 |
Pritiskaju da se radi što više. Plaše nas kako se ne zna dokle će firma izdržati. Ovi mlađi će naći posao, ali stariji, koji imaju velike kredite, su u velikoj nevolji. Ja sam stariji ali nemam kredit. To rekoh mom bosu kad smo se nedavno svađali, a njemu se to ne dopade. Ne zna on da se u mom selu ni slama ne uzima na zajam. “Dug je loš drug” učili su nas. A ovde je sve na kredit: kuća, auto, putovanje. Ono što se kod nas radilo sa čekovima je “mala beba” u odnosu na ovo ovde. Jedino hranu kupuju za gotovo - zemlja je bogata pa toga ima dovoljno.
Dok ovo pišem iz daljine se čuje glas Karoline, koja svakodnevno unosi na desetine novih materijala u kompjuter, jer stari materjali više “nisu dobri”. Kolegu Martina nisam video mesecima. Vratio se juče sav osedeo. Imao je neku operaciju. Jedino je Malezijka Lijana nasmejana. Dala im otkaz a onda je vratili da napiše šta je radila. Plaćaju je bar duplo više. Ako je pametna napisaće sve pogrešno, a oni “nema šanse” da to provere, jer to niko osim nje ne zna . Znanje ima cenu samo ako umete da ga prodate. Ja sam mnogo toga dao besplatno - ne umem da lažem. To nisam naučio čak ni na ovom “krvavom Zapadu“. Umem da foliram, po malo, ali kada dođe do laži tu stanem. Setim se priče baba Jelice o mom dedi, koga je udario grom. Na samrti je rekao “To me je stiglo što sam, kao vojnik, bacao u Vardar neposlušne vojnike sa kamenom oko vrata”. Ovi ovde nisu imali baba Jelicu.
 |
Za ručak imamo ceo sat. Sami određujemo početak i kraj. Time, u normalnim situacijama, dobijamo fleksibilnost za rad. Ali sada se to pretvorilo u praznu kancelariju od dvanaest do dva. To je vreme za intervjue za novi posao, za nedeljnu kupovinu, posetu frizeru, šetnju oko bloka, džoging. Cela dva sata, jer to je vreme koje niko ne proverava - za sada!
Juče je stigao jedan mejl – traže da predložimo ideje za štednju. Naravno da je na početku mejla spisak ideja koje već postoje. Tako su na lep način dali do znanja kako da se ponašamo. Prva ideja je ukidanje službenih automobila za javnu upotrebu. Od sada koristite svoje automobile, kaže mejl. Naravno, uz nadoknadu radnicima koji to rade.
Nagađa se ko će kupiti fabriku – Kinezi, Indijci ili neko treći. Moj šef kaže da će on, ako je kupe Indici, dati otkaz. U stvari rekao je da će izvršiti samoubistvo, ali neće, pa sam ja to malo ublažio. Ne umeju oni da budu nacionalisti kao mi, ali ovi iz unutrašnjosti (farmeri) su vezani za zemlju, za “blato” što bi oni rekli.
Svet se polako pretvara u “reality show”, pa ostanite na vezi za kraj priče...I sam bih voleo da znam kakav će biti.
****
FABRIKA još nije prodata a kada će ne znamo. To nam je juče rekao direktor za vreme redovne mesečne proslave rođendana zaposlenih. Dao je svakome po parče torte a picu smo sami uzimali. Ponovio je ono što nam je rekao prošlog meseca na istoj takvoj proslavi rođendana.
U mom kalendaru pod prvim aprilom stoji “DAJ OTKAZ”. Odavno spremam govor za taj dan. Datum sam pomerao toliko puta da više ne verujem da će se ikada desiti (mada se svakodnevno pitam dokle će organizam moći da izdrži sav taj stres).
Kada sam pre dve godine dobio ovaj posao sve je izgledalo idealno: dvadeset minuta od kuće, besplatan parking, novi laptop, plaćeni internet i mobilni telefon za ličnu upotrebu, dodatak za pozive posle radnog vremena, dnevnica velika kao cela penzija u Srbiji. Uostalom, tako je kod svih velikih korporacija.
A onda dolazi realnost: na poslu se ne zna ko šta radi, ni ko kome odgovara. Posao mora da se završi na vreme iako zavisi od onih na koje nemate nikakav uticaj. Dokumentacija ne postoji. Kompjuteri su zakrčeni đubretom koje niko ne čisti godinama, već se samo dodaje novi prostor za ubacivanje podataka. Problemi se zataškavaju a tragovi brišu. Radnici ne umeju da rade posao, a kada sarađujete sa njima, to ne smete da pokažete (hodanje “po jajima”, kako oni kažu).
Dok ovo kucam, ujutru uz kafu, stiže Roman. Nosi sa sobom laptop i torbu sa ručkom. Zakasnio je pola sata ali niko to ne gleda. On je emigrant iz Rusije, bivši matematičar koji je radio na fakultetima, tamo i ovde, dok nije prešao kod nas zbog veće plate. Malo priča te me podseća na mog profesora matematike iz gimnazije. Međutim, kada priča to je kratko i precizno - suprotno od njih. Čini mi se da se sa Majklom razumem čak i kada ćutimo, mada nisam siguran da je Rus. Jednom mi je objasnio da u Lenjinovom Politbirou nisu svi bili Jevreji. Tu sam stao sa daljim pitanjima, plašeći se da ne rasturi moju iluziju o „pravoslavnom bratu“ (mada smo po mentalitetu slični, čak i ako nije ono što bih ja hteo).
Koleginica Karolina ima “kilažu” za dve devoke njenog uzrasta. Omiljene su joj torte sa šlagom. Stalno kupuje barbike na ebay-u. Voli kada je zovem “Barbie”. Dobri smo drugari pa se trudim da to “Barbie” kažem iskreno, jer njoj puno znači. Nisu ljudi u kancelariji bez osećanja, samo ih sistem tera da se tako ponašaju. Zna se o čemu sme da se razgovara: o vremenu, fudbalu, o tome kako ste proveli vikend, o kamatama, a oni “važniji” pričaju i o akcijama. Razgovori o deci i porodici su “neuobičajeni”, što je lep način da se kaže da su “zabranjeni”.
Ovo pisanje mi je postalo kao ona rupa u bajci o caru Trajanu. Supruga je ranije volela da čuje “novosti” iz kancelarije ali ni njoj više nije interesantno - sve je kao u lošoj latino seriji. Jeste uživo, ali nije više zanimljivo.
Ostanite na vezi za nastavak priče. Napisaću, ako sutra ne dobijem ili sam dam otkaz.
****
PRODAJA fabrike se otegla. Kada smo konačno dobili “vest” izgledalo je ovako: sastanci na svim lokacijama u isto vreme, ista informacija – kupili su nas - Japanci! Upola cene, jer je i kod njih teška situacija.
Kako izgleda raditi za Japance? Još ne znam, ali jedan kolega spomenu “duplo radno vreme”.
Posle objave vesti o prodaji dobili smo mejl od novih gazda u kome nam žele dobrodošlicu u veliku firmu sa još većim planovima. Japan im je postao tesan pa se šire. Tako će umesto drveta, koje su do sada kupovali od nas, ceo posao završavati u Australiji. Radna snaga je ovde ipak jeftinija.
Prošli smo bolje nego što sam očekivao - izbegli smo Kinu „za dlaku“.
Na putu za posao obično idem sporednim ulicama i tako se pridržavam onog saveta “izbegavajte krdo”. U kolima slušam državni radio koji neprestano emituje vesti. Jutros javljaju da su Britanci smanjili kamate na pola posto. U Japanu je kamata već godinama na nuli. U Australiji trenutno može da se od banke dobije kamata 4% na štednju. Cene kuća su za godinu dana pale od 5-15%. Pad se najviše oseća u skupljim naseljima. Interesantno je da u naselju Dandenong cene i dalje rastu, polako ali sigurno.
