RADEUMETNIK

KAKO �U SUTRA

Mon, 28 May 2012 01:37:00 +0200

Ko zna kako cu sutra u jutro kisovito
koliko da se secam tebe cele nedelje
i svake slede�e nedelje.

Izašao sam da pustim naše pse
i prazno dvoriste i odjednom u meni je
kao u nama sve odavno zahladnelo

Ne znam kada i gde se krije naša sre�a
neznam gde su nam se ruke razdvojile
i usne i tela nam prestala drhtati
u zadnjem kriku i ljubavnom grcu.

Nikada mu ti ne�eš postati draga
ni re�i te njegove ne�e dirnuti, odlazis
o �eno, o moja, jedina, draga �eno,
osta�u cu iza tebe zgazen kao trava,

Ostaricu kada te ne budem voleo
ne slusaj me ni ono sto govorim,
jer su re�i sve što nam je ostalo,
a ti si tako sigurna da nas, nema.

Ve� mi te je oduzeo moj stari strah
to je zbog moje i tvoje odsutnosti
i stidim se te moje i tvoje slabosti
da sam ti jednako postao ništavan.

Toliko si svemo�na da mo�es sve i
jedan tvoj pokret ruke, dodir
da vrati �ivot u moje telo i
jedna tvoja re� da me pose�e.

Samo ti mozes da u�iniš �udo da
verujem da ce izaci sunce iza oblaka,
da nam ti skines sve lance i okove
da nadješ i brave i sve naše klju�eve.

