SRNENA

30 March 2008

bilo nekada

Držeći ruku na vratima auta rekla sam „Ne budi patetičan, ne stoji ti!“, uz tresak se okrenula i lako pretrčala ulicu. Vozio je pored mene dok sam preskakala barice i ubrzano postavljala brane suzama, bar do hodnika, bar do stepenica, bar do prvog boljeg decembarskog mraka. Samo da pređem ulicu. Samo da prođem još ovaj izlog. I prodavačicu kokica, oh Bože ne ne ne ne ne ne, ne plači sada, još korak dva, samo još malko izdrži, vadi ključ ne ne ne ne ne plači sada – masivna ulazna vrata se zatvoriše iza mene uz škripu. Pala sam na mrak stepenica hodnika, možda na isto mesto gde sam se jednom ljubila. Zajecah, bezglasno. Zgrčena popeh se do stana.

Popila sam flašu vina slušajući Norah Jones. Promenila broj telefona. Spremila emisiju. Plakala u snu. Ujutru vrištala u autu vozeći na posao. Plakala i na poslu. I za vreme emisije. I to veče. I tu noć. I svaki dan. Svaku noć. Dok nije malo po malo, prestalo toliko da boli.

***********************************************

Zvonilo je; spremala sam pitu - stan je mirisao na sveže rendane jabuke sa medom, obrisala ruke o krpu. Prestala sam da se nadam da to on zove danima pre toga. „Molim?“ rekla sam mazno, malo je oćutao pa rekao „Zdravo M…“

Oćutala sam i ja. Odeskla sam sebi jezik pošto je on odsekao bilo kakav osećaj u mojim kolenima svojim „zdravo“. I ćutala sam. I ćutala. Sve ono što sam isplanirala da kažem je nestalo. Ono planirano drsko, bezobrazno „šta hoćeš?“ postalo je ljupko, nežno „Ohhhh, ti si…?“

Mučnina je najavila ponovni susret. Žmurećki sam znala da lagano zaobiđem. Pametno odćutim da tu leže. Izgažene, sušene Suncem, srebrene Mesecom, zavedene vremenom, uspavane pesmom iz obližnje kafane, svetle u ovoj noći.

Još tada sam ih bacila pod noge, ogorčena, povređena, stiskajući jaknu oko tela, suzdržavajući suze šutnula ih pod sneg. Samo da se smrznu. Da se zalede.

Mislila sam, vreme će da uradi svoje. Smrznuće se, otopiti pa će ih satrti u poletu hladna kiša, prekriti latice trešnjinog cveta a letnje sunce spržiti, jesenja hladnoća razboleti, kesten izbombardovati i da će konačno umreti do zime. Nadala se da ih više neću ni čuti ni videti.

Nema ih. Proverila sam. Mučnina me je napustila.