Sonaticin kutak

Spletkarim sa svojom dušom. Postavljam joj pitanja i moje drugo JA daje odgovore.

U skladu sa proročanstvima drevnih Maja, u mom životu se dešavaju promene. Nisam mogla da sanjam da će me generalni, čovek kome se godinama divim, pozvati na sok i kafu. Nikako da zakažem susret. Posle rođendana. I posle završetka " kostura " od mog milog " čeda ".

Kako sam mogla da sanjam da će VELIKA ISI -čuvena po svom pisanju i ponašanju, pristati da bude moja prijateljica, FB, dok ne popijemo prvu kafu, i čuveni Sale-barajevski manijak, i jedno ogromno srce od čoveka postati moj prijatelj?

Nisam sanjala ni da će mi M ponovo nuditi brak, i da ću ga, po ko zna koji put odbiti.

Promenila sam i političku stranku, i otišla od onih koji mrače kod onih koji zrače.

Pobedila vešticu zvanu Depra. Oslobodila se mnogih strahova. Jedino je nervoza ostala, ali ona je deo mog karaktera. Crta koju sam povukla od tate i njegove sestre, a moje tetke.

Maje su stvarno u pravu. Ovo je godina pročišćenja. Godina promena na svim poljima.

Ne razmišljam o 21.12.2012. Biće ono što mora biti. Od sudbine se ne može pobeći.
Ne znam šta je predvideo deda Miloje iz Kremna. Znam da se njegovo proročanstvo o svim Srbima ispod jedne šljive još nije ispunilo. Srba i svih nas ima po celom svetu.

Godina, iako je tek prošlo šest meseci, može i da se sumira. Umro je heroj mog detinjstva-Momo Kapor, Sarajlija koji je voleo Beograd više od mnogih Beograđana.

Bilo je dugo hladno. Bili su zemljotresi, prirodne nepogode, bilo je suza, krvi i znoja. U čitavom svetu.
A nas je pogodila SEKA. Godinama smo u njoj, mada je sada obelodanjena zvanično.

Eh, gde nestade spletkarenje sa mojom dušom. Plaše me neka osećanja. Iznenadna i neočekivana.
Odavno nisam bila zaljubljena. Pogotovo sam izbegavala dugo net ljubavi i net zaljubljenosti. Zbog lošeg iskustva.
Ali, ne mogu da odolim ovom izazovu. Jenostavno-ne mogu. Neka čudna sila mi ne dozvoljava da slušam razum, već srce.

Davno je Suzan Tamaro napisala knjigu " Idi kuda te srce vodi ". Moram još jednom da je pročitam.

I ovo je prva godina, prvo polugodište u kome sam pročitala mnogo, mnogo knjiga. Gutam ih. Posebno istorijske romane.
Pročitala sam i " Kandže " Marka Vidojkovića i čitam sada njegovu drugu knjigu. Ne dopada mi se nešto posebno, ali je čitam u jednom dahu.

Sledi ponovo Robin Kuk, i njegove " medicinske " knjige -horor.

" Natalija " čedo moje me muči. Treba da pišem o njenom dolasku u Milano, okrug Italije. Kako najbolje da opišem sve čarolije Milana? One kulturne baštine, onu svetsku modu, sve o Milanu? Kako će se junakinja moje knjige snaći tamo?
Moraće da se snađe. Živela je u Nemačkoj. Engleski i nemački odlično zna. Ma, neću da brinem za nju.

Oh, kako bi volela da bude deo " Lagune ". Iznenađenje je i što sam otkrila da žena mog druga poznaje sve u " Laguni ". I njih dvoje će mi pomoći, kao i Isidora, Sale, i pre svega Dragan iz Budimpešte.

FB je čudo. Upoznaš ljude, i zbližiš se sa njima. I imaš osećaj kao da ih znaš ceo život. Uspela sam svojim pismom da skoro rasplačem Saleta -barajevskog manijaka, kako ga od milja zovem.

Spletkarim po mom umu. Ulazim u njegove dubine. Ne, nisam depresivna. Izlečena sam. Srećna sam, uprkos činjenici da sam besna na neke ljude koji gledaju samo sebe i svoje interese.
Mogao je život da mi izgleda drugačije od marta, samo da je neko hteo da mi izađe u susret i pomogne mi. Ali nije. Nema veze. Preživela sam mnoga razočarenja, pa ću i ovo.

Pobegla sam od svih lažnih prijatelja. Tražim i procenjujem samo one prave. Ima ih, hvala Bogu.

Toliko toga bih još pisala. Ali, vreme je za pravi život.

Pisaću, znam. Prvo knjigu, pa onda ovde.

Potreban mi je ventil da bih splektarila sa svojim srcem. I tu ponavljam-vreme će sve pokazati.
Strpljen-spašen.   

Sutra mi dolazi ex dečko, sa kojim sam bila u vezi tri-četiri godine. Raskinula sam jer nigde nije radio, a i mrzelo ga je da traži posao. Inače je 11 godina stariji od mene.

Za sve vreme naše veze, bio je ok prema meni, možda malo verbalno grub, zapravo nespretan u iskazivanju emocija.

