Zaborav
Zaboravicu jednom, rec ti dajem
sve godisnja doba al' jesen necu.
Jos bih pod hladnim kisama da trajem
papirnati camci nek' plove baricama
cekajuci srecu.
Zaboravicu, Bogom se kunem
zivot sto ziveh ga pre ovog zivota.
Jos samo sa tobom tako divno umem
da spoznam sta je istinska lepota.
Zaboravicu jednoga dana, sve zvuke
note koje su me u snu pohodile.
Stara balada jos krije moje jauke
pamticu je, u njoj su se tuge rodile.
Kad zaboravim sva tkanja zivota moga
tada ce nestati nit sto nas spaja.
Ulicu se u zenicu oka plavetnog tvoga
pogledom jednim otvorimo vrata raja.
Pošalji komentar