Iz mog dnevnika
Spletkarim sa svojom dušom. Postavljam joj pitanja i moje drugo JA daje odgovore.
U skladu sa proročanstvima drevnih Maja, u mom životu se dešavaju promene. Nisam mogla da sanjam da će me generalni, čovek kome se godinama divim, pozvati na sok i kafu. Nikako da zakažem susret. Posle rođendana. I posle završetka " kostura " od mog milog " čeda ".
Kako sam mogla da sanjam da će VELIKA ISI -čuvena po svom pisanju i ponašanju, pristati da bude moja prijateljica, FB, dok ne popijemo prvu kafu, i čuveni Sale-barajevski manijak, i jedno ogromno srce od čoveka postati moj prijatelj?
Nisam sanjala ni da će mi M ponovo nuditi brak, i da ću ga, po ko zna koji put odbiti.
Promenila sam i političku stranku, i otišla od onih koji mrače kod onih koji zrače.
Pobedila vešticu zvanu Depra. Oslobodila se mnogih strahova. Jedino je nervoza ostala, ali ona je deo mog karaktera. Crta koju sam povukla od tate i njegove sestre, a moje tetke.
Maje su stvarno u pravu. Ovo je godina pročišćenja. Godina promena na svim poljima.
Ne razmišljam o 21.12.2012. Biće ono što mora biti. Od sudbine se ne može pobeći.
Ne znam šta je predvideo deda Miloje iz Kremna. Znam da se njegovo proročanstvo o svim Srbima ispod jedne šljive još nije ispunilo. Srba i svih nas ima po celom svetu.
Godina, iako je tek prošlo šest meseci, može i da se sumira. Umro je heroj mog detinjstva-Momo Kapor, Sarajlija koji je voleo Beograd više od mnogih Beograđana.
Bilo je dugo hladno. Bili su zemljotresi, prirodne nepogode, bilo je suza, krvi i znoja. U čitavom svetu.
A nas je pogodila SEKA. Godinama smo u njoj, mada je sada obelodanjena zvanično.
Eh, gde nestade spletkarenje sa mojom dušom. Plaše me neka osećanja. Iznenadna i neočekivana.
Odavno nisam bila zaljubljena. Pogotovo sam izbegavala dugo net ljubavi i net zaljubljenosti. Zbog lošeg iskustva.
Ali, ne mogu da odolim ovom izazovu. Jenostavno-ne mogu. Neka čudna sila mi ne dozvoljava da slušam razum, već srce.
Davno je Suzan Tamaro napisala knjigu " Idi kuda te srce vodi ". Moram još jednom da je pročitam.
I ovo je prva godina, prvo polugodište u kome sam pročitala mnogo, mnogo knjiga. Gutam ih. Posebno istorijske romane.
Pročitala sam i " Kandže " Marka Vidojkovića i čitam sada njegovu drugu knjigu. Ne dopada mi se nešto posebno, ali je čitam u jednom dahu.
Sledi ponovo Robin Kuk, i njegove " medicinske " knjige -horor.
" Natalija " čedo moje me muči. Treba da pišem o njenom dolasku u Milano, okrug Italije. Kako najbolje da opišem sve čarolije Milana? One kulturne baštine, onu svetsku modu, sve o Milanu? Kako će se junakinja moje knjige snaći tamo?
Moraće da se snađe. Živela je u Nemačkoj. Engleski i nemački odlično zna. Ma, neću da brinem za nju.
Oh, kako bi volela da bude deo " Lagune ". Iznenađenje je i što sam otkrila da žena mog druga poznaje sve u " Laguni ". I njih dvoje će mi pomoći, kao i Isidora, Sale, i pre svega Dragan iz Budimpešte.
FB je čudo. Upoznaš ljude, i zbližiš se sa njima. I imaš osećaj kao da ih znaš ceo život. Uspela sam svojim pismom da skoro rasplačem Saleta -barajevskog manijaka, kako ga od milja zovem.
Spletkarim po mom umu. Ulazim u njegove dubine. Ne, nisam depresivna. Izlečena sam. Srećna sam, uprkos činjenici da sam besna na neke ljude koji gledaju samo sebe i svoje interese.
Mogao je život da mi izgleda drugačije od marta, samo da je neko hteo da mi izađe u susret i pomogne mi. Ali nije. Nema veze. Preživela sam mnoga razočarenja, pa ću i ovo.
Pobegla sam od svih lažnih prijatelja. Tražim i procenjujem samo one prave. Ima ih, hvala Bogu.
Toliko toga bih još pisala. Ali, vreme je za pravi život.
Pisaću, znam. Prvo knjigu, pa onda ovde.
Potreban mi je ventil da bih splektarila sa svojim srcem. I tu ponavljam-vreme će sve pokazati.
Strpljen-spašen.
