SRNENA

Prskalo je, nije da nije. Duvalo je, nije da nije. Pičila je muzika iz sluškica, gledala sam polegnuto žuto zlato jeseni po parku. Naleti mi nateravali suze na oči, a ne, nije zbog pesme. Ceo dan me jaši osećaj da me je veliki FI-FAJ-FO Džajant strpao u džep zajedno sa mojim Prestravljenjem i Bedakom. Da se družimo, samodobrovoljno. I tako, tumaram naokolo... Nik Cave je rođen da mi bude drug jednog dana, a ovog naročito.
Biciklista što prođe pored mene ulepša veče smrdljevkom koji je sat vremena nemilošte trpao u sebe... radža do džadža. Uvenuše mi obrve.
U izlog ih stavili juče predveče. Prošla sam pored i vratila se, prilepila nos uz izlog i zaljubljeno ih volela po preporuci pokojne Baka Desanke... "ne, nemoj mi prići..." Uđem kulturno, pitam za cenu. Tja... sitnica... 6 i nešto.
Ah, najlepše Vam hvala... ljubazni ste.

Znaš već, vratim nos na mesto gde je do malo pre toplo silovao hladnu površinu stakla. Uzdahnem. Izdahnem. Divne su, i crvene. Peta od 8 a možda i 10cm.

U glavi kombinujem crno i crveno, čipku, mrežaste čarape, saten, svilu... i belu košulju. O da. I crvene minđuše. I sve to zakitim ultimativnim maštanjem svojim - da ne nosim gaćice.

Oh... crvene... kakve ste mi lepe... robinje moje...

31 October 2007

Crvene i zarobljene

About Me

Linkovi

Kategorije

Zadnje napisano

Prijatelji