Pogodili ste – tamo živi mnogo naših ljudi. Takođe, tamo radi nekoliko naših agenata za nekretnine. Neko će reći da sam pristrasan ali činjenica je da su naši ljudi oprezni kod kupovine. Takođe se druže međusobno, pa znaju ko je koliko i kada platio. Otuda nema skokova, već je sve “normalno”. A vole da kupe kuće u lošem stanju pa ih onda omalterišu, okreče, poliraju podove i kuća bude kao nova. Kod Australaca to je obrnuto – kupe novu kuću a kada dođe vreme za krečenje oni je promene. I tako svakih pet godina. U stvari, tako je bilo nekada, kad se moglo, ali više ne.
A kada smo već kod Dandenonga - gledam jednu kuću. Hoću da investiram novac iz mog penzijskog fonda, jer su banke postale nesigurne a kamate na ušteđevine male. Ako to uradim onda će ona poruka u mom kalendaru “DAJ OTKAZ” postati mnogo realnija. Dao sam i ponudu za kuću. Nadam se da će je sadašnji vlasnik, Kinez prihvatiti. Agent kaže da se vlasnik seli natrag u Kinu, pa mu se žuri. Agentima se ništa ne može verovati ali možda je ovog puta u pravu. Agentu je stalo da kuću proda a kuća je velika pa nema mnogo kupaca. Ponudio sam celih deset posto manje od cene koju je tražio.
Nije prošlo ni pola sata a agent mi javlja – Kinez je prihvatio ponudu. Bio je u pravu – bivšem vlasniku se zaista žurilo.
Eto, ispričao sam vam sve što se do danas desilo. Za nastavak priče moraćemo svi da pričekamo. Ali budite strpljivi – javiću se ja!
 |
Samo se nadam da će naslov biti mnogo lepši - nešto kao “Život je lep u Australiji”. A ako me sretnete (kao penzionera) u Beogradu, nemojte slučajno da me zovete Džordž – moje ime će ponovo biti - Đorđe.
***
Glavni junak je "poklekao" u prethodnoj, trećoj eizodi ovog serijala. Tačno je, u zadnje četiri godine radio sam u osam firmi i ne mogu da zamislim devetu. Nije loše da ovde kažem da je sve što sam napisao istina, jedino menjam imena. A drugi komentar "publike" je bio "opaaaa, kuća, pa nije tebi tako loše". Oni te muke, "brate", plaćaju cifrom koja ima jednu nulu i jednu četvorku (na sat, u evrima). Ne pričamo mi o parama nego o mukama. Uostalom, u Australiji kuću (ili kuće) nema samo onaj ko to neće.
Da malo objasnim: u Australiji, ako nemate stalan prihod posle 65-te (dame posle 60-te), onda dobijajate državnu penziju, a iznos je jednak za sve (ne zavisi od toga kakva su vam bila primanja dok ste radili). Međutim, generacija rođena posle drugog svetskog rata je mnogobrojna, pa kada svi oni odu u penziju, ovi mlađi neće moći da ih izdržavaju.
Da bi rešili taj problem, uveden je obavezan porez za penziju od 9%. Novac od tog poreza ide u lični poreski fond (ne daje se sadašnjim penzionerima). Međutim, sa tim porezom se krenulo 1992. pa ljudi nisu akumulirali dovoljno. Da bi ubrzali akumulaciju, država je dozvolila da pojedinci sami uplaćuju dodatna stredstva - uz poreske olakšice. Dakle, umesto da uzmete platu, vi uplatite novac u penzijski fond a na taj novac plaćate manji porez za 15-30% (grubo rečeno).
Ja sam se "upecao" na taj sistem i kada su mi u firmi, u kojoj sam radio ranije, dali otpremninu, sav novac sam uplatio u moj privatni penzijski fond. Tim novcem obično raspolažu registrovani fondovi, ali su pre nekoliko godina dozvolili da pojedinac može sam da ih investira. Mnogi koji su to uradili, opekli su se jer su uložili novac u akcije. A onda je novac počeo da nestaje (zbog finansijske krize). Sada takvi “nesrećnici” moraju da odlože odlazak u penziju dok ne “povrate” izgubljeno. Uostalom, ovaj problem imaju i oni koji su ostali u registrovanim fondovima ako nisu promenili strukturu ulaganja i “pobegli” od akcija. Državne penzije i dalje funkcionišu, mada se ne zna dokle će. Nisu velike ali od njih može da se živi (oko 1000 evra mesečno za bračni par)
I ja sam imao novac uložen u akcije, ali sam ih početkom 2008. pretvorio u gotovinu, oročio i sada sam, konačno, od tog novca kupio kuću. Ali pravilo ovde je, da kuća mora da se iznajmi, a stanari ne smeju da budu u srodstvu sa vlasnikom.....
Nego kako je izgledalo raditi u tih osam firmi. Dođeš u novu firmu a oni ne znaju šta je u stvari problem. Daju ti ključeve od svega i kažu imaš tri meseca. Onda počinje "hodanje po jajima". U jednoj firmi su me zvali na razgovor za jedan problem a onda mi dali drugi. Primetili su grešku tek posle nekoliko dana, ali su dozvolili da nastavim. Napravili su lep ručak na kraju. Bio je neki indijski restoran sa onim hlebom što ga peku na licu mesta i piletinom na žaru. Začini su bili malo jaki, ali je bilo sve sveže, onako kao kod nas kad odeš na roštilj u kafanu pored autobuske stanice. Ne, piva u flašama nije bilo, ako je to neko hteo da pita.
U fabrici lekova sam radio za korisnike u Koreji, a posao je započet u Indiji, pa su zabrljali. Prvo sam od Indijaca "izvukao" ono što je bilo dobro a onda nastavio. Radio sam i za njihov Božić. U stvari, pozvali su me na proslavu, dole u centar grada, ali kada su oni počeli da se opijaju, ja sam seo u kola, kroz tunel i natrag u kancelariju. Tih dana menjali su i erkondišn pa je temperatura bila greškom postavljena na osamnaest stepeni. Stavljao sam led pored termostata da podignem temperaturu, jer ovaj nije imao dugme za podešavanje a majstori su bili "dole u gradu".
Kad malo bolje razmislim, malopre sam vas malo slagao. Vratio bih se jedino u fabriku cigareta. Tamo sam radio petnaest godina - to je bio moj prvi posao. Lepo je bilo tih godina, fabrika jaka, para na sve strane. Plaćali su čak i aspirine koje sam kupovao deci. A onda su počele zabrane pušenja. Kompanija je polako tonula, a pritisak na radnike rastao. Oko 2000. je bilo najteže. Onaj Y2K virus je odneo mnogo živaca. Gurali su još nekoliko godina a onda su sve kompjutere preselili u Indiju. Nama su dali dobru otpremninu - polovinu onih para od kojih sam sada kupio "tu kuću".
Zvali me agenti za zapošljavanje nekoliko puta kada su ponovo tražili radnike u fabrici cigareta. A da - ono sa Indijom izgleda da nije uspelo. Ili ako je uspelo, uspelo je samo delimično - u Indiji mogu da rade samo rutinske stvari. A kada dođe to velikog s....problema onda im treba budala kao ja. Hteo bih da se vratim u fabriku cigareta da vidim lice Karoline koja mi je dala kovertu sa otpremninom. Ona je ostala, jer je u međuvremenu, postala veliki menadžer. A ja sam joj pomagao da napiše prvi program.
Zvao me agent pre dve nedelje za posao u toj fabrici cigareta. Plaćaju dvadeset evra na dan manje nego što je tvoja cena, jel pristaješ? pita me. Za njih može, rekoh. Odužilo se sa odgovorom, izgleda da Karolina ne želi da me ponovo vidi.
Eto zato sam kupio tu kuću. Popravljaću parket i sam ću da krečim. A sa stanarima ću da budem kao sa bratom. Dobro i tu ima problema, ali tu priču ću vam ispričati drugom prilikom.
Sad ostajte u zdravlju i molim nastavite sa komentarima. Oni me održavaju u životu od devet do pet.
***
NEMAM ja kome to da ispričam, nego vama. A znam da među vama ima mnogo sličnih. Sa rođacima u Srbiji smo prestali da se razumemo - oni imaju drugačije probleme. Ne, niko tu nije kriv. To je, jednostavno, tako.
