Kada budete putovali  svetom, “Suncokrete” cete videti  u originalu a danas cemo gledati reprorodukcije. Tim rečima je vrlo često počinjao čas likovne umetnosti u pirotskoj gimanziji daleke 1974-te.  Medjutim mi, matematičari, tu frazu smo čuli previse puta da bi je uzimali ozbiljno.

 

Profesorica Milena (1)  je, ipak, bila u pravu - ostvario se taj put, a evo tu su i Van Gogovi “Suncokreti”…

****

Meni se čini da je kriza naterala “Musee Orsay" iz Pariza da spakuje stotinak slika iz svoje kolekcije i posalje ih na dalek put u Australiju. Ovde jos ima para -  kineska glad za rudama jos nije prestala, a nepregledna crvena zemlja je puna tih ruda (2).

Medjutim nije samo to - australijska vlada je u ovoj ekonomskoj krizi povukla nekoliko mudrih poteza, tako da je kriza samo “okrzla” zemlju.

Jedan od tih poteza je bio da se pomenuta izlozba postavi u Kamberi, prestonici koja je, medjutim, samo osmi grad po velicini u Australiji (3). Da bi ljubitelji umetnosti iz ostalih  gradova videli izlozbu, miraju da uzmu avion, iznajme hotel, doručkuju, ručaju, večeraju i kupe suvenire (4).  

Sve u svemu i nije tako lose – slike su mogle da odu i u Darvin (5).

A znacaj izlozbe najbolje potvrdjuje uvodna rec u katalogu – potpisali su se lično predsednici dveju zemalja.

****

Avionske karte iz Melbuna za Kamberu smo kupili mesec dana unapred. I sve je islo po planu:  “njihov” Bozic, nova godina, nas Bozic, odmor, povratak na posao, pripreme za povrtak u skolu…

-    A kada je vasar?  - zapita supruga Nina

Srpski vasar se u Melburnu odrzava svake godine krajem januara na imanju nase najvece crkve u Australiji u naselju Kizboro (9).

Okrenuh nase lokalne novine a kaziprst sam od sebe poče nervozno da kuca po stolu!

-   Vasar je istog dana kada i nas put u Kamberu!  

-    Ali vasar je porodična tradicija, to ne smemo da propustimo - pobuni se osamnaestogodisnja cerka Sandra, koja je rodjena u Australiji

-   Krofne i pecenje sa raznja  –  po tome pamtim celu godinu. Pridruzu joj se nostalgična Nina

Da ne duzim – dogovorili smo se, da se iz  Kambere vratimo istog dana ali nesto ranije. Avio kompanija je ljubazno izasla u sustet nasoj zelji uz ono uobicajeno “ali”, koje  je napravilo dobru “rupu” na mojoj kreditnoj kartici. Svaka greska mora da se plati – tesim se i u isto vreme “obogacujem” svoje zapadnjačko iskustvo.

****

U planiranu nedelju  smo stigli u Kamberu, tu negde oko deset izjutra. Sedamsto kilometra za dva sata – “sa sve put do aerodrom (6) ”. Iz aviona u taksi pa u Nacionalnu galeriju Australije.

Napolju pada kisa, a na stepenicama velika bara. Devojke prolaze, iza čega noge “gmičkaju” (7) u “Lacoste” sandalama. E moji novi zemljaci, razmisljam, da je ova galerija privatna, ta bi rupa na krovu bila davno popravljena.

U redu za ulazak u galeriju ostadosmo dobar sat - skupila se ovde cela Australija. Mnogo običnih ljudi, najstariji čak i u invalidskim kolicima.

Cim smo usli u glavnu salu, ja  “trčecim korakom” pojurih da nadjem “Suncokrete”. Tek kada sam stao ispred slike, primetih  da sam dobio “pratnju”. Naime moje trčanje je ispalo sumnjivo momcima iz osiguranja. Da bi umirio situaciju obratih se mom “strazaru”:

-    It looks different on candy boxes (izgleda drugacije na bombonjerama)? – krenih ja sa jednim laganim pitanjem

-    Van Gog je naslikao vise “Suncokreta”. Ovo je samo jedan od njih – strazar “ispali” odgovor koji je naučio na treningu. Na engleskom, naravno. Ne, nije bio nas covek, mada nasi vole taj posao.

Dobro je, nisam vise toliko sumnjiv - razmisljam.

U nastavku mi novostečeni prijatelj objasni da i čuveni “Portret” nije jedinstven - ima ih cetrdesetak. Slikari nisu imali para da plačaju modele, pa su slikali same sebe.  Kakav paradoks. Takve slike danas vrede milione.

 Ako kazem da sam zaista uzivao gledajuci slike Van Goga, Gogena, Sezana i ostalih post-impresionista neko ce reci da sam “snob”. Zato taj sud prepustam vama - pogledajte prezentaciju izlozbe na internetu(8). 

****

Umalo zaboravih  - stigli smo i na vasar. Uz jedno iznenadjenje – ove godine nije bilo pečenja! A ni krofni!  Valjda   zbog krize. Ili, mozda,  zbog  "lepljivih prstiju" kod rada sa pečenjem.  Ko ce se dosetiti tim "upravama". Vecerali smo burek i  onako slomljeni “dovukli” se do kuce, tu negde oko ponoci. 

A sutradan natrag na posao – da popunimo onu “rupu” na kreditnoj kartici.

...

....

I sve tako u krug…

(1) Sretoh profesoricu Milenu Nikolic letos na jednoj sahrani u Pirotu i lepo se ispricasmo

(2) Australija je vodeći proizvođač boksita i aluminijuma u svijetu; znatna je i proizvodnja urana;  2005-te je bila drugi proizvodjac zlata na svetu; cak je i prozvodnja bakra skoro sto puta veca nego u Srbiji.

(3) Najveci gradovi su: Sidnej, Melburn, Brizben, Pert, Adelajd, Zlatna obala i Njukasl

(4) Rude se, nazalost, ne preradjuju nego izvoze, tako da 69% prihoda (GDP) dolazi od ugostiteljstva, obrazovanja i od finansijskog sektora.

(5) Od Melburna do Darvina ima 4000 kilometara

(6) Zajedno sa putem do aerodroma – pirotski dijalekt. Pirocanci “shparaju” i na padezima - ako niste znali.

(7) Gmičkati  - pirotski dijalekt. To je kada vam se cipele okvase pa voda izlazi dok hodate. Ima li neko dobar prevod za ovu rec? (Nema, znam!)

(8) Pogledajte prezentaciju izlozbe na  nga.gov.au.

(9) U Australiji zivi oko sto hiljada Srba, koji su izgradili vise od dvadeset crkava. U Adelajdu su dve crkve jedna pored druge - zbog nase (ne)sloge, valjda. Australija danas ima 22 miliona stanovnika, sto je povecanje od  5 miliona u odnosu na (one nase) 90-te.

Džordž Petrović, Melburn, Australija