Неће по тишини да ме памте - први део

Fri, 15 Oct 2010 22:54:00 +0200

Само Ти знаш како сам те увек волела. Ноћас си ми дао мало разлога да те мрзим. Пре него што сам заспала плакала сам за тобом као да сам и твојим речима из писма опет рањена. У мислима сам те миловала и желела...Па сам поново плакала, због себе и тебе се мучила и посртала. На неким нашим познатим путевима се губила, прошла многе раскрснице и путоказе, нисам их у мраку ни видела. Болели су ме стари путокази на њима као да су написани пред знаци моје преране смрти и лошег времена. Ккао да сам предодређена за одстрел, да будем уловљена птица у лету. Покушала сам да измолим небо уместо тебе, да рукама дохватим сунце, али се нисам подигла са колена из таме. Коначно сам упознала сву своју љубав према теби. Пратио си ме као мој усуд, пошла сам за тобом као последња пчела у сумрак за мирисом биља. Опет сам се исплакала јер си ме заробио у твојој старој причи, док се нисам изгубила у свим твојим годинама у твојим очима. " Ти као да немаш милости, као да сам ја ретка пролазница, као лик из твојих прича који си злоупотребио, навео на грех, да починиш злочин. Као да сам се онда отела из твоје приче. Ти би да затреш замном трагове и уклониш ме као сведока своје неозбиљности, свога пада, своје болесне несигурности и зловоље. Твоје су речи за тебе јадан изговор да за онима који не постоје не треба много ни жалити. Твоје су речи слепе улице, последњи звук звона које су напукло однели у топо-ливницу. Дакле ти би сада драги да ја у теби ни мало не постојим, да ме лако избришеш јер сам у твојој причи као и у животу превише права, превише стварна, али чему се са тобом у причама више убеђивати када ни ти не оптерећујеш тиме превише своју савест. Хоће ли те мало забринути моје инсистирање да ипак ме помилујеш и вратиш ми тај траг постојања, лаки привид живота, јер је мој случај у твом животу оставио посебан печат. Ако се ти предомислиш и поново ми живот вратиш, ако ме замислиш у у причи у сасвим другим околностима, онда и ја имам нека права да ти кажем, да ли се са њом слажем или не и докле ћеш да ме тиме мучиш са туђим речима тераш да радим оно што не желим, да ме виде разголићену и посрнулу. Само толико желим да учиниш за мене, теби који тако лако убијаш јелена због красних рогова. Рука ти неће задрхтати док потписујеш наредбе да се изврше моје погубљења, док се из твојих редова и печата не појави и твоје изобличено лице жртве у слици содоме и гоморе, твоје зло рођено у крви и греху. " Слушам те како си само јадан, како би само да се оправдаш, не брини, знам те, нећу са тобом дочекати ни прво свитање. Не знам да за тебе да глумим, не умем да лажем, али ме ти на то увек натераш, реци свима већ једном, нешто што и ти као да не знаш, да осећаш самоћу једнако као и ја". Седела је нагнута над пророчком посудом у којој је скоро до руба светлуцала вода, око врата огрлица од корала и плава свилена марама са наранџастим цветовима. Рукави хаљине су били широки, из њих су се виделе превише беле руке од стиска којим се ухватила за ивицу стола. Испод крајева су вирила боса стопала. Једно стопало је ставила преко другог, као да је фигура од леда саздана у једном једином покрету који ће нестати када се лед отопи, када моја пажња једном попусти. " Тебе сам изабрала, а ти, када ти лажи понестане, можда ћеш у некој причи када мене не буде рећи целу истину, рећи ћеш као покајник да сам те волела, да сам због тебе плакала, да сам се због тебе накрају тако јадна и слаба морала убити јер нисам могла поднети растанак са тобом. Нисам могла поднети губитак твојих илузија које си ти у мени потхрањивао својим не чињењем. Ниси ништа учинио да се то не деси, ниси ме желео поред себе, превише сам за тебе била запаљива, плашио си се свог страха, да мој пламен не би могао поднети, да не би прешао на тебе тако непозван ". " Зато живим још ову ноћ, за овај тренутак који си оживео, који ти се десио јер се ниси одрекао својих немира, ниси превазишао своје старе приче и своје јефтине изговоре којим замењујеш у овој причи праве разлоге неразумљивим фразама ". " Питам се зар треба због тебе да умрем, зар те таквог још могу до смрти волети ". " Зар је ово она ноћ коју сам чекала, она после које се поред тебе више нећу пробудити ". За овај крај сам се спремио и није ме њена смрт дотакла, нисам се њом ни растао, нисам ни горко плакао и врата сам за њом брзо затворио да је више не пустим ни у своје сећање. У мени као да није било ми мало храбрости да јој све признам да ми је ипак жао као да сам врата затворио својој старој љубави, као да сам тиме убио са њом и своја нежна осећања. У мени су остали трагови речи, више ни ти не знаш када је крај, није ово твоја ноћ, боље би било да си заспао. Због мене је отишла. Тек сутра ћу чути оно што већ и сада знам. Она је изабрала да ме пусти. У себи постављам себи безброј питања. Како изгледа њена права смрт. Као да сам кривац па се враћам на место злочина који још нисам починио, пишем, пишем, као да сам је за руке држао још, а ни она знам се не би на тај корак одважила. Боже, ја сам ипак само човек лош, продужим даље да јој не скрнавим смрт, зар да јој се ругају како мртва лежи а ни шминку није ставила, дугу косу расчешљала и пустила, нај лепшу хаљину обукла за тај час. И њена је смрт тако обична и она је обична, и наша љубав је у причи обична. Али све је то мени урадила вешто, имала је лажни осмех, и у у смрти одала се па је из руку испустила нешто. Није ме стигла још њена смрт, није ме позвала да је пратим. Баш ми вечерас писање не иде, крвари ми рука јер сам се посекао на чашу која је пала са стола па се разбила. Опрао сам руку на којој је остала дубока посекотина на длану као нагли прекид линије живота из које је још текла крв. Видео сам рану на длану као да је ту у тој линији заувек написан мој грех, који је последњи прокрварио. Јавила се на телефон она, било је већ и мени јасно, рекла је не брини, зар мислиш да би се због тебе убила, зар ноћас имаш тако високо мишљење о себи. Сетићеш се тек мене кад ти сузе крену саме, када нову љубав пожелиш а стара те сећа да си једном био само мој. Моје пожутеле слике у кутију би да затвориш лако. Кога си ти срећом звао. Ти би да се не сећаш ничега више. Као да је љубав песма, као да је живот само песма, рекла је иди да се не сећаш више, песме сам твоје љубави спалила, нисам више ни ја више од тебе крива, поћићу и поред другог ћу сама остарити, да тебе више не осећам, за мене сад, тако мртав си. Рекох зар ниси знала ово је Балкан. Ти си због мене посрнула, ти и ја смо исто семе, исто име, исто зло. Нема се куд даље. То је то. Баш сви су ко и ми, једном срећни, други пут зли. Шта могу, када и са својом срећом доносим ти зло. Ти кажеш мени да ниси самном свој понос изгубио, пре би ме мртву на одру видео, пре би ме речима убио и у незнани гроб сахранио, само ме не би са другим срећну видео и са другим делио. Остали смо сами, без речи, прекинули смо а мени као да треба тајно место да све своје речи неизговорене, све своје тајне сакријем, није ми лако побећи од прошлости, сањати о будућности ни у својим најлуђим причама. Себи сам био некако јадан као да хоћу да неким јефтиним триком, неком новом илузијом избегнем њену сенку која ме у сновима стално прати. Постоји у мени неке старе мисли као стари трагови на песку, који ме испуњавају нелагодношћу и немиром.

