Ne razumem sudbinu..Ne razumem sebe... ne razumem nista..
Opet se pojavio...nakon jako, jako dugo vremena.. Sa istim onim blesavim osmehom, carobnom energijom i pogledom koji ume da zaboli..
Samo ne znam sta zeli...
| Mon | Tue | Wed | Thu | Fri | Sat | Sun |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | ||||
Blog prijatelji:
- Freeda
- silence
- dosadnjakovicka
- bejb
- poglavica
- MozdaJa
- sanchy1998
- Svemirko
- Nehljudov
- NekontrolisanaMoc
- kojak
- anica
- Lilith
- Tresnja
- marija88
- vesna69
- Deliriumboy
- zen123
- mladmuskarac
- Evergreen
- may96
- LILY
- Ayda
Ostali Linkovi:
[Fridochka]
Zasto opet?
Objavio
Lycka u 21:19 | kategorija: Lyckine misli
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (2) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (2) | Pošalji komentar
Opet ponovo....
Dugo me nije bilo... Zivot mi je bio jako buran, ali nikako da nadjem vremena za sebe i da emocije izbacim na papir ili ovde...
Posle raskida vise nisam ista. Bolja sam. Vise se smejem, snaznije prkosim zivotu i ne znam kako mi uspeva da iz svega izvlacim samo onu pozitivnu energiju. Cak i tamo gde izgleda kao da nema ni zrnca pozitivnosti.
Momak me ostavio. Ostala sam bez posla. Odnosno svojevoljno sam dala otkaz, jer sam odjednom shvatila da moram sebe vise ceniti i da moj trud, zivci, znoj i ljubav ne vrede jebenih 15000 jadnih dinara.
I smejem se...
Dobro, malo sam i plakala..ali to je zbog ravnoteze u kosmosu...
Posle raskida vise nisam ista. Bolja sam. Vise se smejem, snaznije prkosim zivotu i ne znam kako mi uspeva da iz svega izvlacim samo onu pozitivnu energiju. Cak i tamo gde izgleda kao da nema ni zrnca pozitivnosti.
Momak me ostavio. Ostala sam bez posla. Odnosno svojevoljno sam dala otkaz, jer sam odjednom shvatila da moram sebe vise ceniti i da moj trud, zivci, znoj i ljubav ne vrede jebenih 15000 jadnih dinara.
I smejem se...
Dobro, malo sam i plakala..ali to je zbog ravnoteze u kosmosu...
Objavio
Lycka u 10:26 | kategorija: Lyckine misli
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (5) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (5) | Pošalji komentar
da znas da me bolis....
Nerazumevanje nas je konacno slomilo..
Raspali smo se...
Objavio
Lycka u 13:29 | kategorija: Lyckine misli
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (1) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (1) | Pošalji komentar
tu oko tebe...boli me....
Poljubi me jos samo ovaj put... da zaboravim sve sto znam...
to sto sutis mene saplice,
a ja ne umeme da pobegnem...
od tvojih zaseda vise ne vidim put...
Umorna sam da se borim. Ne znam vise ni da li vredi.. Stojim luda pred tobom i gledam.. Posmatram nas. Ne znam dokle smo stigli. Ne znam sta smo postali. Znam da me volis. Al tvoje cutanje boli.
Nerazumevanje nas lomi.
to sto sutis mene saplice,
a ja ne umeme da pobegnem...
od tvojih zaseda vise ne vidim put...
Umorna sam da se borim. Ne znam vise ni da li vredi.. Stojim luda pred tobom i gledam.. Posmatram nas. Ne znam dokle smo stigli. Ne znam sta smo postali. Znam da me volis. Al tvoje cutanje boli.
Nerazumevanje nas lomi.
Objavio
Lycka u 09:05 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (4) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (4) | Pošalji komentar
Hvala mu..
Plaši me ljubav. Zbunjujem samu sebe. Kako je moguće da sada, kada mi se desava upravo ono što maštam i čekam ceo život..kada se konačno pojavio neko za koga bih možda mogla da kažem da je to onaj pravi....kako je moguće da sam uplašena?
