SRNENA

22 June 2007

moja srž

tu se zabijaš. u najgore mesto koje najviše boli, ali takav si ti.... umeš da lažeš kako niko nikad nije - sebe lažeš, najbolje na svetu. da nemaš snage da se promeniš. da nisi bitan ti, već On. provodim popodne držeći slušalicu. polako otvarajući usta. puštam vazduh da me napusti. starom dobrom alhemijom ga pretvaram u

zvuk.

mio.

govorim ti. polako. mekano. umivam te rečima. da te trgnem iz sna. da te probudim. da ti prinesem mirisnu kafu do lica i poljubim oči. umorne. slepe od umora. od gluposti. od principa.

Ne drži to kičmu. Principi te neće nasmejati. Neće ni tonovi. Neće ni vrelo popodne u potkrovlju. Ni hiljadu Džibonija. Ni umiljato bezsluhno pevušenje moje omiljene pesme.

Ništa...

u svoju srž.... tu se upni. tu udri. otupelost brzo dolazi. kao anestezija. kao pilula da se preboli, zaboravi.

u srž, dragi moj
i živećemo srećno i zadovoljno do kraja života.
kao u svakoj bajci