SRNENA

Ближи се недеља и ја осећам притисак. Све више мислим на тих јебених 50 евра, избијених из џепа ми пре више од годину и по дана а све зарад очувања пријатељства и кукања како се нема. Нема ни за пелене. Ужас, ја помислила, јбте како је то страшно кад немаш одакле. И - дам.

Скоро да сам их заборавила. А онда је догорело, крцкало се бато немилице, и сад - ударила криза... у неко касно вече, окрећући се по кревету, размишљајући од кога да зајмим, шта да радим, калкулишући где да позајмим паре.... сетим се, па шта који мој да ја позајмљујем, кад се мени дугује? Дохватим моб, не марећи што је ситан сат, и напишем: "Молим те, врати ми паре. И евре, и динаре. Требају ми" па станем. Шта се ја коме правдам... за моје рођене паре? Ујутру ме чека одговор "Добро, потрудићу се да ти дам што пре."
То је било у прошлу недељу, на понедељак. Другачије не иде.
Прекјуче, пошто је нема да се јави, пошаљем још једну:"Врати ми паре хитно, требају ми за недељу!" Без увијања. Онако, 'ладно ко Јеленко из бунара. Пар сати касније, стигне ми само "ОК!"
Јутрос, схватам, изјебала ме за лову. Неће да врати, или нема, ма боли ме уво за разлог, одлучим да јој више не шаљем смс. Кренем око осмице до Бамбија, а у сред центра, на сред јебеног кружног тока ОГРОМНИ билборд за њен локал. Шарен, пинк-бео, чика графичар је дао све од себе, не мож' да га омашиш. Искезио се на мене, оће да пукне од смеха. Уватио се за стомак, да се преврне на уредно сређен травњак и баштицу му.
А ја, као лик из цртаног филма, да пукнем.
Сад, кувам кафу и шаљем:"Врати паре до сутра пре подне како знаш и умеш а онда МРШ од мене!" И тако...
Чекам одговор.

23 May 2008

МРШ

About Me

Linkovi

Kategorije

Zadnje napisano

Prijatelji