Prosio me je dva, možda i tri puta.  Odbijala sam, a glavni razlog je njegova nezaposlenost. Naime, dugo je radio u jednoj firmi, firma propala kao i mnoge u ovoj zemlji, i od tada ne radi.

Nisam se dugo videla sa njim, možda sada i radi, možda je i oženjen, ko zna...Ali..malopre mi zvoni moj mobilni -onaj stari broj koga imam godinama, i ON se javlja.

Hoće da me vidi. Pitam šta ima novo, kaže ništa, sve po starom.

Sutra popodne dolazi na kafu, i ja se pitam šta to treba da znači. Poslednji put smo se videli pre možda dve godine. Rekla sam mu tada da je definitivno kraj.

Možda će sutra ponoviti svoju molbu. Da budemo zajedno neko vreme i da se venčamo.

Razum mi govori - pristani, možda je ON ipak tvoja sudbina.

Srce je zbunjeno, ipak pamti lepe trenutke sa njim.

Šta da radim. Help!

Da li ste nekada sanjali čudne i neverovatne snove, čije značenje ne možete da protumačite?

Snove u kojima se pojavljuju i ljubav, sreća i smeh, ali i suze, strah, bol?

Oterećena sam jednim snom. Nemam hrabrosti da ga javno opišem. Znam i čega se plašim. 

Zbunjena sam. Mnogo.

U pozadini Bajagina muzika " Od kada tebe volim ", i moje misli ka njemu lete... 

Umesto sreće budi neku tugu daleku.Vraća me u dane kada je život bio drugačiji, kada je moj svet bio drugačiji.

Lepši, bolji, svetliji, puniji.

Pitam se, zašto se vraćam stalno u te dane prošle, dane davno prohujale?

Znam...nema onih nebesko plavih očiju koje su pratile moj korak, nema osobe koja je bojila moj život svojim šarenim bojama.

Nema LJ od ljubavi. I zato sam tužna, zato sam prazna.

Zato je ovo april u kome ne uživam...već se samo sećam. 

 i forumašima...:)

         Dragi moji i drage moje,

Pišem postove na blog sistemima od 2004.godine, a od kraja 2003.aktivno učestvujem na raznim forumima.

Zbog privatnih obaveza, smanjila sam broj foruma i blog sistema na kojima učestvujem.

Na jednom od foruma sam global moderator, na drugom u admin ekipi.

Zašto sve ovo pišem?

Ako ste pomislili da se hvalim - pogrešili ste.

Jednostavno, kao admin na forumu, drugačije posmatram blog portale, i znam kako administracija radi, i na blogovima i na forumima.

Svako od vas zna šta znači reč blog. Znate i da je blog portal skup svih blogova, dopunjen sa info portalom, zabavom i ostalim stvarčicama u kojima svi uživamo.

Oni koji su učesnici na nekim forumima znaju kako forum funkcioniše.

Na forumima postoje Pravilnici o ponašanju učesnika, a negde i Pravilnici o radu moderatora i administratora.

Blog je po tom pitanju liberalniji, slobodniji, i kazne su retke.

Blog je mesto na kome možete da pišete o svom životu, možete da ispoljite svoju kreativnost, i talenat za pisanje. Blog vam daje prostor, i možete da pišete i o politici i o svim drugim oblastima života.

Komentara, po nekom nepisanom pravilu, ne treba da bude mnogo, jer ako ih ima mnogo, onda je to već forum, nije blog.

Blog je, kao i forum, mesto na Internetu gde treba da tolerišete jedni druge, mesto koje ne sme da se zloupotrebljava.

Kao što na forumu dobijete upozorenje ili ban, kada otvoreno vređate moderatore i administratore, tako i na svim blog sistemima, možete da dobijete upozorenje ili ban.

Bez mnogo objašnjavanja u stilu- zašto, kako, zbog čega? 

Pravo na ban i upozorenje i pravo da se o tim stvarima ne raspravlja ima administracija.

Administraciju bloga ili foruma možete da volite ili da ne volite.

Svejedno je. 

Administracija postoji kako bi svim korisnicima bloga mogla da pomogne, ukoliko je to potrebno, i da sređuje tehničke svari, da izmišlja novine koje će zabaviti učesnike..:)

Ista stvar je i sa forum administracijom.

Uporno poredim ova dva Internet mesta jer su ona dva najatraktivnija mesta koja svi posećujemo kada smo slobodni i kada vreme provodimo na Internetu.

Mnogo sam pisala, i verujem da će većina od vas da shvati poentu ovog posta.

Dakle, još jednom - ovde smo da bi se družili, delili kreativnost, zabavljali se.

Ružnim stvarima ovde nema mesta.

Prijatno veče svima- i blogerima i blog administraciji !!!          

Volim da se hranim zdravo- i tu je uvek voće

Ponekad preterujem sa brzom hranom i pićem, ali se trudim da to popravim

Volim da čitam knjige.

Volim da pišem priče, inspiracija sama dolazi... 

Volim da surfujem po netu kada su dani ovako sivi i dosadni, a ja još na bolovanju.