Pojavio se onda kada sam ja odustala od čekanja. Od nadanja. Nekako sam zatvorila vrata svog srca i živela u ravnodušnosti. Onda je došao On. Onako čudan, misteriozan, poželjan. Dodirnuo mi ruku i nasmešio se. Nisam ga poželela istog trenutka. Setila sam se prethodnog susreta sa njim, od pre par godina kada smo se sasvim slučajno našli negde na kafi i kada je sve delovalo idealno, ali mi ni broj telefona nije tražio. I sada nakon 5 godina ponovo se slučajno srećemo...Ali ovog puta je drugačije. Dodir njegove ruke je bio tako prijatan... Njegov dah na mom vratu... Pogled pun želje..
I desilo se.... Prvi poljubac, pa drugi....a onda sam prestala da brojim...
Prva mesečnica, druga...treća... I dalje je tu... A ja umesto da uživam u ljubavi i sreći, ja se opterećujem raznim razmišljanjima...
Ali, ja ne bih bila ja ako se ne bih tako ponašala..
Povremeno se isključim..ne razmišljam i prepustim mu se u potpunosti... A ponekad sam toliko uplašena, gotovo nesvesna svega što se dešava...
Hvala mu što se trudi da me razume.. Hvala mu što je tu, uz mene... što pronalazi način da me skapira i voli...:)
Pojavio se onda kada sam ja odustala od čekanja. Od nadanja. Nekako sam zatvorila vrata svog srca i živela u ravnodušnosti. Onda je došao On. Onako čudan, misteriozan, poželjan. Dodirnuo mi ruku i nasmešio se. Nisam ga poželela istog trenutka. Setila sam se prethodnog susreta sa njim, od pre par godina kada smo se sasvim slučajno našli negde na kafi i kada je sve delovalo idealno, ali mi ni broj telefona nije tražio. I sada nakon 5 godina ponovo se slučajno srećemo...Ali ovog puta je drugačije. Dodir njegove ruke je bio tako prijatan... Njegov dah na mom vratu... Pogled pun želje..
I desilo se.... Prvi poljubac, pa drugi....a onda sam prestala da brojim...
Prva mesečnica, druga...treća... I dalje je tu... A ja umesto da uživam u ljubavi i sreći, ja se opterećujem raznim razmišljanjima...
Ali, ja ne bih bila ja ako se ne bih tako ponašala..
Povremeno se isključim..ne razmišljam i prepustim mu se u potpunosti... A ponekad sam toliko uplašena, gotovo nesvesna svega što se dešava...
Hvala mu što se trudi da me razume.. Hvala mu što je tu, uz mene... što pronalazi način da me skapira i voli...:)
Objavio
Lycka u 09:12 | kategorija: Lyckine misli
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (1) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (1) | Pošalji komentar
Volim...
U poslednje vreme nemam zelje da pisem.. Nekako sam pretrpana raznim obavezama, pa ne stizem da odvojim malo vremena za sebe...ni za pisanje..
Ali, cini mi se da sam srecna.. Nakon duzeg vremena. Ono bas srecna. Nekako ispunjena. Odrzavam ravnotezu. Uspevam da ne dozvolim sitnicama da me nerviraju. Uzivam u sitnicama. Zivot cine male stvari.
Negujem ljubav. Zaljubjujem se svakog dana iznova i iznova. I volim...
Ali, cini mi se da sam srecna.. Nakon duzeg vremena. Ono bas srecna. Nekako ispunjena. Odrzavam ravnotezu. Uspevam da ne dozvolim sitnicama da me nerviraju. Uzivam u sitnicama. Zivot cine male stvari.
Negujem ljubav. Zaljubjujem se svakog dana iznova i iznova. I volim...
Objavio
Lycka u 08:00 | kategorija: Lyckine misli
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (4) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (4) | Pošalji komentar
Zaljubljena...
Kazes da sam se zaljubila... Smesis se gledajuci me pravo u oci...
A ja nestajem u tvom pogledu. Da, zaljubila sam se. Nekako tako lako si usao u moj zivot, u moje vene, pod kozu...i trajes...svakodnevno mi ubrizgavas jednu dozu sebe koja odrzava zavisnost.. Tacno znas koliko treba...