Неће по тишини да ме памте - други део

Fri, 15 Oct 2010 01:50:00 +0200

На истину коју смо смо једно другом најзад рекли нисмо више могли утицати, док нам се не догоди неко ново зло да нас на то подсети. Можда би и тада безуспешно хтели да се бавимо оним чега смо се лако и брзо одрекли, док нас друго зло не стигне и смрт не узјаше. Ништа необично, један пар се растао, а ја се већ носим мишљу да се вратим у прошлост и уклоним онај узрок и све оно што нас је нашем јадном крају душо моја привео. Ништа лакше мени, променићу ток причи, неки нови обрт ћу учинити и све вратити на почетак и ето лепе среће живећемо тако срећни и задовољни до краја живота. Или да пожелим да се нисам родио, па ми се испунила жеља, она ме никад није упознала и ова чудна прича не би ни постојала. Превише лако, некако као да чекам воз на прузи која се више не користи, узалуд чекам воз који неће доћи,можда ја смрт чекам на погрешном месту. Довде сам некако и знао да све што се догодило не могу никако изменити. Свакако за то не треба нека нарочита памет да се изведе тако мудар закључак. Да себе у глупости предухитрим, да се ипак извадим рекох да би могао по нешто ипак да поправим па би и оно што се догодило вечерас створило извесно је другачији изглед о мени. Буде ли среће да се досетим свега што сам већ почео да из своје памети као кривицу да бришем, можда ми се посрећи да се и ова прича неком другом крају приведе. Позвао сам је поново на телефон. Изненадила се да сам је позвао. Рекао сам јој да сам од људи своју љубав према њој безуспешно као грех хтео сакрити. Надао сам се да ћу некако вратити изгубљено поверење и љубав убијену код ње. Па ће и речи које ми је на телефон рекла она повући. Међутим она се на те моје речи насмејала, само један телефонски позив нас дели и чини да оно што је било драги мој је коначан збир свих твојих настојања да ме од себе отераш. Мало пре ме је звао неко ко ме јако подсетио на тебе и веруј ми њему сам више веровала него теби. Овај обрт нисам могао да очекујем. Све што бих даље рекао би било правдање и неискрен покушај да је окривим да ми је веома брзо нашла замену. Нисам успео у свом јаловом покушају да променим оно што се већ десило, да поправим оно што сам већ покварио, једино да силазном линијом наставим да кварим код нас и оно што се још није десило. Знао сам да само случај може стати између нас, може да нас поново споји или још више удаљи. Скоро да сам пожелео да се нешто брзо деси да се све промени, да она поново буде моја. Звоњава сата је дошла као грмљавина, све моје илузије, све моје планове развејала и скоро са мржњом сам погледао у њега као много пута. Чак нисам хтео ни да прекинем руком по обичају ту звоњаву. У мени се ноћ изгубила, уступила је место јутру и том изненадном буђењу. Поред сата је стајао телефон. Сетио сам се нашег разговора, хтео сам да видим у колико сати смо завршили наш последњи разговор. Погледао сам листу позива. Ни један наш позив ноћас није забележен на телефону. Као да ћу и ову ноћ по тој тишини да упамтим. Нисам могао веровати да нам је ипак могуће све вратити на почетак. Као да сам невин и криво оптужен, на смрт осуђен и на крају помилован и ослобођен. Као у бајци нашао се кривац, ја сам наставио где сам стао и живот је наставио да тече даље. Тако једноставно и просто. Позвао сам је на телефон. Пробудила се и рекла лудо, што ме будиш знаш ли ти блесиметре колико сада има сати. Ух чекај, нема везе, знаш, сањала сам те замисли и плакала сам у сну. Још ми је јастук мокар од суза. Нешто се у сну издешавало између нас, сањала сам неког другог који је тако личио на тебе. Можда сам ја желела да буде као ти. А шта си ти сањао ? Ја. сам сањао да сам те заувек изгубио и само смрт или случај је могао да промени оно што се десило између нас. скоро да сам љубоморан на тог типа кога ти осим мене сањаш. Па, ми смо се нашли у истом сну, можда смо се и растали шта ти мислиш. Можда смо се растали али лудице ја тај растанак не бих могао да преживим као што и своју смрт не могу да одложим. Викао сам као кретен у телефон, знаш ли ти колико ми значиш, колико ми значи твој глас. Рекла је само. Знам. не вичи толико причамо телефоном не довикујемо се преко терасе. Чуће те цео комшилук колико вичеш. Који комшилук, нека чују сви. Знаш ли колико ми значи да је све то био само ружан сан. Да могу после свега да ти кажем да те волим највише на свету. И пожури, пробуди се, за собом не заборави да закључаш врата, видимо се на нашем старом месту код старог сата.

