SRNENA

У "Метро" продавници распродаја, а ја патим. Мора да постоји шифра за болест од које ја патим.... футишизам. Хронични ципелизам. Чизмизам. Акутни сандализам. Све је могуће, па и овакве концепције. Црне мале, прелепе. Стану ми на длан. Завидим цицама које уђу у продавницу и ноншалантно кажу "Ове, ако имате број 37..."
Уствари, не могу то ни да замислим. Уђеш и продавницу и знаш да је твој број проналажљив. Ако и нема увек можеш да узмеш за број веће. Мене генетика опалила великим пропорцијама. Саранда ена. Грци падну у несвест кад изговорим две речи које ме сврставају у Годзилино потомче... Мањи број, мање пара. Сва срећа, Европа нас идаље заобилази па се исто плаћа - куповала 35 или 42.
Плаве јапанке. Број 42. Цена - 340дин. Свучем баканџе од којих ми се прсти претворили у беле пуслице и увучем ногу у две јако спојене тканине на три места спојене са танком платформом. Блаво-жуто-розе базом. Очекујм да се шлогирам од миомириса који долази од мојих табана... међутим, ништа се не дешава и ја сам у сејф зони. "Дајте онда и оне црвене..."
И још једном, сева зелена Виза.
*********************************************
На "Черги" кусам грчку салату са обичним, белим пиринчем. Бела мрљави кечигу, није задовољна својим избором и њена виљушка свако мало сева по мојим тањирима. Мирише река, плутају морке и патке... пројури понеки чамац и онда мислим како ћу да бљувнем, ал'то брзо прође.
Тандрљамо о претходних месец дана, она хронично о'лађена од живота, ја хронично хорнична. Динг - донг ми измами осмех на лице. Те речи тако хране мој его.
И ја хватам себе да желим... желим..
Али не смем...

5 June 2008

То се не сме...

About Me

Linkovi

Kategorije

Zadnje napisano

Prijatelji