Dnevnik jednog emigranta
Godina 1: Novi svet
Dugačak put je hteo da stane baš ovde – u novom svetu. A onda dođe prvo kišovito jutro i saznanje da sunce sada izlazi na zapadu, da ruže mirišu samo noću, da ljudi hodaju naglavačke, a da se vreme meri brojem letova preko okeana. I drugo saznanje - da ovde jedino deca razumeju one, koje mi prevarismo, pre nego što saznasmo da smo mi, ustvari, ti koji su prevareni.
Godina 2: Dilema
Deo mene zauvek je ostao tamo gde vetrovi duvaju kroz jelovo granje. Moje osakaćeno telo krvari u kožnim foteljama, zaobilazeći liftove.
Kada bi liftovi usnuli snagu, pokidali bi korenje (što ih uvek vraća u prizemlje) i znali bi gde vetrovi duvaju kroz jelovo granje, znali bi gde otiče moja krv.
Godina 3: Depresija
Moje su pesme presahle pod suncem života. Ostali su samo virovi, zaklonjeni snegom izvojevanih poraza i pobeda. Željan sam priznanja za ispucale dlanove i nepožeto žito (koje vetrovi odnose u tuđe ambare). Hoće li vetrovi doneti kišu, pa da nabujaju virovi i poteku pesme iz svakog žubora moje planinske krvi.
Godina 4: Buđenje
U ljudskom životu sve je prolazno - lepotu odnose godine, a novac - rasipnici. Ostanu jedino dela - ako ih vi ostavite, i deca - ako ona vas ne ostave.
Godina 5: Povratak
Danas sam prošao kroz vrata istine i tamo pronašao sebe. Nove su reči potekle betonskim bulevarom, zajedno sa neisplakanim suzama.
Sutra kupujem kartu za večnost - vraćam se kući.
Džordž Petrović, Australija
Komentari:
alex ostojic, 16/10/2009, 23:51
pa zar je vec vreme i za to? svakako dirljiv tekst i svaka cast!!
Dusan Svetispasic, 17/10/2009, 00:20
Jezgravit tekst. Lirski-sentimantalni karakter. Zelim Vam sve najbolje u otacbini!
SunShine State , 17/10/2009, 04:24
CRNI DJORDJE, KUPIO si KARTU U JEDNOM PRAVCU, TI SE PROBUDIS IZ SNA SAV ZNOJAV, i pitas se, zasto san nije java?
b b, 17/10/2009, 04:45
...neki ljudi jedu slaninu i cvarke citav zivot i smatraju da je to bas pravi,pravcati patriotizam.Neke ptice nikad ne polete....
Milan , 17/10/2009, 07:59
Pesnice Prvo posalji nazad decu, ako oni kazu kao sto su i meni moja deca rekla: "Tata, pa nije ovde tako lose". Onda bukiraj karte za nazad. Inace ako decu ostavis tamo i ovde ces biti u jos goroj situaciji. I povratak je jos tezi nego odlazak. Veruj meni koji je pet puta isao i vracao se. I ja sam najvise izdrzao pet i po godina. Svakom ko me sada pita ici ili ostati kazem:" Sedi 'di si ni za 'di si nisi".
xexe , 17/10/2009, 08:07
a crni dzordzije petrovicu ovu liriku si "pozajmio" od protica za par kapucina...
Буда , 17/10/2009, 10:30
свака част.. видели сте иностранство.. и схватили да паре нису све у животу.. видећете када дођете у отаџбину да ћете бити срећнији.. свако добро вам желим..
prosto pitanje , 17/10/2009, 11:32
Ako sam dobro razumeo, napustate Australiju i vracate se zauvek u Srbiju, zar ne?
Fejt Brisbane, 17/10/2009, 15:22
U covece, rasplaka me zivu. Kad sam pocela da citam, znala sam da je neko iz komsiluka (Australija). Kad sam procitala prvu godinu, pronasla sam se. Kad sam procitala drugu godinu koja mi sad tece, tacno je tako, ne mogu da verujem, tacno negde posle godinu dana od dolaska sam pocela da padam u dilemu. Koja dijagnoza i tacnost?! Da li cete za na dalje biti u pravu ce da vidimo, nego neko napisa da ste zbog para otisli - svi znamo da nisu samo pare u pitanju sto ljudi odlaze iz Srbije. Pozdrav i srecno, sreca prati samo hrabre, kako ste resili da dodjete u AU tako mozete da resite i da se vratite, to je Vas zivot, a jedan je... Pisite kad stignete:-)
Срећно! , 17/10/2009, 22:37
Ако имате 150.000 - 200.000 долара и не намеравате да живите у Београду (већ, рецимо недалеко од њега
, можете лепо овде да прођете, да нађете добру кућу на добром месту, да имате кола, уштеђевину и да идете по бањама и до града кад хоћете. Желим Вам леп живот тамо где одете, Србија је веома лепа земља, треба само да је човек растерећен борбе за егзистенцију.