Nekada je tipična slika "gastarbajtera" bila - fabrika, podstanar, na nemačkom zna da kaže "hleb" i "noćna smena". Ako treba kredit ili avionska karta - tu su "Kris i Meri Travel ". U rodnom selu: trospratnica od crvenih blokova, mnogo betonskih terasa i rupa za prozore, koje, kao širom otvorene oči, čekaju da se vlasnik ponovo vrati sledeće godine. Komšije su ljubomorne - to je ostvareno.
Decu čuvaju baba i deda, pa su oni zato postali socijalni slučajevi. Druga varijanta - deca su u Nemačkoj i ne govore srpski (i opet su postala socijalni slučajevi).
Valjda je to, stvarno, nekad bilo. Onda su se desile devedesete, hiperinflacija, turbo-folk, rat, odlazak nas “školovanih”, pa je sada tipičan iseljenik: školovan, dođe natrag jednom u pet godina i onda samo ide u bioskop - da "odgleda" sve one filmove koje je propustio. Po povratku nosi torbe pune nekih knjiga. Deca mu završavaju fakultete. Ima veliki kredit za kuću. Govori Engleski. Radi najteže posolove - tu se, na žalost, ništa nije promenilo - ali umesto toaleta, sada čisti đubre koje domaćini sami ne žele da počiste jer je za to potrebno da se koristi mozak (ne, nisam rekao "mozak" nego "da se koristi mozak"). Uvek je u škripcu sa vremenom - palačinke, kajganu i makarone jede za večeru a krastavac se ljušti samo za rođendane.
Za doručak, zna se - one pahuljice u raznim varijantama (čuvajte se - to je prvi znak asimilacije). Ručak - jeste - to sam namerno preskočio. Dobro, to je, na početku, sendvič koji ponesete od kuće (dve kriške belog hleba, sir, šunka i zelena salata). A kako vreme prolazi i vi više nemate vremena da to sami napravite, onda se to isto kupi (po pet puta većoj ceni). Jeste, to je ručak, ako baš hoćete da znate. Jelo? Ponekad samo, osim ako firma nema kantinu (a u brzim restoranima je nekih 400 dinara).
Niko se ne seti da napravi film o nama - da malo “pogura” tu sliku. Dobro, ima toga u nekim filmovima - ali nema celog filma, kao o "starim dobrim gastarbajterima" (filmovi kao "Druga generacija" i "Tuđa Amerika").
DRUGA STVAR, koju hoću da podelim sa vama, je sasvim drugačija. Odakle da počnem? Možda ovako: Bio sam dete. Umro fudbaler u mom gradu. Mlad dečko, valja je bila neka bolest. Ceo grad se digao da ga isprati... govorancije... Napraviše mu spomenik tamo gore na groblju - lopta u vazduhu a on je onako "pika". Lep spomenik, skoro kao onaj Teslin ispred elektrotehničkog. Dobro, malo je manji - jedan je Tesla. Ali tih fudbalera ima mnogo. Koliko metala treba da se napravi spomenik za svakog od njih. (to je bilo “pre” - reći će neko).
Da ne dužim – moje pitanje je da li je neko-nekada-negde napravio spomenik jednom - inženjeru?
Razmišljajući zašto sam ja u stvari “pobegao” u inostranstvo, setih se da naš čovek nikad ne ide praznih ruku u crkvu, goste, na svadbu, kod advokata i kod lekara. Ova dva poslednja su verovatno “doprinela” tom mom odlasku. A da li ste primetili da na tom spisku nama inženjera?
Imali smo komunizam pa su "glavni" bili “njegovi metalci”, pa smo imali kapitalizam gde su glavni bili oni na "Wall Street-u". Pošto su svi oni "pukli", mislim da je došlo vreme da, konačno, mi inženjeri budemo glavni. Uostalom, ne morate vi da se složite sa time, to već JESTE tako - ceo svet se vrti oko Tesle, Bila Gejtsa i “Google-a”....
Da krenem iz drugog ugla - estradne zvezde, intervjui, cele novine posvećene njima. Znamo sve: od broja donjeg veša do boje posteljine u spavaćoj sobi. A onda političari – “cela” televizija posvećena njima, plus “Veliki brat” - 24 sata dnevno ... Pa gde su, bre, svi ti koji rade "iz senke" i omogućavaju ovim drugim da se šepure po medijima?!
Jeste - ja sam ljubomoran. Priznajem! Eto javno tražim da se pokrenu novine u kojima će "glavni" biti inženjeri!
A TU LUDNICU, KOJU STALNO SPOMINJEM, nisam ja izmislio. Ima jedna knjiga - "Istorija ljudske gluposti". Malo je starije izdanje, ali je tamo sve već opisano. Tu knjigu sam dobio na poklon od svog profesora automatike. Naime, dok sam još bio student na petoj godini fakulteta on me zaposli u svom računskom centru. Jednoga dana, iz čista mira, meni pukne slepo crevo. Dođe profesor u posetu, kod mene u bolnicu, i donese gomilu knjiga a međju njima i tu "istoriju". Šta sam uradio pa da mi da tu knjigu – kopkalo me .
Čitao sam te knjige, oporavio se i natrag na posao. Tolike knjige - razmišljao sam - to mi nije dao za stalno, nego samo da pročitam. Ponesem knjige da mu ih vratim, ali profesor kaže "Ne, to je za tebe". Ma, u redu za ostale, ali "istoriju"? Ne, ne treba - uporan je profesor. Razmišljam - verovatno je to neko njemu "uvalio", pa mu je smetala u kući, i sada je našao način da se otarasi. Dobro - kažem, a u sebi razmišljam kome ću ja da je “uvalim”. Nisam našao nikoga, ali kada sam birao knjige, za put preko okeana, lepo sam je preskočio. Pogledao sam je onako značajno i stisnuo pesnicu pobednički - "Sad’ si gotova"!
Kad ono - u “belom svetu” mnogo veća ludnica nego u mom selu. Uzalud sam bežao.
Mene isto zanima sta ce na kraju biti pa se vec pitam da li je to normalno. U svakom slucaju, cini mi se da Kinezi imaju izreku "Dabogda zivio u zanimljivim vremenima", a to ne sluti bas na dobro.
Зоран , 04/03/2009, 14:47
Ђорђе: " Али криза је почела још пре три године. Фабрика је застарела и они су почели да граде нову."____ Кризе су као сито. Све што не ваља пропадне.
doktor Proktor , 04/03/2009, 19:10
Zanimljiv tekst koji nam iz prve ruke prenosi atmosferu u jednoj od (mnogih) kompanija pogodjenih ekonomskom krizom. Vama postovani Dzordze zelim da sacuvate posao ili nadjete neki bolji, u struci, a nadam se da ce i ostali napisati kako se kriza odrazava na njihov posao...
Zoran Spasic, 04/03/2009, 19:35
Radim u Kanadi i vec 6 godina se logujem svako jutro na sluzbeni kompjuter sa lozinkom "ludnica". Samo menjam na kraju redni broj jer svakog meseca moramo da promenimo lozinku.
uzgred budi receno , 04/03/2009, 21:18
S obzirom na vreme, ovakvih prica bi trebalo da bude ovde vise. Verovatno ljude more vece brige i vaznije stvari, pa nemaju ni volje ni vremena da o tome pisu. Vi ste probili led na jednoj od najaktuelnijih tema u ovo vreme. Hvala na hrabrosti i iskrenosti. Zelim vam mnogo srece. Moja cerka ima iste brige kao i vi. Na mene ova kriza ne utice direktno, jer sam uzeo prevremenu penziju i otpremninu pre nekoliko godina kad se firma restruktuirala.
mile *, 05/03/2009, 00:19
E Momak, ako ti se ne svidja kontrolisana ludnica, kao sto ti to kazes u Australiji, moj jedini savet tebi posle provedenih 40 godina ovde, da se ti lepo vratis u Srbiju pa da uzivas u ORIGINALU. Sretan ti put.