A ja nestajem u tvom pogledu. Da, zaljubila sam se. Nekako tako lako si usao u moj zivot, u moje vene, pod kozu...i trajes...svakodnevno mi ubrizgavas jednu dozu sebe koja odrzava zavisnost.. Tacno znas koliko treba...
Objavio
Lycka u 12:17 | kategorija: Lyckine misli
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (1) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (1) | Pošalji komentar
Ne idi...
Zabolela me je pomisao da bi Ti mogao jednostavno otići.. ne osvrnuvši se...
Ne znam zašto sam uopšte i razmišljala o tako nečemu... Možda zato što me sve to plaši.. Zato što sam nesigurna u sebe.
A nema potrebe..
Ti si tu...kraj mene...
Ne znam zašto sam uopšte i razmišljala o tako nečemu... Možda zato što me sve to plaši.. Zato što sam nesigurna u sebe.
A nema potrebe..
Ti si tu...kraj mene...
Objavio
Lycka u 12:17 | kategorija: Lyckine misli
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (1) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (1) | Pošalji komentar
Dunav...
Objavio
Lycka u 08:53 | kategorija: Balasevic
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (4) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (4) | Pošalji komentar
Drugacije...
Ne znam da li ce ovog puta biti drugacije.. Nekako deluje kao da hoce..
Divim se svojoj strpljivosti ovog puta. Nekako sam sada ozbijnija. Nisam u fazonu "hocu sve i hocu odmah". Ovog puta umem da cekam. Umem da odlazem zadovoljstva. Ucim se da budem drugacija. I to svojevoljno.
Ima leptirica. Ali nekako ih kontrolisem. Kontrolisem svoju ljubav. Ne dam emocijama da izlete i istrose se odmah na samom pocetku. Ne dozvoljavam da mi dosadi. Odrzavam ljubav. Ucim se da ga volim takovog kakav jeste. Ucim se da ne pronalazim mane sa kojima ne mogu da zivim. Pronalazim vrline.
Divim se svojoj strpljivosti ovog puta. Nekako sam sada ozbijnija. Nisam u fazonu "hocu sve i hocu odmah". Ovog puta umem da cekam. Umem da odlazem zadovoljstva. Ucim se da budem drugacija. I to svojevoljno.
Ima leptirica. Ali nekako ih kontrolisem. Kontrolisem svoju ljubav. Ne dam emocijama da izlete i istrose se odmah na samom pocetku. Ne dozvoljavam da mi dosadi. Odrzavam ljubav. Ucim se da ga volim takovog kakav jeste. Ucim se da ne pronalazim mane sa kojima ne mogu da zivim. Pronalazim vrline.
Objavio
Lycka u 09:54 | kategorija: Lyckine misli
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (6) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (6) | Pošalji komentar
Prokleti zubi
Nikad necu razumeti zasto se ljudi toliko plase zubara.. A jos manje mi je jasno zasto sam i ja medju njima. :(
Vec nedelju dana skupljam hrabrost da odem. Ne plasim se bola. Plasim se cele te procedure. Plasim se onog groznog osecaja kada su necije ruke u mojim ustima...Plasim se onog specificnog mirisa i zvuka...
I zasto su umnjaci toliko komplikovani? I zasto uopste postoje? Dusa me je bolela dok je taj umnjak izlazo, a sada treba opet ponovo sve...
Vec nedelju dana skupljam hrabrost da odem. Ne plasim se bola. Plasim se cele te procedure. Plasim se onog groznog osecaja kada su necije ruke u mojim ustima...Plasim se onog specificnog mirisa i zvuka...
I zasto su umnjaci toliko komplikovani? I zasto uopste postoje? Dusa me je bolela dok je taj umnjak izlazo, a sada treba opet ponovo sve...
Objavio
Lycka u 09:24 | kategorija: Lyckine misli
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (15) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (15) | Pošalji komentar
Preslatka Lily
Ja sam ostala bez teksta.. Pogledajte, pa prosudite sami... :)
Objavio
Lycka u 09:18 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (9) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (9) | Pošalji komentar
Nek mi je srecan....
