Nije ranije bilo tako...imala sam svoj svet, isuvise saren i mirisan, tako cuno jedinstven i uzbudljiv, da nikakve potrebe nije bilo  da zavirujem u tudje....valjda svi to imaju pre tridesete...
ah...sada je sve drugacije....
imam ne jedan, vec (makar) dvadeset i jedan Moj svet...u njima sebi dajem lepa imena, igram se, setam, u nekima i kuvam.... povremeno ih preplicem....ali...prazni su...svi do jednog...samo usminkana (daleko od savrsenog) forma, bez prave sustine....tek jos jedno, jadno skroviste od stvarnosti, u kome ja, kao, sopstvena avet, kao srecna sam......a nisam....

I onda setam tudjim svetovima, po nekada, nepozvana, udjem....nekada ga isprljam, retko oplemenim....a uvek izadjem jos tuznija....suvisna...

Makar sam resila....ovo je poslednja godina u kojoj Prirodi (i sebi) dajem sansu....u sledecoj, u kojoj cu napuniti 37, pokusacu da bebu smuckaju mi u epruveti....