SRNENA

31 August 2007

Budi me

Poslednje pripreme. Kuckanje iz parka. Dovikivanje. Smeh. Psovanje.
Uzaludni pokušaji da profunkcioniše saobraćaj.
Ne bih da ustajem. Nema razloga. Dohvatim daljinski i pojačam do daske. Uključim mobilni. Dve nasmejane glave spojene za slikanje na pozadini. Zaboravila sam da promenim.
Nije strašno biti ostavljen... strašno je kad to uradi neko gori od tebe.

Prebrojavam ubode komaraca.
...13 ... 14
Majku im jebem!

Perem zube. Pogled mi padne na lice u ogledalu. Pa, dobro... nije loše, kako ume da bude posle emotivnog kolapsa. Onda pogled odlepim od sebe. I vidim njegovu četkicu za zube. I prestanem da perem zube. Pa se ponovo pogledam. Majke mi, ruka je sama sve uradila. Nisam stigla da kažem ni A. Naciljala je kantu. I sa dodatnim ubrzanjem zakucala je četkicu u istu.

Trica?
Ma kakvi...
Prava desetka.