JA SAM MILJA

Wed, 01 Jul 2009 23:58:00 +0200

Ja sam Milja, ziva sam a kao i da nisam, seljanka sam i nisam, gospodja sam i nisam, domacica sam i nisam, majka sam i nisam. Rodila sam dvoje dece a i jedno mi je bilo suvise.

U �ivotu sam se namu�ila i svemu nau�ila, a bolje da nisam. Udala se dzabe jadna ja da pobegnem od bede a upala u jos vecu bedu.

Nismo imali ništa, ni kasike ni viljuske, ni kreveta, ni stola ni stolice. A eto i mi smo opet napravili ku�u, uveli smo i grejanje.

Odgajili smo decu, pa se i oni rasturiše, �erka u Birmingen u Nema�ku a sin pobeze u grad u podstanare. Zivi sa jednom ista ko i on, ma nevencani, kaze mi da je brak prevazidjena kategorija.

Cerka mi se udala se za jenog vlaucu, iz Gradišta, upoznala ga u Nemackoj, nije ciganin majke mi, a dobar mi je zet, al je malo šaren. Kako šaren, pa voli �ene, a sto voli da šara, a šta�eš muško je pa zato i šara.

Bila sam ja tamo kod njih, cuvala sam im decu da i od mene vide neku vajdu, da ne sedim d�abe, da me hrane d�abe, a platili su mi put i povratak. Kupili mi svasta, ne teba meni auto, ja volim biciklo, kupili mi biciklo. A kod nas je sve ravno. I ja sednem na biciklo pa u centar, u pekaru, kad se krava teli po veterinara.

Vodila sam decu u vrti�, a radnici na gradjevini na srpskom se klade jesam li švabica il srpkinja, pa me pita a ja cutim i tako pet šest dana pa sam im poske rekla da sam srpkinja.

A zet i �erka imaju ku�e. Veliko bre. Ovoliku glavu ima. Ko tele. Jede neke smrdljive konzerve i mora da se šeta stalno. A ja se bojim i �erka ili zet ga šeta. A što jede ma ko ala. I igra se sa decom al ja ga se bojim. Ka�e, im šta �e vam ovo ku�ište. Što ga ranite d�abe. A oni vele da je Princ mnogo rasan pas i da je skup. Da je �ensko pa da prodaju ku�i�e a ovako ga �uvaju i šetaju d�abe

Ja svuda idem d�abe. U banju idem d�abe jer sam še�eraš. imam pusti še�er. A tamo u Nema�ku je dobra rana. Dijetalna. Majke mi. Ma nisam omrsala a nisam se ni ugojila. Pa sam išla kod sestre na more d�abe. Bila sam tamo tri meseca. A ona udala se skoro. Mu� je umro a �ovek za kojeg se preudala mator. Ima veliku ku�u i pet soba. Ne ide na more, �isti, pere, kuva, pegla i radi u bašti i nema vremena da se pru�a po pla�i.