U skladu sa proročanstvima drevnih Maja, u mom životu se dešavaju promene. Nisam mogla da sanjam da će me generalni, čovek kome se godinama divim, pozvati na sok i kafu. Nikako da zakažem susret. Posle rođendana. I posle završetka " kostura " od mog milog " čeda ".
Kako sam mogla da sanjam da će VELIKA ISI -čuvena po svom pisanju i ponašanju, pristati da bude moja prijateljica, FB, dok ne popijemo prvu kafu, i čuveni Sale-barajevski manijak, i jedno ogromno srce od čoveka postati moj prijatelj?
Nisam sanjala ni da će mi M ponovo nuditi brak, i da ću ga, po ko zna koji put odbiti.
Promenila sam i političku stranku, i otišla od onih koji mrače kod onih koji zrače.
Pobedila vešticu zvanu Depra. Oslobodila se mnogih strahova. Jedino je nervoza ostala, ali ona je deo mog karaktera. Crta koju sam povukla od tate i njegove sestre, a moje tetke.
Maje su stvarno u pravu. Ovo je godina pročišćenja. Godina promena na svim poljima.
Ne razmišljam o 21.12.2012. Biće ono što mora biti. Od sudbine se ne može pobeći.
Ne znam šta je predvideo deda Miloje iz Kremna. Znam da se njegovo proročanstvo o svim Srbima ispod jedne šljive još nije ispunilo. Srba i svih nas ima po celom svetu.
Godina, iako je tek prošlo šest meseci, može i da se sumira. Umro je heroj mog detinjstva-Momo Kapor, Sarajlija koji je voleo Beograd više od mnogih Beograđana.
Bilo je dugo hladno. Bili su zemljotresi, prirodne nepogode, bilo je suza, krvi i znoja. U čitavom svetu.
A nas je pogodila SEKA. Godinama smo u njoj, mada je sada obelodanjena zvanično.
Eh, gde nestade spletkarenje sa mojom dušom. Plaše me neka osećanja. Iznenadna i neočekivana.
Odavno nisam bila zaljubljena. Pogotovo sam izbegavala dugo net ljubavi i net zaljubljenosti. Zbog lošeg iskustva.
Ali, ne mogu da odolim ovom izazovu. Jenostavno-ne mogu. Neka čudna sila mi ne dozvoljava da slušam razum, već srce.
Davno je Suzan Tamaro napisala knjigu " Idi kuda te srce vodi ". Moram još jednom da je pročitam.
I ovo je prva godina, prvo polugodište u kome sam pročitala mnogo, mnogo knjiga. Gutam ih. Posebno istorijske romane.
Pročitala sam i " Kandže " Marka Vidojkovića i čitam sada njegovu drugu knjigu. Ne dopada mi se nešto posebno, ali je čitam u jednom dahu.
Sledi ponovo Robin Kuk, i njegove " medicinske " knjige -horor.
" Natalija " čedo moje me muči. Treba da pišem o njenom dolasku u Milano, okrug Italije. Kako najbolje da opišem sve čarolije Milana? One kulturne baštine, onu svetsku modu, sve o Milanu? Kako će se junakinja moje knjige snaći tamo?
Moraće da se snađe. Živela je u Nemačkoj. Engleski i nemački odlično zna. Ma, neću da brinem za nju.
Oh, kako bi volela da bude deo " Lagune ". Iznenađenje je i što sam otkrila da žena mog druga poznaje sve u " Laguni ". I njih dvoje će mi pomoći, kao i Isidora, Sale, i pre svega Dragan iz Budimpešte.
FB je čudo. Upoznaš ljude, i zbližiš se sa njima. I imaš osećaj kao da ih znaš ceo život. Uspela sam svojim pismom da skoro rasplačem Saleta -barajevskog manijaka, kako ga od milja zovem.
Spletkarim po mom umu. Ulazim u njegove dubine. Ne, nisam depresivna. Izlečena sam. Srećna sam, uprkos činjenici da sam besna na neke ljude koji gledaju samo sebe i svoje interese.
Mogao je život da mi izgleda drugačije od marta, samo da je neko hteo da mi izađe u susret i pomogne mi. Ali nije. Nema veze. Preživela sam mnoga razočarenja, pa ću i ovo.
Pobegla sam od svih lažnih prijatelja. Tražim i procenjujem samo one prave. Ima ih, hvala Bogu.
Toliko toga bih još pisala. Ali, vreme je za pravi život.
Pisaću, znam. Prvo knjigu, pa onda ovde.
Potreban mi je ventil da bih splektarila sa svojim srcem. I tu ponavljam-vreme će sve pokazati.
Strpljen-spašen.
Вероватно су у праву.....
...година у којој смо најчешће пред огледалом, признајући да промене крећу од нас самих....само ако имамо ХРАБРОСТИ....
.....( Umro je heroj mog detinjstva-Momo Kapor, Sarajlija koji je voleo Beograd više od mnogih Beograđana.)...хвала ти што си ме подсетила на јединог човека коме сам завидио...
...Поздрав срдачан!!!