SRNENA

25 June 2007

niotkuda, Ne.Jebivi

Osam uveče. Vrućina. Ciklama trofrtaljke sa belim štraftama sa strane. Plava majca. Bele pume. Crne ogromne naočare - 550din. Kupljene samo sa jednim ciljem - da me štite od bubica. Onih što vole da se zakucaju u oko. Jedno ili oba. Nebitno kako mi stoje. Zadivljujući zalazak koji me prati. Sedi na desnom ramenu... Izlećem iz krivine i  - HOP - eto ga, tu, ispred mene.

U istom trenutku, iz slušalica kreće...

A onda sasvim Nenad.Jebivo... on. Ne znam odakle. Ne znam zašto. Ni kako. Pade s'neba. Pravo u misli. Ne priča. Ne mrda. Nema pojma... Nenadjebivo sedi u nekoj zamračenoj sobi, blago zavaljen u fotelju dok čita nekog ludog japanca... i kroz nenadjebivo težak i vreo vazduh probija se ovo. A kroz skoro potpuno spuštene prozore - narandžanstveno veče.

Odslušam do kraja. Sačekam poslednji takt da se smiri.
I nastavim da verglam moj sveže popravljeni crveni "Manhatan" bajk... bez NeJebivog.