A mene pratio jedan matori d�abe, pa mi se d�abe udvara, a ja ka�em šta �eš mi d�abe kad si tako mator. A on se smeje oce da pukne od smeja.

Jesam li udata. Jesam. Mu� mi je dobar. Majke mi dobar je. A ji sam dobra. Nije me tuko kad ti ka�em. Ni jedared. A jesmo se namu�ili dok smo se oku�ili.

Gajila decu, gajila pili�e i uredjene prodavala. Na pijaci prodavala polovnu ode�u, u njivi u bašti kopala. E sad ne više nisam luda. Deca odrasla, sin mi je dobar, o�enio se, i snaja mi je dobra, malo je lenja ali je dobra. Ma nezna ništa, a koda sam ja pa znala kad sam bila njenih godina. Rodila se deca. Nisam znala ni da kuvam, a kola�e i torte ni sad ne umem da napravim.

A mu� mi je dobar, odem ja kod sestre ili �erke a one mi i ne brani, ore i kopa, ide u šumu, po drva.
On ima �ir, voli malo da popije. Kad popije mi ka�e e moja Miljo da mi je tvoja pamet samo deset dana �iveo bi sto godina.

A pijem li ja. Jok.. A insulin primam redovno. Popijem po neku tabletu za smirenje, i posle spavam ko bog. Ne vozim auto. Samo biciklo, kupila mi �erka. A mu� ima auto, forda, slu�io nas dobro, išli svednako sa njim na pijac. A sad ce da kupimo drugi. Koji auto. pa neki manji, Klio ili Punto. Ja nisam školovana, ne radim u preduze�u, nisam seljanka a nisam ni gospodja. Sta sam dona�ica. Nemam penziju. Ako mi umre mu� prima�u njegovu penziju. O�u što sam �ivela sam sa njim više od pet godina. Imam pravo.

A nisam je ko neke da mi je naj ve�a �elja da mu umre mu� dok sam mlada. Pa da sam se onda svih problema ratosiljala.

Jel me vara. Ma jok. nije on od tih. A kad odem du�e. Ne znam. Bar ja kolko znam ne vara me. A ne da mene ni sin. Sin mi je dobar. Da se razvede od mene ili ja od njega ma ne�u. šta �e mi to. Da nadjem nekog koji ima više para. Ma kakvi. Šta �e mi pa ja idem gde o�u i sve d�abe, meni pare ne trebaju jer šta god mi treba ja to imam d�abe. Sad kad odem ku�i, kafd ovršimo i predamo pšenicu bi�e para. Pa �u da se raspitam koja bi mi banja pasovala. Da ne odem onako na sent, da se tamo slogiram, ko neke da se vratim bolesnija nego kad su otišla.

NAFTALINSKO LUDILO

Fri, 26 Jun 2009 01:33:00 +0200

I TO JE SVE JEDNOM PO�ELO ...

U svetlosti radjanja novog demokratskog doba pogubljeni su mnogi, ja sam kojeg li iznenadjenja du�e po�iveo, a nisam bio ni malo bolji ni lošiji od drugih.

Pišem kao pisac, a govorim kao naivac šta mi je na srcu, jel se to ja ovde ispovedam i predstavljam bolji nego što jesam, dok citam ono što sam napisao se zgrazavam i hocu da verujem da je bar nešto od napisanog istina.

Koje su mi zasluge, kojom zaslugom sam svet zaduzio, pa sam pre�iveo poslednji otad�binki i oslobodila�ki rat.

Nisam zaslu�io da budem narodni heroj, a nisam ni sa dobrim preporukama za Hag, nisam se krio ni pre rata a ni posle ko neki dok su druge odvodili dobrovoljno na front jer su svuda komsije penzioneri valjano obavljali patriotasku du�nost i stali patriotski prijavljivati svakog ko nije na frontu a mladji je od trideset i kusur godina.

Sastavljali su oni duge spiskove sa naocarima na nosu, tu je bilo onih koji izbegavaju svoju patriotsku obavezu a trebali su oti�i na front poginuti u prvim redovima ili ostati bar invalid u drugim redovima.