HighTower , 05/03/2009, 01:56
Pretpostavljam da je u pitanju firma "PaperlinX", jeste najveca ali definitivno nije jedina u Australiji koja proizvodi papir. Mozda ta firma i jeste ludnica, jer nijedna normalna kompanija nebi dozvolila da neka osoba radi, da je placaju, a da se nezna sta radi (Malezijka Lijana). Jos gore je to sto firma nema dokumentovano intelektualno vlasnistvo za pomenuto radno mjesto, nego su je morali vratiti da bi im to sastavila. To i nije toliko cudno jer sigurno moraju da 'srede' firmu (danas je PPX akcija $0.60) prije nego je uvale nekome. Uprava je sigurno zauzeta oko toga i nastoje da, sto se kaze "Dot your i's and cross your t's". Cekam nastavak, pozdrav HighTower.
Kosovka Devojka, 05/03/2009, 08:51
Zanimljivo.Ova kriza kao da je probudila davno uspavano covecanstvo,pa je poslednjih meseci prva i udarna tema svih medija,razgovora susreta,KRIZA!Ljudi strahuju za radna mesta,za decu,drzavu,rodbinu,strah je postao nasa senka.Iskreno da kazem,mene kriza uopste ne pogadja,jer sam od rodjenja uvek u finansijskoj,ekonomskoj i socijanoj krizi.Ceo zivot radim gradim a drugi ruse. Sedamdesetih smo imali krizu MASPOK-a ,par godina pre studentske nemire,osamdesetih politicku i ekonomsku krizu,kad smo u redovima satima stajali za litar ulja i kilogram praska za ves,od ranog jutra stajali ispred banke da podignemo ono malo ustedjevine,satima stajali u kolonoma na granicama sa Italijom i Austrijom da bi nabavili osnovne namirnice,kriza devedesetih,inflacija,sankcije...Mislim da nas nista vise ne moze iznenaditi,navikli smo mi na sve muke,jedino je problem onima bogatima koji nekako ni sa punim dzepom ne umeju da zive i da budu srecni.Boze zdravlja i malo srece,i ovo ce proci.
Majce , 05/03/2009, 11:29
Ovo je super, podsetili ste me na moju omiljenu TV seriju "Office". Jedva cekam da citam sta je dalje bilo...
windi city, 06/03/2009, 03:58
Ipak i pored takve atmosfere ne brinem se za vas. Prezivecete nekako bogata i jaka je to zemlja. Kazete hrane ima i jeftina je a nema zime, pa sta vam jos treba? Dodjite u Srbiju da vidite cene hrane, da vidite zimu etc.
Zagor Tene, 06/03/2009, 20:13
E,ova ti je prica dobra,Dzone Petrovicu iz Australije.
ozi , 07/03/2009, 01:12
Nije tacno da se hrana kupuje za gotovinu.Dok se stoji u redu u supermarketima , najveci broj snimis da placaju na karticu. Najveci br.australaca ima krednitne kartice.Kad placam karticom redovno naidjem u prodavnici na iznenadjenje kada ih opomenem da je cekovni racun jer vec krenu da ukucaju "kredit".Odatle mi ovo iskustvo ali i iskustvo kada musterije placaju kod mene ! Hrana u Australiji vise nije jeftina.To su prosla vremena.Povrce kosta kao pre nek.god.najfinije meso.Ranije se kupovalo na kutije sada u jednu najlon kesu.Voce, astronomske cene! Australska porodica mora da bira najlosiji kvalitet, da deci uskrati voce, ogranici upotrebu povrca, ne upotrebljava morske plodove to vec pokazuje o velikoj raslojenosti drustva jer kvalitetna hrana je sada samo za povlascen sloj.Citala sam izvestaj : porodice gladuju vise puta mesecno , organizacija Armija spasa izlazi u susret za hranu(odnesu neke jeftine konzerve) mnogim familijama a kao kratkorocnu pomoc. Razlika ovde u odnosu na srpsku scenu je u osnovnom da informacije o siromastvu se guraju pod tepih jos vazi lakirovka o tkzv.srecnoj zemlji - tuzno! A istina je da su ljudi prezaduzeni , koriste masovno kreditne kartice koje su pravo zivo blato sa svojim astronomskim kamatama. Kuce se masovno oduzimaju, najveci procenat su pod kreditom i banka nemilosrdno izbaci na ulicu. Samo takve istorije retko ugledaju svetlo dana u sredstvima javnog informisanja. Ko bude radio kod gazde kineza ili indijca je nadrljao! Treba biti sa njima u poslovnom kontaktu, samo gledaju da prevare, da obezvrede tudju posl.uslugu , najvestiji su prevaranti .Kako je tek zaposlenima!Iscedice im dusu! U Srbiji ljudi samo kukaju.Kazu da su sirotinja a imaju nov auto(srednje kategorije), vlastiti stan , godisnji odmor dva i vise puta godisnje a kazu da su propala srednja klasa .Dobijaju novac od rodjaka iz tudjine a imaju poledjinu rodjaka sa sela.Ovde cutis i trpis i nikog nemas ni da ti pozajmi novac.Cutis i boris se samostalno.
ozi , 07/03/2009, 11:20
I ovde su pirocanci najotporniji!
guliver , 07/03/2009, 20:00
Dok je Hongkong jos bio kolonija kupovao sam jedan fotoobjektiv u jednoj radnji, prodavac je bio Indijac, vlasnik Kinez. Posle kraceg cenkanja i dobre ponude, kupio sam taj fotoobjektiv, prodavac Indijac mi je usput spakovao u kesu jednu flasu Shivas Regal. Na moj upitni pogled, mi je seretski rekao: Sir, ovo je samo vic i to nepristojan, ali sa dosta istine; dosao turista u radnju i video istu ovakvu flasu po ceni od jednog dolara, pa se zacudio i pita da li je to moguce. Prodavac mu odgovara da je to tacno, da je flasa original i da kosta stvarno samo 1 dolar. Turista je dugo razmisljao, nije mogao da veruje pa je najzad kupio jednu flasu,za jedan dolar,americki. Pri polasku je zapitao prodavaca kako je to moguce, kod njega u Evropi to kosta preko 30 dolara. Prodavac, Indijac se nasmejao pa mu je odgovorio, vidite gore gazda f... moju zenu, ja dole f... njegov biznis.
Milica , 06/03/2009, 22:39
E kako je ovaj serijal počeo, kuku-lele, kuku-lele, a na kraju se kupuje kuća, i to velika. Kad ću ja jednom tako da kukam? Aj neka je sa srećom, i u životu, i sa novom kućom.
branko , 07/03/2009, 01:12
davna lepa vremena mnogo brojna familija mala kucica puna topline trpeza mirisna i socna pogaca vruca siri miris a srce kuca u malog decaka radosti veselja sveti praznici price starih dedova iz davnina kako to nekada lepo bese,a danas kule gradovi vile sa vise soba sve je prazno osim skupocenog namestaja i dekoracija televizora kompjutera itd.ali sve je to djaba kad si sam ili sa zenom po koji gost nedeljom zakuca dodje i ode nema vise onih starih vremena da zagreje dusu u coveka ali sta ces vreme cini svoje uz bozije zdravlje jednog dana se moramo vratiti na svoja ognjista zapaliti ugasenu vatru da se zadime dumnjaci ko nekada i vratit u dusi davna lepa vremena ali bez onih staraca koje smo ostavili u nadi da cemo se opet njima vratiti i skupa biti.
Vesna , 07/03/2009, 01:24
Postovani Djordje, sve dok firma koliko-toliko radi i isplacuje plate i beneficije na vreme, ne bih je nazvala ludnicom. Svako ko radi ili je nekada radio u Srbiji, tesko da ima simpatije za Vase "muke" u firmi. Neka Vam je sa srecom nova kuca.
ozi , 07/03/2009, 01:46
Lepo pocelo.Licilo na neku zivotnu borbu , naslucivala se kreativnost u zelji da se menja postojece radno mesto za bolje...isplivalo i da je covek skolovan.Razocarala me prica.Na kraju postaje rentijer,drugi ce za njega argatovati a on krckati kirijicu.Potvrdjuje se moje zivotno i poslovno iskustvo da ovde srba ima malo u privatnom poslu , pogotovu u nekom kreativnom profesionalnom.Svi su nas presisali .Kinezi su ogromna poslovna zajednica privatnog biznisa (imaju i svoj poslovni imenik obimniji od australskog), Makedonci (imaju takodje svoj poslovni imenik), Grci i da ne pricam, Libanezi retko ko od njih za drugoga radi, Indusi najcesce lance restorana a ova mlada generacija jaka je u kompj.poslu, Portugalci, Italijani u svim komerc.oblastima , ...da dalje ne nabrajam ..
viktor , 07/03/2009, 07:44
Japanci kupili fabriku. A Dzordz kupio veliku kucu sa novcem iz penzijskog fonda i sad hoce da da otkaz. Ali "lozinka" ostaje ista.