Max , 17/10/2009, 22:45
Neverovatni komentari.Zasto vas je tekst rasplakao?Pa naravno da se vracaju oni koji se nisu snasli u svetu.Procitao sam jedan clanak iz Kanade.Covek dolazi u Kanadu i hteo bi neke savete.I dobio je jedan vrlo dobar savet koji vazi ja mislim i za Australiju i druge zemlje.Odgovor je bio:Imas samo dva puta da radis i da ne radis.Ako radis u struci bices zadovoljan, a ako ne radis bices na socijali i stalno ce ti biti malo i kukaces na sve.Zasto bi se neko vracao kada je zadovolan?Mozda mu nedostaju visnje, cevapi...gluposti.
Rado , 17/10/2009, 22:59
G-dine Petrovicu, ne sumnjam da ste dobro razmislili. Ali, procitajte i ovu pricu (istinitu) iz jednog manjeg mesta u severnoj CG. Negde pedesetih kada su muslimani iz tog kraja masovno se iseljavali u Tursku, jedne noci pred Ibrov odlazak skupi se rodbina i prijatelji da bi se dogovorili kako da im Ibro javi pravo stanje u Turskoj. Hodja, najpametniji, kaze: posto UDBA kontrolise pisma ti nam posalji samo svoju fotografiju bez ijedne reci. Ako je dobro slikaj se lezeci, ako je lose stojeci. Posle nekog vakta stize pismo (pustila UDBA-nista sumnjivo) ali Ibro se slikao sedeci. Opet isto drustvo, cude se, psuju Ibru da je zaboravio na dogovor, a hodza kaze: "Ibro Vam porucuje - nit je dobro tamo ni amo, sjedite gde ste".
everywhere anywhere, 18/10/2009, 08:24
Uzivam citajuci tekstove ove rubrike, a i objavljene komentare. Evidentno je da postoji odredjen broj citalaca, kako u Srbiji tako i u dijaspori, koji posmatraju i ocenjuju autore tekstova kroz samo njima razumljive 'sablone'. Ukoliko tekst/autor 'ispada' iz tog 'sablona', citalac/komentator ce uciniti sve da autora strpa u taj 'sablon'. Zivot u dijaspori bi bio tako jednostavan kad bi dobar posao i dobro primanje bilo jedino sto coveka usrecuje. Na zalost ( ili na svu srecu ), ljudima je potrebno mnogo vise od toga.
mari ., 18/10/2009, 10:23
Potpuno vas razumem....Nigde nije lepse nego kod kuce..Sva sreca da imamo gde da se vratimo,posle loseg iskustva..Probati je za svakog coveka,probati izmeniti sudbinu.Ali na kraju nije nista sladje cuti maternji jezik oko sebe i psovke koje postoje samo u srpskom jeziku...
Tanja , 18/10/2009, 23:33
Srecno! I ja sam se vratila pre nesto vise od godinu dana. Jos uvek se kucim i gnjezdim. Nije lose, ali pazite se zavisti i neznanja ljudi odavde, mogu ga vas povrede i nanesu vam stetu. Zapampite: zavist i neznanje, dve najvece boljke Srba i Srbije u novije vreme. Vama i vasima sve najbolje!
Marjan Vasiljevic, 20/10/2009, 00:55
Sta znaci da sunce izlazi na zapadu?
Good luck , 22/10/2009, 12:27
mnogo ih ima vrate se,pa opet u emigraciju.
George Petrovic, 23/10/2009, 01:35
Meni su se sve "godine" osim "godine 5" desile. Obratite paznju na pocepanu stranicu dnevika u ilustraciji. Kada ce "godine 5" da se desi? Meni ili vama? Sutra ili nikada? Fizicki ili mentalno? Teska pitanja! U svakom slucaju, stan iz koga smo pre dvadeset godina otisli u "novi svet" strpljivo ceka, tamo gore na sedmom spratu u "ulici lipa". Hvala na lepim zeljama za povratak, koje prosledjujem svima onima koji se ovih dana vracaju KUCI. Djordje sto se pise George.
