SRNENA

10 June 2007

vrućina

Pulsira u glavi. Ustanem i svučem čaršav sa kreveta. Vučem ga po podu. Mokar je. Od mene. Od prevrtanja. Od topljenja.

Vrućina je. Stojim pod tušem i ćutim. Govore brze kapi što udaraju o mene. Slušam. Ne pomeram se. Vrućina je.

Iz parka miriše lipa. Slatkastim, opijajućim načinima leta. Zariva se u nozdrve. Razliva po stanu. Mami. Čika. Vuče. Zove da izadjem. Gola u noć. Na terasu. Na polumesečinu. Na zamaskiranu tamu. I.. izađem. Stojim. Čekam da se nešto epohalno desi. Da neko padne u nesvest. Da neko primeti. Da stojim tu. Gola i mokra. Da shvati da ja to ne radim jer volim. Ja stojim visoko u polutami skrivena krošnjom lipe jer je...

Vrućina...