Od tog bola cas sam tuzna, cas ocajna ili zla....ne znam kuda bih i sta sada...u  mrak i odvojenost, najradje...ali nemam takvog mesta...uvek me pronadje neka bol, slutnja ili nebriga....Ribar je daleko, isuvise da bi shvatio u potpunosti ocaj, mrznju i odvratni osecaj nepotpunosti...praznine....barem da imam nesto da slupam, otrujem, unistim...kao lakse bi mi bilo...ne bih, cini mi se, trovala i razarala sebe...ili bi manje...

Prodje na tren...ponese me nesto...zaboravim..bude mi lakse...uhvati se krasta na rani...

A onda pocne ponovo..na istom mestu misao da rovari i kopa...sipa so i prljavstinu po mestu koje boli...

I neka ide sve do djavola!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!