SRNENA

Počela sam da pišem.
Ništa epohalno. Nikakvo iskakanje iz kreveta u sred sna. Napadi inspiracije. O ne.
Lažem.... ona je počela mene da piše. Posadila me pred tastaturu. Skuvala kafu, pre toga. Sredila plejlistu sa dosta King Cola i ostalih drugara iz prošlosti. Pobrinula se... tajnim kanalima mi navukla u san sećanje na dane sedenja za kucaćom mašinom Olimpia.
***************************
Belom, sa crnim tipkama. Crno crvenom trakom u njoj koju sam umela da istanjim za par dana.
Crtanje seminarskog rada do jedna posle ponoći. A onda srolam hamer. Provučem ga kroz T lenjir pa odložim. Pristavim svežu kafu. Izvučem mašinu ispod stola, rasklopim je i neko vreme proveravam. Otvorim prozor, izduvam cigaru. Kafa je gotova. Ubacim nov papir, odgovarajuće boje u mašinu - imala sam uvek dovoljno "Sebastijan" svezaka i blokova. Cepala listove i po njima kucala, zanemarivala bele linije. Nadjem Studio B, priklonim prozor... proverim da li svi ukućani spavaju. I navalim...
Sunce obasja dvorište ispunjeno zvukovima i znakovima moje mašine. Teglim se i iscedim u sebe poslednju kap kafe. Smeškam se. Zadovoljno. Gasim svetlo i uvlačim se u krevet. Spuštam roletne, proverim da li je sat navijen na 11. Časovi kreću od 13.10.
Imala sam 14 godina.
********************************
Dvadeset godina kasnije.
Počela sam da pišem knjigu.

20 November 2007

Mašina

About Me

Linkovi

Kategorije

Zadnje napisano

Prijatelji