SRNENA

29 June 2007

PETAR

Pored Dunava. Kum instalirao roštilj na 10m od mene, u boksericama na tufne bez majce sa cvikerima i cigarom u ustima pokazuje svojoj ćerki od 4god kako se igra trbušni ples. Udara ga lutkom i ponavlja "dota, dota, dota, dota". Odzvanja mi u glavi. Familija, kumovi, komsiluk. Maloj je rodjendan. Mekana i Mekani otvorili vrata svog zamka za nas.

Prinevši ligeštul najbliže vodi - ćutim. Gledam. Upijam odbleske. Sakupljam.

A k u m u l i r a m.

Prava reč za danas.

Mali Petar više nije mali. Mekanin brat. Rodjeni. Dvadeset leta. Nigde slina. Ranjenih kolena. Bicikla bačenog u trku da stigne prvi na prženice. Otpisanih (uvek Prle).
Farmerice blago zategnute. Košulja od lana - roze. Sandale. Savršeno pocrneo. Savršeno svež. Savršeno mlad. Savršeno naivan? Ne. Gleda me povremeno. Smeška se. Ćaska sa ljudima. Smeška se. Donosi tanjir pun piletine. Karabatake. "Ajde kumo..." gura mi pod nos mirišljavo lepljivo parče mesa. Uvali i prste u usta. Prećutimo. Mačorski zelene oči se zakuju u moje. Mešaju. Pomeraju.
Donosi pivo. Cigarete. Ćebe. Tortu. Dašak svežine. Smeh. Malu naznaku radosti. Priče o fakultetu. Beogradu. Prevozu. Klubovima. Sisama iz Doline. Jebanju u podrumu Njene zgrade. Bljesak u očima. Zabacuje glavu unazad dok se smeje.
Pričam o Pedji. Blogeru koga nisam upoznala. Čiki sa parkinga. Komšiji/kres/kombinaciji. O moru. Ležanju. Plakanju. Flaši vina. Prošlomesečnom urlikanju na Mesec. Poslu, Putovanjima. Pušenju.

Već mrak. Hod pored vode. Šuškaju kamenčići pod đonovima. Drhte gola ramena. Mladjašna ruka ih teši. "Gotivno detinjstvo..." nasmeje se na priču o Prletu. Drhtim. Jebote.
Gledamo. Pola meseca. Zvono. "Halo..." Odmakne se. Prija mi polovična mesečina. Po licu i ramenima. "Devojka..."- gestikulira mi. Klimnem.

"Vidimo se!" Poljubac u obraz. Stisnem šaku u pesnicu. Hvatam za struk. Privučem. Ovlažim usne. Iskoristim zbunjenost. Ljubim. Liznem bradu. Ugrizem blago. On žmuri.

Savršeno naivan? Ne.