Bondai Beach , 07/03/2009, 07:48
Pero bre, ne sekiraj se! Na plazu, pa uivece na Kings Kros u Sidnej po lepu cuiricu. Nema Frke.
Momir Mojic, 07/03/2009, 12:41
Hvala na clancima. Cekam nastavke.
Andjeloty , 07/03/2009, 22:57
Sta je gajstajbajteri GUSTO!! To su teme kojima sam ja zaokupljen od '90 godine. Troje dece, rat,otkazi, bombardovanje,rad na crno...HAOS (jedan moj prijatelj uvek kaze , jace mu zvuci HAUS). Moja tetka je u Sidneyu, u selu kod Despotovca imaju kucu iz 18 veka propada- imanje - pa nek' se vrate RODE(uzrecica Branka Miljkovica). Tesko - snajka od starijeg sina sa nekih ostrva a druga engleskinja HAUS!!! Zivot se moze razumeti unazad ali se mora ziveti unapred (ispisano na jastuku vezom). Pisem Vam a sa televizora se cuje Beovizija (zena me prekida i ukazuje na faforite).Uvek sam govorio - sibe ce doci kasnije... Ivo Andric u pripovetci "Zedj" kaze ...IMA JEDAN LEK SVAKOJ MUCI I SVAKOM ZLU, a to je:da u svakom minutu u zivotu coveka postoji mogucnost da covek pogresi, koliko za dlaku pogresi ali to je dosta za njegovu SMRT i potpunu propast.To rade VELIKE SILE trenutno!! Moj recept u najvecem haosu u drzavi rodila mi se ceka ANA 1995.god.Okrenuo sam se porodici - troje dece dva sina i cerka.Sinovi su sada "pod zanatom"(stariji pravi namestaj po meri - drugi auto elekticar u Reno servisu - rade i kod gazde i kuci(imaju reseno stambeno pitanje i radionice), cerka sedmi razred. Dosla je SEKA(svetska ekonomska kriza) nit smo nekom duzni, nit boze daj, kod nas je "solarno placanje" pare na sunce.Kakve akcije, kakvi bakraci.Mnogo sam se raspisao!!Trpen spasen!!! Blagodarim!!!
Citalac , 08/03/2009, 00:05
Dobro, lepo pisete ali koliko ''Ludnica'' cemo mi sada ovde citati?
Зоран , 20/03/2009, 22:13
"Они те муке, "брате", плаћају цифром која има једну нулу и једну четворку (на сат, у еврима
. Не причамо ми о парама него о мукама."_____ Па нема ПОШТЕНЕ паре без муке. ____Слично су и у Америци погубили "пензије". Прво су изгубили куће јер је било јасно да неки са неким платама такву кућу не могу да плаћају. А неки су инвестирали новац за старе дане у неке фондове који су на берзи, као додатак пензији. И шта се чудиш ако изгубиш!? Па берза је да се добија, али и да се губи. Ко год хоће да се коцка мора да буде спреман да изгуби.
Daddy O"brien, 20/03/2009, 22:49
Saljem svima deo tople zore iz Queenslada.Prosle godine sam bio u poseti rodjacima u Republici Srpskoj,jedan od njih radi u prodavnici bele tehnike.On svaki dan otvori i zatvori radnju a godisnje ima dva dana slobodno za bozic i slavu.Njegova sedmicna plata je 100$AUS nedeljno. No offence Mr. George ali mi putujemo dvosmernom ulicom gde uzimaju ali bogme i daju i daju.
Olga! , 20/03/2009, 23:30
Evo ovde u Minhenu, ostaju nasi bez posla.samo im socijala placa stan i hranu. Bracni par isti imaju 1000€ za stan plate oko 440€ , a resto je za hranu i ostalo.Ne smeju nista svoje da imaju ( kucu) ili novije auto.Staro moze.Ne smeju da idu na godisnji, mora da se jave u biro rada.Inace ako ih uhvate sve gube,Mogu se slikati.A posla ovamo nema kao ranije.Veliki problem.A, ima i onih koji imaju i po 3-4 hiljade €.Ti su doktori, apotekari ili neka jaca firma. tako kako se ko snadje.To je tako za nas napolju. Petrovica razumem,ali je ipak dobro i pametno uradio, svaka cast.Zivot je borba.
Golfer , 21/03/2009, 08:54
Djordje, ocito ti treba neka promena u zivotu, nesto sto ce da te odvrati od svakodnevne rutine, briga za posao, kuca, parket, hipoteka itd.itd. Jedan dobronameran savet, probaj sa golfom. Ne znam gde zivis u Australiji ali gde god da si mora da postoji bar jedan teren u blizini. Idi, probaj, ne mora da kosta mnogo jer ima dosta public terena i ako se inficiras, sto ti od sveg srca zelim, bices mnogo srecniji - veruj mi. Povedi naravno i familiju jer golf je jedan od najlepsih sportova na svetu koji je jako zdrav za fizicki i mentalni razvoj mladih ljudi. Puno pozdrava od jednog golfera koji je svoj mir i srecu nasao na golf terenu.
Milica , 21/03/2009, 09:01
Dzorz, u Srbiji se ljudi isto tako muce, ali ne dobiju kucu. Jedva zarade za hranu, a veliki broj ni tu potrosau korpu ne mogu da napune. Zato bi se svako menjao sa Vama, a Vase muke su san prosecnog Srbina.
a a, 21/03/2009, 14:07
Svaka cast na textovima, ali kada ste poslednji put bili u Srbiji? Mislim da biste se isto tako osecali i ovde, mozda i gore. I to za "manje pare"
Pozzz, cekam ludnicu 5
teska odluka penzionerska , 21/03/2009, 15:23
Odlicno, Dzordz. Da vam je ovo bio prvi nastavak, neke stvari bi bile jasnije od samog pocetka. Interesantno je da vam vlada dozvoljava da uzmete novac iz penzionog fonda. Ako sam dobro razumeo, vi ste taj novac uzeli i kupili kucu i sad nemate penziju, nego cete ziveti od rente i mozda ustedjevine. Ali da li je ta kuca stvarno vasa, ili drzava ima neka prava jer sav taj novac nije stvarno vas? Rekao bih da vi niste platili porez na tu sumu koju ste dobili, a to drzava ne zaboravlja. Kod nas u Kanadi to nije dozvoljeno, ili je dozvoljeno tako da samo avanturisti to hoce da pokusaju. Pre nekoliko godina kad je moja firma u Kanadi delila prerane penije i otpremnine, bila je opcija da se uzme sav novac iz firminog penzionog fonda ali se na tu sumu placao porez. Tako, ako je neko imao, recimo, $800,000 dolara u penzionom fondu, uzimanje tih para kostalo bi ga oko $400,000 na ime poreza. To uzimanje penzije je bilo praceno i gubitkom svih beneficija koje od firme normalno penzioneri imaju (dodatno zdavstveno i zivotno osiguranje). Neverovatno je da je bilo ljudi, mahom Jevreja koji su samnom radili, koji su izabrali ovu opciju. Na berzi se tada moglo dobro zaraditi i oni su poverovali da ca za godinu dve oni duplirati svoju penziju, nadoknaditi gubitak, i zaraditi mnogo vise, nego mi koji smo izabrali normalan put. Verujem da su do sada izgubili dobar deo onoga sto su imali i ostali bez penzije. Vasi clanci su medju najboljim u ovoj rubrici jer pricate o onome sto je vredno znati o zivotu, radu, i drustvu u kome zivite.
dr ziggy, 21/03/2009, 16:12
Bravo, G-dine Petrovicu, ovaj prilog ima "dusu"! Pozdrav Delu!
