Zauzet je telefonskim razgovorom,  umesto „dobro vece“, dok sam ulazila  u auto nasmesena i , nadam se neprimetno,  nesigurna, vrhom prsta dodirnuo je  usnu i sputio mi poljubac  na dlan..Sasvim lako, tek onako, usput, bez znacajnog pogleda ili suvisne reci, tek taj maleni, gotovo virtuelni poljubac umesto pozdrava, i lagano autom klizi u noc i prema  reci: „mozemo na Moncu, ako si rasplozena“...

Predugo vec nisam bila sam nekim ko ne trazi bas nista,samo me  gleda onim tamnim pametnim ocima i slusa, ne pravi se da razume ono sto ne razme, niti da mu je bitno nebitno mu. Ne laska suvise, taman koliko treba, kompliment lagan i britko intiligentan.Dovoljno siguran da,cak, prokomentarise svoj gaf, ne kao izvinjenje, vec prosto objasnjenje zasto nije uzeo ruzu, koju sam,uzgred, i zelela, mada sam rekla da je necu. ...“Pa jebi se“ kaze“ ako si frajer kupi dami ruzu..ne pitaj da li je zeli..ali, Sofija, draga, ovaj matori me tako nervira“...

      .04.30h pisalo je na displeju moje  male Nokie kada sam se prenula iz sna, i na vrhovima prstiju krenula do toaleta da popravim sminku i malo uredim kosu...nije se probudio sve dok nisam navukla cizme i bat visokih potpetica se razlio po sobi prenuvsi ga...“Sofi, draga, kuda si posla“...“cekaj....pa sta ti je“....“zasto ides..odvescu te...pozvacu taksi“...“Stani, ne mozes u ovo doba sama...Sofija zaboga stani“...

Prvi put  po malo smesan, dok sam ga  sa vrata, i sama neodlucna, gledala...zelela sam da se vratim......on nesiguran, da li da ustane, i nag se ubedjuje sa mnom, vuce onaj carsaf kao nespretna mlada, saplice se o njega dok trci ka vratima....a proklete pantolone tek na drugom skraju sobe..Priznajem, sasavim sam uzivala  u tom retkom trenutku njegove zbunjenosti...

    „Zvacu te sutra...spavaj..bicu dobro“

    Novi Beograd.. vrata Hotela In zatvaraju se za mnom, i krecem ka podzemnom prolazom na drugu stranu auto puta.....  da niko ne primeti da sam uopste negde bila, zurim da uhvatim jedan od prvih autobusa do kuce.Ne mogu u taksi jutros, ti vozaci neminovno postavljaju pitanjai... pristojna devojka u ovo doba ne  izlazi iz hotela, ne..ne ide...Nisam vise devojka, decenija braka je iza mene..naravno, to stvar dodatno komplikuje i definitivno sam odbacila taksi kao opciju...

Neko je svirao  na usnoj harmonici poznatu melodiju.Stari bradonja sa novim sesirom,poznati, isuvise poznati tonovi bez obzira na nemir teraju me da usporim i potrazim  novcanicu u torbi....Podzemni bluz, razliva se kroz noc, apsolutno neverovatna scena....Slucajnost je samo izgovor nemastovitih, pomislila sam na Kortasara….Nisam ja bila Maga, niti on bilo kakav Argentinac, ali sve je licilo na stranicu argentinskog romana...i vetar, i golo granje, i sumorna zora, pa i ovaj stari muzikant sa usnom harmonikom...

   Zasto li sam obula te cizme sa visokim potpeticama, u ravnim cipelama vracala bih se brze; zasto bose noge, kosava postaje sve hladnija ; zasto nisam, ipak, pozvala taksi...Zasto nisam pustila da me  Ugren vozi do kuce;  zasto brinem da ce mozda  Neko primetiti izjutra na kozi  miris jakog i nedvosmisleno muskog Bossovog parfema, kada to i nije toliko bitno, uvek mogu da slazem kako sam  birala poklon za npr Miodraga, pa je eto pafrem ostao sve do narednog dana...a mozda, se Neko sa  puta vrati  tek posle podneva, do tada cu se vec istusirati ili ce parfem izvetriti..A sta ako se vec vratio i zatekao praznu postelju?! Led u venama, od te pomisli...bolje da se vratim u hotel i da me nema do jutra....ako je kod kuce i vratim se sada bice vise nego ocigledno...Mogla sam tacno da ga zamislim..sedi na dvosedu, gleda,kao,  racunar i skenira me  pogledom...definitivno ne bih izdrzala taj pogled, ne tada ne jutros...Sve moje molitve bile su usmerene ka tome da se nije vratio, mada sam znala da verovatno i nije, ali taj osecaj, nesto kao krivica, pravio je najgore moguce, vrlo ponizavajuce, scenarije u mojoj glavi...

Ipak usporavam, da odslusam melodiju do kraja...My funny Valentine...podeseca na jedan san..