Zeljka V.M., 03/11/2009, 07:40
Sta ko oseca kad ode iz domovine je vrlo relativna i subjektivna stvar. Nije uopste bitno kako se covek snasao i koliko materjalno poseduje. Moze da ima sve sto pozeli i da opet bude neispunjen, jer to ne moze da podeli sa onima koje voli i koje je ostavio za sobom. Inace, ono sa hodzom i Ibrom je 100% istina. Svuda na belome svetu je isto, samo sto nam trava izgleda zelenija u tudjem dvoristu, dok smo mladi i zeljni avantura. Onda shvatimo da su budale univerzalna kategorija - flora koja buja svuda, u izobilju, a da je pametnih i postenih malo, ali ih takodje svuda ima, bez obzira na meridijane. Onda se radujemo sto nam deca govore Srpski perfektno, i sto se nismo stideli, nego uvek ponosili, sto smo Srbi i kupujemo kartu, kao i svake godine, da posetimo svoje i provedemo vreme sa njima. A deca i te kako uocavaju razlike u svemu sto se moze uporedjivati. Pa, jasno je da nigde nije idealno, ali nekad si spremniji da pogledas kroz prste i prihvatis i ono sto ne valja jer je tvoje i jer ga volis bezuslovno...
pa zar je vec vreme i za to? svakako dirljiv tekst i svaka cast!!
Dusan Svetispasic, 17/10/2009, 00:20
Jezgravit tekst. Lirski-sentimantalni karakter. Zelim Vam sve najbolje u otacbini!
SunShine State , 17/10/2009, 04:24
CRNI DJORDJE, KUPIO si KARTU U JEDNOM PRAVCU, TI SE PROBUDIS IZ SNA SAV ZNOJAV, i pitas se, zasto san nije java?
b b, 17/10/2009, 04:45
...neki ljudi jedu slaninu i cvarke citav zivot i smatraju da je to bas pravi,pravcati patriotizam.Neke ptice nikad ne polete....
Milan , 17/10/2009, 07:59
Pesnice Prvo posalji nazad decu, ako oni kazu kao sto su i meni moja deca rekla: "Tata, pa nije ovde tako lose". Onda bukiraj karte za nazad. Inace ako decu ostavis tamo i ovde ces biti u jos goroj situaciji. I povratak je jos tezi nego odlazak. Veruj meni koji je pet puta isao i vracao se. I ja sam najvise izdrzao pet i po godina. Svakom ko me sada pita ici ili ostati kazem:" Sedi 'di si ni za 'di si nisi".
xexe , 17/10/2009, 08:07
a crni dzordzije petrovicu ovu liriku si "pozajmio" od protica za par kapucina...
Буда , 17/10/2009, 10:30
свака част.. видели сте иностранство.. и схватили да паре нису све у животу.. видећете када дођете у отаџбину да ћете бити срећнији.. свако добро вам желим..
prosto pitanje , 17/10/2009, 11:32
Ako sam dobro razumeo, napustate Australiju i vracate se zauvek u Srbiju, zar ne?
Fejt Brisbane, 17/10/2009, 15:22
U covece, rasplaka me zivu. Kad sam pocela da citam, znala sam da je neko iz komsiluka (Australija). Kad sam procitala prvu godinu, pronasla sam se. Kad sam procitala drugu godinu koja mi sad tece, tacno je tako, ne mogu da verujem, tacno negde posle godinu dana od dolaska sam pocela da padam u dilemu. Koja dijagnoza i tacnost?! Da li cete za na dalje biti u pravu ce da vidimo, nego neko napisa da ste zbog para otisli - svi znamo da nisu samo pare u pitanju sto ljudi odlaze iz Srbije. Pozdrav i srecno, sreca prati samo hrabre, kako ste resili da dodjete u AU tako mozete da resite i da se vratite, to je Vas zivot, a jedan je... Pisite kad stignete:-)
Срећно! , 17/10/2009, 22:37
Ако имате 150.000 - 200.000 долара и не намеравате да живите у Београду (већ, рецимо недалеко од њега
, можете лепо овде да прођете, да нађете добру кућу на добром месту, да имате кола, уштеђевину и да идете по бањама и до града кад хоћете. Желим Вам леп живот тамо где одете, Србија је веома лепа земља, треба само да је човек растерећен борбе за егзистенцију.
Max , 17/10/2009, 22:45
Neverovatni komentari.Zasto vas je tekst rasplakao?Pa naravno da se vracaju oni koji se nisu snasli u svetu.Procitao sam jedan clanak iz Kanade.Covek dolazi u Kanadu i hteo bi neke savete.I dobio je jedan vrlo dobar savet koji vazi ja mislim i za Australiju i druge zemlje.Odgovor je bio:Imas samo dva puta da radis i da ne radis.Ako radis u struci bices zadovoljan, a ako ne radis bices na socijali i stalno ce ti biti malo i kukaces na sve.Zasto bi se neko vracao kada je zadovolan?Mozda mu nedostaju visnje, cevapi...gluposti.