Zara - NY , 21/03/2009, 16:58
POstovani Dzordze, sve sto ste napisali su "decje storije" u poredjenju sa zivotom koji se svakodnevno odvija ovde na Menhetnu odn. Njujorku. Njujork je predivan grad za zaturisticke posete ...i sve je super dok ne pocnete da radite i vidite sve "blagodeti" surove i uzasne Amerike koja lici na filmove strave i uzasa ! Diplome (+ MA i PhD) se priznaju samo utoliko ako iza vas stoji rad od 12 do 15 sati dnevno (!). Bracni drugovi se i ne vide (osim vikenda), deca ne vide roditelje....a kuvanje ne postoji jer niko nema vremena za to ! Ako preko vikenda napravim dve palacinke.....muz mi unapred daje javno priznanje ! Ali, sve je to "macji kasalj" kroz sta sve prolazi nas mlad svet (skolovan u Srbiji a i ovde) koji rade dan i noc i koji ne vide ni sunca ni meseca .......
pitanje za Zara - NY , 21/03/2009, 18:02
Ako vam nije tesko da o tome pricate, mozete li reci sta je to sto vas drzi u Menhetnu, ako tako zivite i ako vam taj zivot ne odgovara? Ima puno mesta i gradova u Americi, gde se normalnije moze ziveti.
релативност , 21/03/2009, 20:27
Не знам откуд и зашто неки коментатори говоре у мукама и тешком животу у Србији, као да је овде тога више него другде. Србија је у Европи, цивилизована је земља, и просечан стандард је ставља у горњих 10 посто светског становништва по богатству. Огроман број људи у свету нема више од 2-3 долара дневно, текућу питку воду, струју, довољно хране, основну хигијену и смештај ... Нас је захватила потрошачка грозница коју стварају медији, па нам је све недовољно и мало, и тако упропашћујемо себи живот у раду, трци и стресу за више које не можемо да конзумирамо за живота, него само гомиламо, уместо да се опустимо и уживамо у ономе што имамо. Све што вреди у животу је бесплатно! Има земаља с вишим стандардом него што је у Србији, наравно, али и много више отуђења и стреса. Ја живим у Србији и знам много нормалних, обичних, скромних људи који реално гледају на то што имају, и не би свој живот мењали за неки с већим стандардом, али и мање времена за себе и своја мала задовољства и удобности.
Olga! , 21/03/2009, 21:55
za @elativnost,gomilanje stvari, garderobe je ustvari dobar marketing.Treba biti stabilan u glavi i uzivati u jednostavnim stvarima.Ko to shvati nece imati problema, a ko ne - onda je kompletan zivot "sano duso"!
Radoslav , 22/03/2009, 07:34
Ako se ne salite, onda mi izgleda da ja zivim u nekoj drugoj Australiji. Novac iz penzionog fonda ste mogli podici pre otprilike 3 god kada je donesen zakon da svako ko hoce moze da to uradi ali kad napuni 65 god. Porez na uplaceni novac u penzioni fond se oporezuje sa 15%. Gde samo nadjoste da se moze ustediti u porezu 15-30%. Drzavna penzija je ustvari starosan penzije (aged pension) i za pojedinca je to veoma malo ( mislim da je oko 250 AU$ sedmicno). Ja cu sledece godine biti 65 i nameravam da radim dokle budem mogao fizicki i menalano. U svakom vasem bilo je nekorektnih objasnjenja, a ovaj je najgori. Izgleda da je u Australija (po vama) rasprodaja kuca i samo ko nece nema kucu.
Dragana Rosic, 22/03/2009, 11:21
Bravo Dzordz, samo ti pisi,lepi su ti tekstovi ,mi cemo da komentarisemo , bice nam super i bicemo zajedno. Puno pozdrava , iz Libije
George Petrovic, 22/03/2009, 21:37
Ako se ne salite, onda mi izgleda da ja zivim u nekoj drugoj Australiji. Novac iz penzionog fonda ste mogli podici pre otprilike 3 god kada je donesen zakon da svako ko hoce moze da to uradi ali kad napuni 65 god. JA JOS NEMAM 65 godine!!! Porez na uplaceni novac u penzioni fond se oporezuje sa 15%. Gde samo nadjoste da se moze ustediti u porezu 15-30%. POREZ NA PLATU IDE OD 15-40%, dok je porez na supranuation fiksiran na 15%. Razlika je ono o cemu sam napiasao - grubo receneo. Drzavna penzija je ustvari starosan penzije (aged pension) i za pojedinca je to veoma malo ( mislim da je oko 250 AU$ sedmicno). 250$ PUTA CETIRI nedelje je 1000$. Za dve osobe to je $2000. Pretvoreno u evre to je 1000 evra!!!!!!! Ja cu sledece godine biti 65 i nameravam da radim dokle budem mogao fizicki i menalano. SVAKA CAST - a sta radite? U svakom vasem bilo je nekorektnih objasnjenja, a ovaj je najgori. PRIHVATAM OVAJ KOMENTAR - napisite malo o sebi da vidimo iz kog "ugla" dolazi. Izgleda da je u Australija (po vama) rasprodaja kuca i samo ko nece nema kucu. U AUSTRALIJI se do kuce dolazi vrlo lako u poredjenju recimo sa Evropom (ne znam kako je u Kanadi i Americi). E sad, tu treba malo umeca i MNOGO RADA. Bez toga, u pravu ste - nama kuce. Ali toga nema nigde, slozicete se. Ne, kuce se ne daju na "sred ulice", tu ste u pravu. OVAJ KOMENTAR moze da zbuni ljude izvan Australije, zato sam reagovao brzao. NA KRAJU - NE ZABORAVITE DA NEKE STVARI MORAJU DA SE POJEDNOSTAVE KADA SE PISU ZA NOVINU. OVI, IPAK NIJE PRIRUCNIK ZA INVESTIRANJE, NEGO RAZMENA MISLJENJA. HVALA ZA PRILOG - DA SE VIDI DA POSTOJE DVE STRANE, KAO I SVUDA. George
oki , 22/03/2009, 23:00
Svidjaju mi se vase price,a ,pogotovo odgovor citateljki,da ovo nije prirucnik za investiranje[vispreno].U USA je donedavno svaka susa mogla kupiti kucu[i sve ostalo] i to bez dinara[dol.]tako da su bili dobrano zagazili prema komunizmu,ali to se promenilo.Kompanije su se menjale isto kao i u Australiji,ali i toga je, puno, puno manje.Ne razumeh to iznajmljivanje{zvuci kao da se mora].A,farbanje i parketi su igrarija,ako se ima koji sat slobodno ,jako je lako i jednostavno,pogotovo parket.Svoju penziju ce te morati osigurati,ija tu predlazem AIG,drzava ga je uzela pod svoje ,a,i dele bonuse.Good luck
radivoj predragovic, 22/03/2009, 23:29
G. Petrovic je iz N. Sada ako se ne varam. Dolazio je u NS proslog leta?
Dusan , 23/03/2009, 05:06
Tekst je prilicno tacan i veran stvarnom zivotu u Australiji. Jedina je nejasno citaocima u vezi vaseg podizanja novca iz penzionog fonda a radi se mogucem prevremenu podizanja novca iz penzionog fonda koji se moze upotrebiti kao depozit za kupovinu kuce. Podizanje novca iz penzionog fonda je oslobodjeno poreza ako u koliko je osoba napunila 55 godina starosti a svi mladji moraju da plate porez na podignutu sumu. Penzioni fond koji se uplacuje nije drzavni novac, vec novac onog ko ga uplacuje. Kuce se ovde ne dobiijaju vec se uzima kredit do 30 godina otplate 9zavisno od godina starosti onoga ko zeli da uzme kredi - pozajmicu od bank). Sto se tice zivota u Srbiji, nije tako los obzirom na procenat nezaposlenih, veci je problem sto se visina zarade u Australiji preracunava sa mogucnostima u Srbiji ali to je pogresan nacin utvrdjivanja standarda. u Australiji uglavnom (nasi) rade u fabrikama i od tih plata jedva da prezivljavaju jer kuce koje imaju oni ih u stvari nemaju jer su vlasnistvo banke dok ih neotplate a u Srbiji je ipak znatno drugacije, po meni ako se vec vrsi neko uporedjivanje, Australija ima niz prednosti ali isto tako i Srbija, moj licni izbor je da je ipak bolje u Srbiji. Svako u Srbiji ko masta o dolasku u Australiju, Kanadu ili Ameriku trebalo bi 100 puta da razmisli pre negoli donese takvu odluku. Pozdrav svima.