Objavio
Lycka u 15:17 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (7) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (7) | Pošalji komentar
Nove usne
Neko mi rece kako bih , za promenu, mogla da pisem blog i kada sam srecna... :)
Paaa...sad sam malo kao srecna... NIsam bas ono bas, bas srecna..ali ok je. Povratio mi se sjaj u ocima. Bar malo. Bar na neko vreme.
Krivac su jedne lepe usne ukusa pelinkovca.
Paaa...sad sam malo kao srecna... NIsam bas ono bas, bas srecna..ali ok je. Povratio mi se sjaj u ocima. Bar malo. Bar na neko vreme.
Krivac su jedne lepe usne ukusa pelinkovca.
Objavio
Lycka u 09:01 | kategorija: Lyckine misli
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (6) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (6) | Pošalji komentar
Ko sem Boga zna...
Opet ga sanjam. Sanjam kako me gleda tuzno i kako me zeli samo za sebe. A ja zbunjena stojim i cutim. Gledam ga i cutim. Potpuno zanemela sto mi se snovi napokon ostvaruju. On me samo zagrli i prestaje sa pricom. Reci nisu potrebne. Oduvek smo se razumeli samo dodirom i pogledom...
ALi ja odavno ne znam da li je on poceo da sanja....
ALi ja odavno ne znam da li je on poceo da sanja....
Objavio
Lycka u 12:59 | kategorija: Lyckine misli
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (4) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (4) | Pošalji komentar
Rane..
Uvek sam se pitala koliko neko moze biti covek, odnosno necovek... i svakim danom ucim to iznova...
I nikako da shvatim da takve stvari ne treba da me razocaravaju.. Pa ljudi su samo ljudi.. prepuni mana, koje jednostavno isplivaju na povrsinu... a mene i dalje tako lako povrede neke gluposti. Neke izgovorene recenice. Neki hladni pogledi. Neki bitni i nebitni ljudi. Ne volim sto sam izgubila svoju ljusturu. I sada i najmanji udarac zaboli. Bole stare rane koje taman bar malo zacele, pojavi se Neko da malo procacka po njima i ponovo ode.. kao da zna tacno kada sam se malo oporavila, pa dodje da procacka kako rane ne bi skroz zarasle. Uvek zna pravi trenutak. Ne znam kako...
I nikako da shvatim da takve stvari ne treba da me razocaravaju.. Pa ljudi su samo ljudi.. prepuni mana, koje jednostavno isplivaju na povrsinu... a mene i dalje tako lako povrede neke gluposti. Neke izgovorene recenice. Neki hladni pogledi. Neki bitni i nebitni ljudi. Ne volim sto sam izgubila svoju ljusturu. I sada i najmanji udarac zaboli. Bole stare rane koje taman bar malo zacele, pojavi se Neko da malo procacka po njima i ponovo ode.. kao da zna tacno kada sam se malo oporavila, pa dodje da procacka kako rane ne bi skroz zarasle. Uvek zna pravi trenutak. Ne znam kako...
Objavio
Lycka u 11:40 | kategorija: Lyckine misli
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (5) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (5) | Pošalji komentar
You dont know the mining of the words I'm sorry....
U takvom sam raspolozenju vec danima... Ne zelim da ovaj blog bude ispunjen mojim recenicama napisanim kada sam bila tuzna...ali.nesto me pritisla tuga u poslednje vreme... Pokusavam da je oteram, ali izgleda da joj se jako dopadam, pa ne zeli da ode od mene u skorije vreme...
Objavio
Lycka u 08:16 | kategorija: Lyckine misli
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (4) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (4) | Pošalji komentar
Vila
Vila
Da kopam sebi oci
Kad tebe vise nema,
Nista mi to ne vredi....
Kad‘ nisam bolja zena...
S‘ pola se puta vratim
Kada mi dobro krene,
I dok do tebe svratim
Nema vec pola mene...
Znam, al’ to sam ja...
Ostavljam trag parfema, tamo gde mene nema..
A ja ne prestajem...