Rado , 17/10/2009, 22:59
G-dine Petrovicu, ne sumnjam da ste dobro razmislili. Ali, procitajte i ovu pricu (istinitu) iz jednog manjeg mesta u severnoj CG. Negde pedesetih kada su muslimani iz tog kraja masovno se iseljavali u Tursku, jedne noci pred Ibrov odlazak skupi se rodbina i prijatelji da bi se dogovorili kako da im Ibro javi pravo stanje u Turskoj. Hodja, najpametniji, kaze: posto UDBA kontrolise pisma ti nam posalji samo svoju fotografiju bez ijedne reci. Ako je dobro slikaj se lezeci, ako je lose stojeci. Posle nekog vakta stize pismo (pustila UDBA-nista sumnjivo) ali Ibro se slikao sedeci. Opet isto drustvo, cude se, psuju Ibru da je zaboravio na dogovor, a hodza kaze: "Ibro Vam porucuje - nit je dobro tamo ni amo, sjedite gde ste".
everywhere anywhere, 18/10/2009, 08:24
Uzivam citajuci tekstove ove rubrike, a i objavljene komentare. Evidentno je da postoji odredjen broj citalaca, kako u Srbiji tako i u dijaspori, koji posmatraju i ocenjuju autore tekstova kroz samo njima razumljive 'sablone'. Ukoliko tekst/autor 'ispada' iz tog 'sablona', citalac/komentator ce uciniti sve da autora strpa u taj 'sablon'. Zivot u dijaspori bi bio tako jednostavan kad bi dobar posao i dobro primanje bilo jedino sto coveka usrecuje. Na zalost ( ili na svu srecu ), ljudima je potrebno mnogo vise od toga.
mari ., 18/10/2009, 10:23
Potpuno vas razumem....Nigde nije lepse nego kod kuce..Sva sreca da imamo gde da se vratimo,posle loseg iskustva..Probati je za svakog coveka,probati izmeniti sudbinu.Ali na kraju nije nista sladje cuti maternji jezik oko sebe i psovke koje postoje samo u srpskom jeziku...
Tanja , 18/10/2009, 23:33
Srecno! I ja sam se vratila pre nesto vise od godinu dana. Jos uvek se kucim i gnjezdim. Nije lose, ali pazite se zavisti i neznanja ljudi odavde, mogu ga vas povrede i nanesu vam stetu. Zapampite: zavist i neznanje, dve najvece boljke Srba i Srbije u novije vreme. Vama i vasima sve najbolje!
Marjan Vasiljevic, 20/10/2009, 00:55
Sta znaci da sunce izlazi na zapadu?
Good luck , 22/10/2009, 12:27
mnogo ih ima vrate se,pa opet u emigraciju.
George Petrovic, 23/10/2009, 01:35
Meni su se sve "godine" osim "godine 5" desile. Obratite paznju na pocepanu stranicu dnevika u ilustraciji. Kada ce "godine 5" da se desi? Meni ili vama? Sutra ili nikada? Fizicki ili mentalno? Teska pitanja! U svakom slucaju, stan iz koga smo pre dvadeset godina otisli u "novi svet" strpljivo ceka, tamo gore na sedmom spratu u "ulici lipa". Hvala na lepim zeljama za povratak, koje prosledjujem svima onima koji se ovih dana vracaju KUCI. Djordje sto se pise George.
Zeljka V.M., 03/11/2009, 07:40
Sta ko oseca kad ode iz domovine je vrlo relativna i subjektivna stvar. Nije uopste bitno kako se covek snasao i koliko materjalno poseduje. Moze da ima sve sto pozeli i da opet bude neispunjen, jer to ne moze da podeli sa onima koje voli i koje je ostavio za sobom. Inace, ono sa hodzom i Ibrom je 100% istina. Svuda na belome svetu je isto, samo sto nam trava izgleda zelenija u tudjem dvoristu, dok smo mladi i zeljni avantura. Onda shvatimo da su budale univerzalna kategorija - flora koja buja svuda, u izobilju, a da je pametnih i postenih malo, ali ih takodje svuda ima, bez obzira na meridijane. Onda se radujemo sto nam deca govore Srpski perfektno, i sto se nismo stideli, nego uvek ponosili, sto smo Srbi i kupujemo kartu, kao i svake godine, da posetimo svoje i provedemo vreme sa njima. A deca i te kako uocavaju razlike u svemu sto se moze uporedjivati. Pa, jasno je da nigde nije idealno, ali nekad si spremniji da pogledas kroz prste i prihvatis i ono sto ne valja jer je tvoje i jer ga volis bezuslovno...