Kosovka Devojka, 23/03/2009, 09:24
Citajuci ove clanke i komentare vec neko vreme razmisljam o kapitalizmu.Zapad-kapitalizam-demokratija-zapadni sistem-satnice-plata-imovina.Sve se ispreplice,cak i politicka elita stalno ponavlja liberalni kapitalizam,zapadni kapitalizam,sistem vrednosti,istovremeno vidim pise vecina sa zapada,,ovde nesmes imati nista svoje,svoju kucu,nova kola,nista novo ako si socialni slucaj.Kakav je to kapitalizam kad covek nesme da kupi kucu,stan,auto od svoje ustedjevine.Ulagali u fondove,fondovi propali,radili kao ludi do poslednje kapi znoja sad ni dostojne pomoci nisu vredni.Dok si koristan i potreban ,hvale te tapsu po ramenu,kad odradis zavrsis kao stara krpa.I ja ceo zivot zivim zapadno,imam svoje nekretnine,svoj nacin zivota,koji mnogima nekako smeta,posto mi kapital i materija nisu osnovna vrednost,imam svoj pogled na svet, nikoga ne mrzim,retke volim,ali ovaj kapitalizan doista ne razumem.Ciji je to kapitalizam,kakav je kome sluzi a kome steti,gde je granica izmedju normalnog i ludog,gde su vrednosti coveka kao bica,zivog ljudskog bica,ima li kraja ovom sistemu koji ljude deli na vlasnike i robove,bogate,siromasne,vredne,nepotrebne.Koliko ce jos gladnih ,otpustenih,izmucenih,izgubljenih beznadnih,prodefilovati ovim svetom,da bi ljudi shvatili da smisao zivota nije samo ono sto sagradimo,sakupimo,posedujemo.Nije lose cesto menjati posao,firme lose ke kad nemas izbora.Pozdrav svima i hvala Politici za ovu rubriku.
jova ciric, 23/03/2009, 09:42
Vara te se. G Petrovic je iz Pirota Jova
La Vita e Bella , 23/03/2009, 10:04
Vispreno, zivotno, zanimljivo i dinamicno! Australija je divna zemlja.Naravno, turisticki...
Зоран , 23/03/2009, 18:12
Косовко девојко, слажем се, капитализам западни а и источни је без везе. Имаш неки бољи предлог?
Милорад Станојловић, 23/03/2009, 19:28
Хвала на језгровитости господине Петровићу. Утицај енглеског, ваљда. Овде, у матици, мало смо се вратили у епско казивање, што се тиче опширности излагања. Квантитет је заменио квалитет. Утицај вишка времена, ваљда. Но, једно озбиљно питање. Постоји ли неко удружење, група или нека друга форма заједнице наших људи тамо, а Вашег или сличног пословног искуства која би била спремна на сарадњу и пружала пословне информације о бизнису. Рецимо, овде је ретка фирма (или мудро ћути
која је отишла мало на «гостовање» у Индију, Кину или Кореју и наставила производњу. Како та ствар иде и који су државни, социјални и други стандарди тамо, итд. Има доста људи овде у матици који су спремни да «гризу», али су лишени сваке праве информације искусних пословних људи. Државне институције и агенције често воде људи који нису имали никаквог искуства ни у једној, а камоли у 8 фирми. Није то њихов грех, већ оних који су их гурнули. Искусне људе, који су нагло и пре времена отишли у пензију, на жалост, овде нико ништа не пита. Уколико имате овакав линк, молим Вас пошаљите га на Е-пошту Удружења «Мрежа произвођача 95»: net95net@gmail.com ХВАЛА, пратићу и даље Вашу занимљиву сторију. Поздрав, Милорад.
Max Radovic, 27/03/2009, 23:25
Kratak comentar na pisanje o Australiji. To je perfektna i lepa zemlja za zivot(ako ste rodjeni ovde zavrsili skole i dobili dobar posao)sve drugo je prezivljavanje. Ovde postoje dve vrste ljudi.Jedni Koji vredno rade, placaju porez i uklopili se u sredinu, i drugi koji nikada nisu redovno radili, placali porez rade na crno i filozofiraju. Prva grupa ima redovnu platu+9-12% na platu koje ide u fond za penzije.Oni koji ne rade posle +65 dobijaju dzavnu"Socijalnu pomoc" ali i isto i oni koji su radili imaju to ali zavisi koliko novca imaju na racunu i dali imaju nekretninr.Penzija kao penzija ne postoji u Australiji, a da je oko 1000 evra mesecno, mozda za majke koje imalu 5-8 dece od razlicitih roditelja, ili alo zivite "odvojeno od zene i dece"
George Petrovic, 28/03/2009, 21:40
Ne mogu da poverujem da mnogo ljudi, ovde u Australiji, ne zna kolika je penzije. Odite na "Google" i napisite "age pension australia". Onda izabeire Centrelink.gov.au. Na sredini ekrana je naslov "Payment rates". Klikinte na taj naslov. Evo sta dobijate "a couple - fortnightly payment: $475.90 each". Pomnozite to sa dva (muz+zena); pomnozite sa 26 (toliko ima dvo-nedelja u godini); podelite sa 12 (broj meseci u godini). Dobicete cifru A$ 2062.20. Pretvoreno u evre to je 1043 (trenurni kurs je 0.5060). DAKLE, STAROSNA PENZIJA U AUSTRALIJI ZA BRACNI PAR JE 1043 EVRA MESECNO!
teska odluka penzionerska , 30/03/2009, 23:29
Dzordz, da li je to jedina penzija koju ces imati? Zar ne postoji drzavna penzija koju svi zaposleni moraju da uplacuju? Razumem da neces imati penziju iz firme jer si sve pare uzeo. Ko god je radio u Kanadi, posle 65 godina, pored starosne penzije, ima i drzavnu penziju (CPP) koja zavisi od godina sluzbe i velicine uplate. Starosnu penziju dobijaju svi preko 65 dodina osim onih koji imaju velika primanja, negde preko $80,000. Njima se starosna penzija prakticno ukida. Najsiromasniji koji nemaju nikakav prihod osim starosne penzije dobijaju oko $1200 mesecno, sto je kombinacija starosne penzije (oko $520) i penzionog dodatka (oko $650). Mislim da oni imaju i besplatno zdravstveno osiguranje i lekove.
Max Radovic, 31/03/2009, 00:12
Izvinjavam se Georgu, njegova racunica je tacna. "Socijalna pomoc" jeste oko $2000 mesecno.
Max Radovic, 02/04/2009, 05:01
Nesto o "Penzijama" u Australiji Dobro je svima poznato da Australija ima najgori"penzioni"sistem.Penzije kao penzije ne postoje, ali zaposleni dobijaju 9-12% na platu koje ide u Superanuation Fond.Taj novac ne moze da se digne do 65, godina starosti.Taj novac se ulaze u akcije, i do sada je uvek donosio mnogo vise, sada se mnogo gubi ali niko se ne zali, jer znaju da ce na dugi period opet da donosi novac.Kada se napuni 65 sav novac moze da se podigne, da se prima mesecno, godisnje ili po izboru.Drugi nacin je za ljude koji nisu radili, i kada stignu do Starosti za penziju, dobijaju Australisku "penziju" tj socijalu.To je oko $2000 za bracni par mesecno.Ta "socijala" ne moze da se dobija na primer u Srbiji. Ima lista od jedno 15-20 zemalja gde moze.Ali moze da se izadje iz Australije tri meseca ali ne vise, jer se ukida pa mora ponovo da se trazi. Mozda $2000 izgleda mnogo ali troskovi su naprimer:stan nedeljno u predgradju$200 i tako to.