U krvi glad za boljim sutra, i posle svakog novog jutra
Ja vise samu sebe ne poznajem....
Da sam vila, moja krila ne bi im’o niko osim tebe..
Tamo gde sam bila, nisam imala ni mrvu...
Nista, osim sebe...
…mozda je tako trebalo...
Ostavljam lazne suze,
Uzimam tudje ruze
Ja ne prestajem...
Niceg se vise ja ne stidim,
Al‘ spustim pogled kad‘ te vidim...
Da sam jos ziva, tako sebi priznajem....
Da sam vila, moja krila ne bi im’o niko osim tebe.
Tamo gdje sam bila, nisam imala ni mrvu...
Ma nista, osim sebe...
...za men' se niko nije borio...
Emina Jahovic
Da kopam sebi oci
Kad tebe vise nema,
Nista mi to ne vredi....
Kad‘ nisam bolja zena...
S‘ pola se puta vratim
Kada mi dobro krene,
I dok do tebe svratim
Nema vec pola mene...
Znam, al’ to sam ja...
Ostavljam trag parfema, tamo gde mene nema..
A ja ne prestajem...
U krvi glad za boljim sutra, i posle svakog novog jutra
Ja vise samu sebe ne poznajem....
Da sam vila, moja krila ne bi im’o niko osim tebe..
Tamo gde sam bila, nisam imala ni mrvu...
Nista, osim sebe...
…mozda je tako trebalo...
Ostavljam lazne suze,
Uzimam tudje ruze
Ja ne prestajem...
Niceg se vise ja ne stidim,
Al‘ spustim pogled kad‘ te vidim...
Da sam jos ziva, tako sebi priznajem....
Da sam vila, moja krila ne bi im’o niko osim tebe.
Tamo gdje sam bila, nisam imala ni mrvu...
Ma nista, osim sebe...
...za men' se niko nije borio...
Emina Jahovic
Objavio
Lycka u 07:38 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (2) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (2) | Pošalji komentar
Jutarnja razmisljanja
Ne volim kada od ranog jutra krenu teske misli. Lose je poceo dan. Sestra je zaboravila da mi javi da danas ne ide na posao, pa nece moci da me vozi, prisustvovala sam malom udesu, neodgovorni taksista je oborio devojku sa bicikle, nakon cega je ona ponosno ustala, zamolila ga da pomeri kola kako bi izvukla tocak svoje bicikle i otisla. Bez besa, ruznih reci, plakanja. Nista. A taksista je cak nije ni udostojio svog izlaska iz taksija. Nije je upitao ni da li je dobro. E, u takvom gradu ja zivim. Ako se uopste moze nazvati gradom mesto koje ima 10000 stanovnika. Mesto gde se svi znaju. Gde se zna ko koga, kada i kako. Hteo ne hteo, cujes svakave gluposti i zapitas se "gde ja zivim".
Imala sam tu srecu da sam se skolovala u drugom gradu, upisala studije u trecem, tako da najbitniji deo svog zivota i svog sazrevanja nisam provela u malenoj provinciji.
Ali sada sam tu. Vec par meseci. I ko zna jos koliko cu biti tu. Nisam uspela da zavrsim fakultet, ali odlucila da cu ga jednog dana zavrsiti kada finansijski ne budem zavisila od svojih roditelja, jer ne zelim da se zadovoljim diplomom Vise skole koju cu uzeti na fakultetu. A vise ne mogu ni da gledam svoje roditelje kako poslednji dinar odvajaju za moje skolovanje. Znam da je to u opisu radnog mesta roditelja, ali nekako se osecam kao parazit iako nisam neko ko trosi novac uludo. Ceo zivot su me vaspitavali da budem skromna, postena i iskrena, pa to ume da mi se obije o glavu.
Pronasla sam posao, relativno u struci. I sada sam tu. Iako su ljudi jako zanimljivi, zeljni rada, nekako ne nalazim sebe ovde. Cini mi se da ovde ne mogu puno toga da naucim. A jos manje da zaradim.
Ali, tu sam. Nemam gde. Trazila posao u vecim gradovima mesecima, ali nista.
