slovo i rec svaka,
izdvajam jednu zvezdu iz roja
na dlan ti je spustam topline pun
moja si dobrota i andjeo moj.
Zaplovimo mesecinom, tu je nas cun
podjimo zagrljeni, ceka nas ptica poj.
Ne zelim da se secam
7.12.2010
Zaborav
Zaboravicu jednom, rec ti dajem
sve godisnja doba al' jesen necu.
Jos bih pod hladnim kisama da trajem
papirnati camci nek' plove baricama
cekajuci srecu.
Zaboravicu, Bogom se kunem
zivot sto ziveh ga pre ovog zivota.
Jos samo sa tobom tako divno umem
da spoznam sta je istinska lepota.
Zaboravicu jednoga dana, sve zvuke
note koje su me u snu pohodile.
Stara balada jos krije moje jauke
pamticu je, u njoj su se tuge rodile.
Kad zaboravim sva tkanja zivota moga
tada ce nestati nit sto nas spaja.
Ulicu se u zenicu oka plavetnog tvoga
pogledom jednim otvorimo vrata raja.
Jazbina jada
7.12.2010
Vucji znak
Vuk si sto iz jazbine svoje
izlazi nocu i seje strah.
Tvojih se ocnjaka mnogi boje
jedino ja ne gubim dah.
Ujed tvoj- rane moje
ljute rane u bolu vidane,
oziljci njihovi vidljivi stoje
kao opomena za moje dane.
Odelo neznosti, cud krvnika
jos vidim, osecam kad oci sklopim.
Neizbrisiva, strasna slika
u knjizi koju bih da zaklopim.
Kora hleba krvlju natopljena
7.12.2010
Hleb i krv
Ukrala sam maleno, srebrno sito ovoj noci
da prosejem bljestavih zvezda roj.
Mozda cu najzada uspeti, mozda moci
da ih u brasno umesam i napravim hleb moj.
U mlin stari mlinaru da ga naocitom odnesem
uvijenog u maramu sarenih nesanica.
Iz mlina nevestih sanja poletela jesen
poput jata preplasenih, promrzlih ptica.
Ne zelim vazduh, ni zemlju ( neka je rodna )
da disem i korakom svojim gazim-
na dlanu mi kapi cemera i voda
zamirisana tamjanom. Jos uvek pazim
na pozutele listove proslih stradanja
istrgnute iz moje knjige vecnog jadanja.
Bistrim okom noc me ugledala, slomila,
krosnja me nad placnim jezerom udomila.
Ambis se smesi, hrabro sam letela
pomirenu sa sudbinom tama me otela.
Oganj me gori
7.12.2010
Lomaca
Za koga je lomaca paljena
kome secanja da sagore
u plamenu bivseg voljenja
kome jaukom strahovi govore
Slast meda na usnama mojim
u gorko se pretvara mucninom
jos ceznem za usnama tvojim
za bivsim svetlom i belinom.
U belo obuci moje telo i idi
kuda te trenuci sudbine vode
mozda ce neko da te vidi
povede putem tvoje slobode.
U ruci tvojoj pogaca i mac
mozes da ostanes ili odes
neces zacuti moj glasni plac
nehajem tvojim u srce bodes.
Pognute glave
7.12.2010
Tuga
Zapevaj snazno jaukom svojim
zloslutna crna ptico ukleta.
Vise se tvoga prorostva ne bojim
sama sam, na vrhu svoga sveta.
Zanjisi krosnje sprzene sramom
ti koja za milost nikad nisi znala.
Ne preti macem, ne preti kamom
ne dam i nista ti nisam dala.
Pogledaj okom sto crnilom boji
svaki tren zivota koji disem.
Dusa moja cista u belo ga boji
procitaj samo: zbogom ti pisem.
Udaraj jako, udaraj prokletstvom
malaksala, moci si davno izgubila.
Snazna sam, ne pretim bekstvom
bitke sam svoje sama dobila.
Odlazi, mesta za tebe ovde nema
u blistavom plavetnilu beskraja moga.
Pogledaj, jaca sam od tebe, stena,
verujem u istinu, verujem u Boga.
Bas boli
7.12.2010
Nehaj
Jos uvek nehaj krivim
za trenutak u kome
zivim.
Zlato ne volim
u srebro me okuj
cipelice od zelje
obuj
kroz zube opsuj
sve tuge
stradanja,
besno odgurni sva
padanja.
U vrtlogu turobnih jadanja
osmehom me umij.
Idi
tamo gde te srce vuce
mi smo ono turobno
juce
koje u novinskom stupcu
ni redak ne zasluzuje.
Neko se raduje
neko tuguje.
U brdima te cekaju magle
ne idi tamo.
Pomisli samo...
Ruka za zagrljaj
tamo te ne ceka.
Ponovo samo seta neka
u oblake se skrila
gnezdo svila.
Pozuri
sebi se vrati.
Mozes ti to
uvek si znao
i sad ces
znati.
Tek kada me ne bude
7.12.2010
Tek tada
Dok ne zaraste svaka moja rana
krvarice dusa krvlju vrelom.
Svaka kap, trag bivsih dana
sliva se kao secanje, mojim telom.
Dok ne odu bestraga sve moje tuge
suze ce kapati izboranim licem.
Svaka suza, potapa slike radosti duge
svaka je kao udarac strasnim bicem.
Dok ne zaboravim ljubav ovu snaznu
nestajacu lagano, nestajati nemo.
Pamticu istinu jednu, samo meni vaznu
nestajemo, u nikada vise, oboje tonemo.
Brod plovi za Sangaj, puteljak vodi u raj
7.12.2010
Put
Zivot je stalna borba
padanja i stradanja
nasuprot
uzdizanja i leta.
Izmedju zivota i smrti
kao na ringispilu
dusa se vrti
omamljena igrom
secanja i zaborava,
u povojima pozutelih
trava.
Borba je zivot ovaj
i nikada ne znas
da li je
kraj
blizu
il' se redjaju pusti dani
u zlokobnom nizu.
Ne cekaj trenutak
nego ga stigni
iz pepela se digni
opsuj
i kreni tamo
kuda hrabri koracaju
da borbe vode
i napiju se vode
slobode.
Otresi prasinu sa kolena
svojih
napisi stih kajanja
zakoraci stazom trajanja.
