Ponos
U ponoc ponesi poslednju
kap
ponosa moga.
Na strmom stepenistu
kao slucajno
sa tvoga dlana neka sklizne
nestane
poput mene.
U zoru kada se probudis
nasmejan
ni pomisliti neces koliko je
kapi
noc poklonila zori
ni pomisliti neces da li se neko
bori
da poraz prezivi.
Osmehom lice ukrasi i kreni
u susret novom danu.
Zivot nek tece
od jutra daleko je poslednje vece.
Pošalji komentar