George Petrovic, 02/04/2009, 06:39
Ako imate sopstvena primanja (od stanara, akcije, kamate, privatne penzije...) onda vam se drzavna penzija smanjuje - za svaki dolar prihoda, penzija se smanjuje za 50 centi (grubo receno). Ono sto ne treba izgubiti iz vida je de to tako danas. Penzioneri vec "kukaju" da su penzije male, a kako ce biti za pet, deset, petnaest godina, to niko ne zna. U svakom slucaju se nece biti bolje, ali gde je "dno" to niko ne zna. Zato drzava stimulise ljude da imaju svoje privatne penijske fondove, tako da oni koji koji to ne mogu da ostvare mogu da dobiju vise kada se deli drzavni "kolac".
teska odluka penzionerska , 03/04/2009, 15:04
Hvala na informaciji, Dzordz. Lepo je cuti da je negde gore nego sto je to u Kanadi. Ipak, kad se uzme u obzir sve sto je svet u poslednjih sest meseci doziveo, mi u Kanadi smo mnogo dobro prosli. Nase banke ne propadaju niti traze pomoc od drzave, sto je vrlo redak slucaj za razvijenu zemlju. Problem je da je naglo povecana nezaposlenot. Kao i u Srbiji, svi glume optimizam i ubedjuju narod da je ovo stanje samo privremeno. Valjda je u opisu radnog mesta politicara da moraju biti optimisti. Sto se mene tice, nemam razloga da budem pesimist, ali sam zabrinut za sudbinu moje cerke, koja radi u uslovima sasvim drugacijim nego sto su nekad bili moji. U stvari sve pokazuje da ce i kod nas biti nesto slicno sitemu u Australiji. Njen firmin penzioni fond je slican vasem sto znaci da njegova velicina zavisi od poslovanja i od trzista. U mom slucaju moja firma (drzava) mi je garantovala skoro 2% penzije za svaku godinu na poslu, tako da je bio njihov problem kako oni investiraju novac iz penzionog fonda. I to je indeksovana penzija, sa jos nekim penzionerskim beneficijama. Vrlo komforno za danasnju situaciju, kad vecina penzionera mora svako jutro da proveri koliko ima para u penzionom fondu. Ali kad je moja cerka u pitanju, sve mi se cini da ce njena glavna penzija dolaziti sa nekog mog racuna. Mozda sam u tome pesimist, i nadam se da nece biti tako.
Milica , 06/03/2009, 22:39
E kako je ovaj serijal počeo, kuku-lele, kuku-lele, a na kraju se kupuje kuća, i to velika. Kad ću ja jednom tako da kukam? Aj neka je sa srećom, i u životu, i sa novom kućom.
branko , 07/03/2009, 01:12
davna lepa vremena mnogo brojna familija mala kucica puna topline trpeza mirisna i socna pogaca vruca siri miris a srce kuca u malog decaka radosti veselja sveti praznici price starih dedova iz davnina kako to nekada lepo bese,a danas kule gradovi vile sa vise soba sve je prazno osim skupocenog namestaja i dekoracija televizora kompjutera itd.ali sve je to djaba kad si sam ili sa zenom po koji gost nedeljom zakuca dodje i ode nema vise onih starih vremena da zagreje dusu u coveka ali sta ces vreme cini svoje uz bozije zdravlje jednog dana se moramo vratiti na svoja ognjista zapaliti ugasenu vatru da se zadime dumnjaci ko nekada i vratit u dusi davna lepa vremena ali bez onih staraca koje smo ostavili u nadi da cemo se opet njima vratiti i skupa biti.
Vesna , 07/03/2009, 01:24
Postovani Djordje, sve dok firma koliko-toliko radi i isplacuje plate i beneficije na vreme, ne bih je nazvala ludnicom. Svako ko radi ili je nekada radio u Srbiji, tesko da ima simpatije za Vase "muke" u firmi. Neka Vam je sa srecom nova kuca.
ozi , 07/03/2009, 01:46
Lepo pocelo.Licilo na neku zivotnu borbu , naslucivala se kreativnost u zelji da se menja postojece radno mesto za bolje...isplivalo i da je covek skolovan.Razocarala me prica.Na kraju postaje rentijer,drugi ce za njega argatovati a on krckati kirijicu.Potvrdjuje se moje zivotno i poslovno iskustvo da ovde srba ima malo u privatnom poslu , pogotovu u nekom kreativnom profesionalnom.Svi su nas presisali .Kinezi su ogromna poslovna zajednica privatnog biznisa (imaju i svoj poslovni imenik obimniji od australskog), Makedonci (imaju takodje svoj poslovni imenik), Grci i da ne pricam, Libanezi retko ko od njih za drugoga radi, Indusi najcesce lance restorana a ova mlada generacija jaka je u kompj.poslu, Portugalci, Italijani u svim komerc.oblastima , ...da dalje ne nabrajam ..
viktor , 07/03/2009, 07:44
Japanci kupili fabriku. A Dzordz kupio veliku kucu sa novcem iz penzijskog fonda i sad hoce da da otkaz. Ali "lozinka" ostaje ista.
Bondai Beach , 07/03/2009, 07:48
Pero bre, ne sekiraj se! Na plazu, pa uivece na Kings Kros u Sidnej po lepu cuiricu. Nema Frke.
Momir Mojic, 07/03/2009, 12:41
Hvala na clancima. Cekam nastavke.
Andjeloty , 07/03/2009, 22:57
Sta je gajstajbajteri GUSTO!! To su teme kojima sam ja zaokupljen od '90 godine. Troje dece, rat,otkazi, bombardovanje,rad na crno...HAOS (jedan moj prijatelj uvek kaze , jace mu zvuci HAUS). Moja tetka je u Sidneyu, u selu kod Despotovca imaju kucu iz 18 veka propada- imanje - pa nek' se vrate RODE(uzrecica Branka Miljkovica). Tesko - snajka od starijeg sina sa nekih ostrva a druga engleskinja HAUS!!! Zivot se moze razumeti unazad ali se mora ziveti unapred (ispisano na jastuku vezom). Pisem Vam a sa televizora se cuje Beovizija (zena me prekida i ukazuje na faforite).Uvek sam govorio - sibe ce doci kasnije... Ivo Andric u pripovetci "Zedj" kaze ...IMA JEDAN LEK SVAKOJ MUCI I SVAKOM ZLU, a to je:da u svakom minutu u zivotu coveka postoji mogucnost da covek pogresi, koliko za dlaku pogresi ali to je dosta za njegovu SMRT i potpunu propast.To rade VELIKE SILE trenutno!! Moj recept u najvecem haosu u drzavi rodila mi se ceka ANA 1995.god.Okrenuo sam se porodici - troje dece dva sina i cerka.Sinovi su sada "pod zanatom"(stariji pravi namestaj po meri - drugi auto elekticar u Reno servisu - rade i kod gazde i kuci(imaju reseno stambeno pitanje i radionice), cerka sedmi razred. Dosla je SEKA(svetska ekonomska kriza) nit smo nekom duzni, nit boze daj, kod nas je "solarno placanje" pare na sunce.Kakve akcije, kakvi bakraci.Mnogo sam se raspisao!!Trpen spasen!!! Blagodarim!!!
Citalac , 08/03/2009, 00:05
Dobro, lepo pisete ali koliko ''Ludnica'' cemo mi sada ovde citati?
レイバン：http://www.raybans.jp
Ray Ban：http://www.raybans.jp
レイバン サングラス：http://www.raybans.jp
レイバン メガネ：http://www.raybans.jp
レイバン サングラス：http://www.raybans.jp/category-1-b0.html
レイバン wayfarer：http://www.raybans.jp/category-2-b0.html
レイバン ウェイファーラー：http://www.raybans.jp/category-2-b0.html
レイバン 偏光サングラス：http://www.raybans.jp/category-3-b0.html
サングラス スポーツ：http://www.raybans.jp/category-5-b0.html
レイバン クラブマスター：http://www.raybans.jp/category-6-b0.html
レイバン メガネ：http://www.raybans.jp/category-7-b0.html
レイバン めがね：http://www.raybans.jp/category-7-b0.html
レイバン 眼鏡：http://www.raybans.jp/category-7-b0.html
RB3398：http://www.raybans.jp/goods-33.html
RB3397：http://www.raybans.jp/goods-32.html
RB3396：http://www.raybans.jp/goods-31.html
RB3373：http://www.raybans.jp/goods-30.html
RB3372：http://www.raybans.jp/goods-29.html
RB3371：http://www.raybans.jp/goods-28.html
