SRNENA

26 May 2007

Nije ni dobro i ne mogu

Probudim se. Glavobolja. Teturam do WCa, povraćam. Nešto malo od večere. Al' uglavnom zelenu kiselinu. Para mi grlo. Na nos izlazi. Mrzi me kiselina. Razjeda me. Pola 5. I muka mi je.

Izlazim na terasu i udišem jutro. U rađanju. U Rumenilu. U cvrkutu. U mirisu. U tišini. I molim se. Da me čuješ.

Da mi je žao. I da se kajem. Ali, ne mogu. Jbga... Neko je jednom napis'o pesmu o tome. O drugima koji su me ranili. Pa sad ne mogu. Želiš emotivnog boglja. Ljušturu. Drkavca. Koji nema da da. Iako želi. Ali nema odakle. I da ima, ne bi ti dao. Dala.

"Izvini... nije mi dobro... ne mogu"
SEND.
"Razumem. ZBOGOM!"

Vraćam se u krevet. Mada bih radije krevet na terasu. Da gledam u nebo. I spavam.
Do daljnjeg....