SRNENA

Zamalo se nisam srušila. Izlazeći,na vratima bakalnice me sačekaju Oči. Ne Bilo Kakve. Čudno je kako neke ljude prošto zaboraviš. Mozak se potrudi, sam od sebe, da ne bi pregoreo, i izbriše likove. Tako sam i njega - izbrisala. Možda ne svojom voljom. Ali nestao je. Nekada sam ležeći u krevetu, pokušavajući da zaspim, a umesto da brojim ovce - brojala mušakrce sa kojima sam se valjala po mom, njegovom ili nekom sasvim drugom, iznajmljenom ili pozajmljenom krevetu.
Kada se on pojavio cifra je dostigla oblik broja 13. Imala sam 33. On 37. Oženjen. Dvoje dece. A brojanje ljubavnika je tada počinjalo njegovim likom. Unazad. Naopako. Potpuno pogrešno. KRALJ PAJACA.
Jedan od onih koji te pušta da pričaš. Upija tvoje pokrete. Proučava, skoro neprimetno, svaki izraz tvog lica. Pokretom dirkanja usana a onda stisnutim u pupoljak mašta i zamišlja, Tvoje oznojeno lice nad svojim, ledja izvijena u luk, zabačenu glavu ka tavanici dok ti iz grla ispuštaš ono što ja zovem - životinjsko zadovoljstvo.
Svake subote uveče. Umesto basketa u obližnjoj školi. Spuštao se peške stazom pored Crkve i škole, preko velikog parkinga Pošte, zgrade Suda i Policije, pa parka... gubio se u mraku pasaža, i zavijao desno. Zrcnuo kratko na predzadnji interfon.
Otvarala sam bez pitanja. Čekala još samo jedan minut. Držala odškrinuta vrata. Čekala iza istih. Krala mu zadihani dah jezikom kao napola otopljeni sladoled u kupu. Vanila. Takav ukus. To su te usne. Skidali se brzo. Ne razdvajajući se. Uplatenih jezika, usana i kose. Padali koje kud. Ili stajali. Ili sedeli. Klečali. Nije bilo bitno.
SAT I PO. Toliko sam dobijala. Svake subote.

19 March 2007

1...

About Me

Linkovi

Kategorije

Zadnje napisano

Prijatelji