Sve u svemu sada se osećam ovako

jer mislim da sam napravila dobar  tag...

Ne tagujem nikoga posebno, samo mislim da i svi oni koji se nisu uključili u igru, treba da se uključe..

Jako je zanimljivo, verujte mi.

 

Samo da se javim da sam tu, i da pitam da li me je neko tagovao?

Moram to da znam, da bih mogla na vreme da odradim svoj domaći zadatak.

Pozdrav svima!

Дуго ме овде није било, скоро месец дана. Догодило се много ствари од тада, прво губитак нашег Косова, затим дешавања на приватном плану.

О Косову ћу писати на мом другом блогу, а овде само о приватним стварима.

Нисам се удала. Нисам се заљубила. Још сам на боловању, предстоји ми и бањско лечење.

Из једног стана преселила сам се у други - иста зграда, само сам прешла из приземља на први спрат.

Селидба је дуго трајала, и од данас почињем са намештањем стана. Купила сам много нових ствари, чак и нову компјутерску столицу. Одушевљена сам.

Срећна сам и што је стан светао и што има три терасе.

Укратко, сада сам прилично ок што се тиче психе- не плачем и не тугујем одавно, а што се здравља тиче, биће и оно потпуно ок ускоро.

Велики поздрав свим блогерима, а посебно мојим блог пријатељима.  

Izgleda da ja ovde pišem samo kada sam tužna. To je istina, kada sam srećna, nemam puno vremena.

Iz meni nepoznatog razloga, već dva dana plačem.

Možda je to zbog vremena, sivog, kišnog i dosadnog?

Nije me bilo ovde osam dana. Sasvim dovoljno da se dese neke stvari koje su u svima nama probudile radost ali i tugu.

Senku na uspeh naših tenisera ostavlja odlazak jednog od najboljih glumaca naše glumačke pozornice.

Milenko Zablaćanski, strepnja i nada da će njegovo srce ipak biti jače. Da ima dovoljno snage.

Ne, srce nije izdržalo, zauvek je prestalo da kuca.

Svi ćemo ga pamtiti po maestralno odigranim ulogama u pozorištu i na televiziji.

Pitam se, već godinama ovde, u ovoj zemlji, svaki januar donese nešto tužno.

Sve je manje radosti. I zašto uvek umiru oni najbolji? 

Tuga, beskrajna, beskrajna kao svemir...ta tuga mi ne da mira.

Ali danas imam hrabrosti da napišem odakle sva ta tuga.

Mladen Vojičić Tifa, najbolji glas ex Yu, bio je i moja prva ljubav.Sada prema njemu osećam prijateljstvo, zapravo prema celoj njegovoj porodici.

Davno smo se čuli, njegovu ženu sam takođe davno upoznala, ali smo izgubili kontakt kada je počeo taj prokleti rat.

Imam jaku želju da mu čujem glas, da ga vidim, i da znam da mu je sada malo bolje, posle smrti njegovog oca i posle početka lečenja. 

Ex drug je bio u mogućnosti da mi da i mejl i njegov broj mobilnog. Ali, nije mi učinio tu malu uslugu, za koju je znao koliko mi znači.

Tužna sam i plašim se....Kad god sam pomislila na nekog dragog prijatelja koga dugo, dugo nisam čula i videla, tom nekom se desila nesreća...

Moj Zvonko, moj Branko....više ih nema, i bol ostaje do kraja života...

Molim sve blogere sa područja BiH da ukoliko imaju neku informaciju o Tifi da mi se jave preko pp-a.

Pisaću i jednom časopisu, moliću ih za diskreciju, jer ne želim da nas opsedaju novinari, jer znam da to ne bi prijalo ni Tifi a ni meni....reč je o PRIVATNOM dugogodišnjem poznanstvu, i nema potrebe da se medijski eksponiramo. 

Ovaj blog je nešto drugo. Ovde niko ne zna, osim admina, moje privatne podatke.

Tužna sam, previše mislim o njemu i o ostalim članovima porodice, ne želim da se nešto ružno desi.

Izgubila sam jedan deo srca kada su iz mog života otišli tata, bake, dede, Zvonko i Branko....ne bih izdržala još jedan gubitak....

Ne mogu više da izdržim a da mu ne čujem glas...jedno su pesme, a drugo naši razgovori...

HELP!!!!!!!!!       

Ali ne znam zašto...

http://www.youtube.com/watch?v=GWo6XEEWqko

Свим блогерима који славе Бадњи дан и Божић по Јулијанском календару желим Срећан Бадњи дан и све вас поздрављам са традиционалним поздравом

Мир Божји- Христос се роди-Ваистину се роди

Нека овај Божић донесе вама и вашим породицама здравље, срећу, радост и благостање!

Срећан Божић! 

Екипи која уређује овај блог, мојим блог пријатељима, и свим блогерима који су овде, желим да Нова 2008. година донесе добро здравље, много, много среће, много љубави, успеха, да Нова 2008. буде веселија и лепша од ове којој се ближи крају.

Читамо се следеће године.

Свима желим све најбоље!