Ovaj zivot je san.
mala kuca kraj rampe,
snop zuckaste lampe i zalihe tuge...
na zalost, ruzan san, cale notorni smuk,
keva s daskom za luk,
manekeni za jad.....

Sve je morao sam,
prst na orozu lagan,
u srcu uragan i skok preko duge...
brod, sleper, i sa dvadeset dve
vec je imao sve, nju je video tad...
Lud sam za tobom, pace....
ali lud sam i onako...
trazim te od kako za sebe znam!
budi moj ortak, mace, nije mi lako
da svu tu silnu lovu razbucam sam...

Nesto sam nacuo
da sutra mozda ne postojim
pa bolje da odmah probamo sve,
za sitan gros kupi me,
razmazi te divlje kupine...

Lud sam za tobom
ali ovo jeste vreme ludih,
i ja cu za nas osedlati strah
a ti me ljubi do zla
dok ne izgubim dah....

A ona seoski krin ,
nocni bus iz provanse,
mis nikakve sanse, tek statista srece..
presecen film, cale prosvetni mis,
keva izlizan plis, sestra ruzna ko vrag...

On je bio njen tip.
prve noci u dvosed,
pa druge na trosed,
a trece, tek trece...

Ma nek puknu svi,
kad je njen mladi don
spusti pravo na tron
kao visnju na slag...

Opet los deja vu,
jutro mokro ko ribar i profi kalibar,
pocinilac neznan.
u citulji pune stranice dve.
mafija i DB slozno zale za njim.

Balkanski tango uvek zavrsi na trotoaru,
djavo je kredom upisao bod,
a ona lagano niz ulicu staru
trazeci sponzora punog ko brod

Dok klatno tasnice
u ritmu hoda, broji vreme
i dok je merkaju ko svezi but,
u beli prah smrvi dan
i mrmlja refren od nekud znan...