SRNENA

22 March 2007

dosta

U 12.00 - njegov sms "Da li ti se piški?"

I sve perfektno. Savršeno. Milion poruka. 4200 poljubaca.
Nema savesti. Nema griže. Ne ležim u krevetu noću misleći na njegovu porodicu. Nisam licemerna. Ja sam besprizorna. Iskrena. Okrutna. Pomirila sam se sa svojom karmom. I moj muž će jebati neku mladu/matoru, neudatu, kurca željnu. O, imaću i ja jednom muža. I decu. I Komplet Život. Celu zajebanciju balkanske Žene. Jebaće me jednom mesečno. Kratko. Neprimetno. Tek da odradi bračnu dužnost. I voleti neku drugu, treću, petu, 28mu. Samo ne mene. Ja ću biti majka njegove dece. Zar to nije dovoljno? Biće bolestan, nezadovoljan, mrzovoljan, besan, ćutljiv. Ja ću da trpim. Zarad dece. I bračne sreće. Privida. Navike. Familije. Prijatelja, kumova, kolega.

Mrzim svoj budući život.

 ---------------------------------------------------------------------------------------

Nije se javio Sledeće Subote. Ni cele sledeće nedelje. Ni subote posle Sledeće. Nije odgovarao na poruke. Nije se javljao na telefon. Uvenula sam ne znajući ZAŠTO???? Nisam pravila dramu.
Radila, pušila, pila kafu. Nekada i jela. Živela gledajući u mobilni. I tako, meseca dana.
Manje je bolelo.
Bol prešao u Bes.
Bes u Tupoću.
Tupoća u zaborav.
Nikada nisam pitala - zašto?
Vremenom, boleo me qrac.

----------------------------------------------------------------------------------------

I onda, dok izlazim iz prodavnice, Oči. Trebalo mi vremena da se setim, kad sam ih gledala poslednji put. Stojim pred njim. Ćutim . Mogla sam da pitam - zašto? Al Gospođa pored njega se činila njegovom. I klinče koje drži za ruku. "Izvinite..." i promuvam se izmedju njih.

I dosta....