Samo ti znaš tajnu sreći ali je nećeš reći.
Gde si, kako ću znati sta šapućeš u snove
to ni cvet nece reći, ni miris neće odati,
ni tvoj sluga, možda će tvoja plava krv.
Ti si mi sve, slamka i zlatna zamka
iz nje da puštam male ptice i belo lice,
sve nove strahove, sve stare grehove
Ti si brza, vetar, duvaš mi u mehove
Šta si ti ? Varljiva, let krilima samoće,
prva boja jeseni, nedosanjana, nezvana,
poslednji zrak sunca, na zalasku dan.
Potezom pera, ubiće me, tvoje ime...
Ti si svakako, žarka zelja, zov daljine,
ako si mrtva, moja si reč neizrečena.
Možda si tamo ti moje dete, zalutalo,
