На истину коју смо смо једно другом најзад рекли нисмо више могли утицати, док нам се не догоди неко ново зло да нас на то подсети. Можда би и тада безуспешно хтели да се бавимо оним чега смо се лако и брзо одрекли, док нас друго зло не стигне и смрт не узјаше. Ништа необично, један пар се растао, а ја се већ носим мишљу да се вратим у прошлост и уклоним онај узрок и све оно што нас је нашем јадном крају душо моја привео. Ништа лакше мени, променићу ток причи, неки нови обрт ћу учинити и све вратити на почетак и ето лепе среће живећемо тако срећни и задовољни до краја живота. Или да пожелим да се нисам родио, па ми се испунила жеља, она ме никад није упознала и ова чудна прича не би ни постојала. Превише лако, некако као да чекам воз на прузи која се више не користи, узалуд чекам воз који неће доћи,можда ја смрт чекам на погрешном месту. Довде сам некако и знао да све што се догодило не могу никако изменити. Свакако за то не треба нека нарочита памет да се изведе тако мудар закључак. Да себе у глупости предухитрим, да се ипак извадим рекох да би могао по нешто ипак да поправим па би и оно што се догодило вечерас створило извесно је другачији изглед о мени. Буде ли среће да се досетим свега што сам већ почео да из своје памети као кривицу да бришем, можда ми се посрећи да се и ова прича неком другом крају приведе. Позвао сам је поново на телефон. Изненадила се да сам је позвао. Рекао сам јој да сам од људи своју љубав према њој безуспешно као грех хтео сакрити. Надао сам се да ћу некако вратити изгубљено поверење и љубав убијену код ње. Па ће и речи које ми је на телефон рекла она повући. Међутим она се на те моје речи насмејала, само један телефонски позив нас дели и чини да оно што је било драги мој је коначан збир свих твојих настојања да ме од себе отераш. Мало пре ме је звао неко ко ме јако подсетио на тебе и веруј ми њему сам више веровала него теби. Овај обрт нисам могао да очекујем. Све што бих даље рекао би било правдање и неискрен покушај да је окривим да ми је веома брзо нашла замену. Нисам успео у свом јаловом покушају да променим оно што се већ десило, да поправим оно што сам већ покварио, једино да силазном линијом наставим да кварим код нас и оно што се још није десило. Знао сам да само случај може стати између нас, може да нас поново споји или још више удаљи. Скоро да сам пожелео да се нешто брзо деси да се све промени, да она поново буде моја. Звоњава сата је дошла као грмљавина, све моје илузије, све моје планове развејала и скоро са мржњом сам погледао у њега као много пута. Чак нисам хтео ни да прекинем руком по обичају ту звоњаву. У мени се ноћ изгубила, уступила је место јутру и том изненадном буђењу. Поред сата је стајао телефон. Сетио сам се нашег разговора, хтео сам да видим у колико сати смо завршили наш последњи разговор. Погледао сам листу позива. Ни један наш позив ноћас није забележен на телефону. Као да ћу и ову ноћ по тој тишини да упамтим. Нисам могао веровати да нам је ипак могуће све вратити на почетак. Као да сам невин и криво оптужен, на смрт осуђен и на крају помилован и ослобођен. Као у бајци нашао се кривац, ја сам наставио где сам стао и живот је наставио да тече даље. Тако једноставно и просто. Позвао сам је на телефон. Пробудила се и рекла лудо, што ме будиш знаш ли ти блесиметре колико сада има сати. Ух чекај, нема везе, знаш, сањала сам те замисли и плакала сам у сну. Још ми је јастук мокар од суза. Нешто се у сну издешавало између нас, сањала сам неког другог који је тако личио на тебе. Можда сам ја желела да буде као ти. А шта си ти сањао ? Ја. сам сањао да сам те заувек изгубио и само смрт или случај је могао да промени оно што се десило између нас. скоро да сам љубоморан на тог типа кога ти осим мене сањаш. Па, ми смо се нашли у истом сну, можда смо се и растали шта ти мислиш. Можда смо се растали али лудице ја тај растанак не бих могао да преживим као што и своју смрт не могу да одложим. Викао сам као кретен у телефон, знаш ли ти колико ми значиш, колико ми значи твој глас. Рекла је само. Знам. не вичи толико причамо телефоном не довикујемо се преко терасе. Чуће те цео комшилук колико вичеш. Који комшилук, нека чују сви. Знаш ли колико ми значи да је све то био само ружан сан. Да могу после свега да ти кажем да те волим највише на свету. И пожури, пробуди се, за собом не заборави да закључаш врата, видимо се на нашем старом месту код старог сата.