Sa svojih dvadeset pet godina ja en znam sta zelim od zivota. Imam posao kojim nisam zadovoljna, jer znam da ne mogu prosperirati. Nemam momka i ne verujem da cu ga uskoro naci, jer zivim tu gde zivim i nemam neki izbor.
Kada krenem da razmislajam shvatam kako mi je zivot i vise nego jadan. To nije ono sto sam ja zelela. A sada vise i ne znam sta zelim.
Imala sam tu srecu da sam se skolovala u drugom gradu, upisala studije u trecem, tako da najbitniji deo svog zivota i svog sazrevanja nisam provela u malenoj provinciji.
Ali sada sam tu. Vec par meseci. I ko zna jos koliko cu biti tu. Nisam uspela da zavrsim fakultet, ali odlucila da cu ga jednog dana zavrsiti kada finansijski ne budem zavisila od svojih roditelja, jer ne zelim da se zadovoljim diplomom Vise skole koju cu uzeti na fakultetu. A vise ne mogu ni da gledam svoje roditelje kako poslednji dinar odvajaju za moje skolovanje. Znam da je to u opisu radnog mesta roditelja, ali nekako se osecam kao parazit iako nisam neko ko trosi novac uludo. Ceo zivot su me vaspitavali da budem skromna, postena i iskrena, pa to ume da mi se obije o glavu.
Pronasla sam posao, relativno u struci. I sada sam tu. Iako su ljudi jako zanimljivi, zeljni rada, nekako ne nalazim sebe ovde. Cini mi se da ovde ne mogu puno toga da naucim. A jos manje da zaradim.
Ali, tu sam. Nemam gde. Trazila posao u vecim gradovima mesecima, ali nista.
Sa svojih dvadeset pet godina ja en znam sta zelim od zivota. Imam posao kojim nisam zadovoljna, jer znam da ne mogu prosperirati. Nemam momka i ne verujem da cu ga uskoro naci, jer zivim tu gde zivim i nemam neki izbor.
Kada krenem da razmislajam shvatam kako mi je zivot i vise nego jadan. To nije ono sto sam ja zelela. A sada vise i ne znam sta zelim.
Objavio
Lycka u 08:13 | kategorija: Lyckine misli
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (8) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (8) | Pošalji komentar
Opet isto...
Prosto ne znam sat bih rekla...
Mozda samo to da me opet zabolelo nesto sto sam mislila da sam prebolela odavno...
Mrzim svoju preosetljivost.
Mrzim to sto lako poverujem u bajku.
Mrzim sto sam opet pala.
Opet poverovala nekom. A znala da ne treba.
Vec sam prosla sa njim sve to. Provela noci cekajuci da pozove i pita kako mi je. A telefon je cutao. Nije ga bilo briga da li je sa mnom sev u redu, a znao je koliko sam se plasila tada. Znao je da mi se zivot moze promeniti totalnio. Znao je sve, ali nije pozvao. Kukavica. Uplasio se i vise od mene.
A sada, nakon tri maja opet je tu. Kaze da ga miris maja podseca na mene. Da mu nedostajem. Da me voli. Laze. Laze ako pas.
Ne znam samo zasto uziva u mom bolu.
Mozda samo to da me opet zabolelo nesto sto sam mislila da sam prebolela odavno...
Mrzim svoju preosetljivost.
Mrzim to sto lako poverujem u bajku.
Mrzim sto sam opet pala.
Opet poverovala nekom. A znala da ne treba.
Vec sam prosla sa njim sve to. Provela noci cekajuci da pozove i pita kako mi je. A telefon je cutao. Nije ga bilo briga da li je sa mnom sev u redu, a znao je koliko sam se plasila tada. Znao je da mi se zivot moze promeniti totalnio. Znao je sve, ali nije pozvao. Kukavica. Uplasio se i vise od mene.
A sada, nakon tri maja opet je tu. Kaze da ga miris maja podseca na mene. Da mu nedostajem. Da me voli. Laze. Laze ako pas.
Ne znam samo zasto uziva u mom bolu.
Objavio
Lycka u 02:35 | kategorija: Lyckine misli
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar