Imam majku i sestru. Sestra ima muza i klince. I ja imam muza. Imam i par drugarica, zapravo dve. Imam par bivših momaka i par bivših ljubavnika.
Badnje je vece i sama sam u stanu.
Mama sprema veceru, badnju, tj posnu, kod nas u porodicnoj kuci. Dolazi sestra sa klincima, naravno. Ja necu, ne priparadm tamo.
Ne pripadam vise nigde.
I zato sam sama.I zato me je do suza rastuzila jedna prica, bas ovde na blogu.Ona o sarmama i Čoli.
Lečim sterilitet, uporedo sa njim (kakav apsurd) pokusavam da saznam zasto gubim trudnoce, koje uspem nekako da steknem svake npr 3 godine. I zato nemam kome da pravim topla Bozicna secanja. Zato sam i sama, ne zelim svojim gorcinama druge da trujem, radje odglumim najsebicniju super-kučku.

Dala bih sve ovo sto sada imam, za sve ono sto nekada nisam imala, samo kada bih ponovo mogla mati one radosti kao na babinoj Badnjoj veceri...