O da li je to puka slu�ajnost, neka omaška nekog slepca koji me nije stavio u spisak za odstrel pa se eto još smucam i motam po ovom vas belom ili crnom svetu, dok ne padnem negde pijan ko natruo plot, dok ne crknem ko strvina dok ne propadnem od dobrog �ivota statisti�ki gledano jer nisam ni sada po politi�koj liniji na�isto kome više da pripadam.

Opoziciji il poziciji, kome sam uvek antiprotivan, kome bi sada prebrojao koske ili bar za pocetak izbio zube.

Ne mogu da se otmem r�avom utisku da sam izabran slu�ajno - namerno da se ko baksuz rodim, koja sila me je to navela da se nadjem na �elu ispred onih kojima je bilo naj više stalo da se nakon devet i kusur mececi probudim kao mali seronja, da se derem i vre�im jer bo sam šatro gladan, i po obi�aju do vrha da punim pelene i plave noše, nikako roze jer je to noše za devoj�ice a narod valjda zna kojem detetu pripada koja boja.

Trebalo me tako nosati i ljuškati do iznemoglosti da bi kona�no kao mala protuva i dosada zamislite na pet minuta i ja zaspao.

�uo sam da je i brat bio vrlo ljut na mene što treba da me �esto ljulja u onoj porodi�noj i �i�ljivoj drvenoj kolevci, pa je on to idiot to uvek malo energi�nije cinio pa je debilko cesto izvrtao kolevku a ja sam sam se kao uvijena kifla, kao neka mala mumija izvrtao na glavu na drveni patos u davao se u nevidjenu dreku da je i otac govorio majci smiri to deriste da ga jednom ne pridavim.

Naravno to mi nije bata nikad zaboravio, bio sam mu ja kriv jer sam se rodio posle njega i umesto da on pika po ceo dan loptu, igra stoni tenis sa drugarima, ON treba mene da uspavljuje a ja sam ina�e i danas neko ko malo spava, nocu, dok sav pošten svet spava ja vilenim i obadam se po ku�i ko poslednji srpski vampir.

Naravno stalno trošim tu skupu struju, na jeftin televizor, kompjuter mi je stalno na online a noge mi suviše vire iz fri�idera nakon pono�i dok ronzam i prevr�em po šerpama i �inijama ostake hrane dok sve to ne po�istim i ujutru da se kao korpus delikt mojih no�nih gurmanskih aktivnosti u sudoperi nadju, prljavi tanjiri, �aše, mrve na stolu i oko fotelje i stola.

Ako rano zaspim no�u ustanem sa glavoboljom jer su me probudili ru�ni snovi...ma vraga, snove gotovo i da nemam, mo�da da više spavam, više bih i sanjao.

Ovako ili onako sam navikao da ne spavam i spavanje za mene je kuluk, zaludna jeftina aktivnost, stanje koje mi naj više sli�i vlastitoj smrti kada se okamenis i uvoštis pa se opet nekim cudom probudis.

Presahli su u meni svi bunari, istekli su iz mene svi bistri potoci, pa sam ispovra�ao bljuzgu re�i, u ustima mi je jos samo pune peska, suvo je dno, dno mojega dna koje sam dotakao, smrzao sam se, vec sam se smrzao jer sam do�ekao i to svoje ledeno doba u kojem �u kao poslednji dinosaurus da ostanem zakopan u vlastitom �ivom pesku u koji cu jednom potonuti.

Iskrvario bih u vlastitoj bljuvotini da sam pijanac, tulio bih i drao se kao magarac, kenjkao bih kao da mi je pup�ana vrpca malo �as prese�ena.

Kao da sam istrošena baterija nekog sata koji je stao. Samnom presta�e svaki zvuk dok pekari ne po�nu u komšiluku da utovaruju korpe sa hlebom.

POKUŠAO SAM DA SE SUZDR�IM ALI JE BILO JA�E OD MENE, DA PIŠEM TIHO, AKO SE ZA MOJE KUCANJE I LUPANJE PO TASTATURI MO�E NAZVATI KUCANJEM. RECITE DA NE VI�EM I NE UKLJU�UJEM VELIKA SLOVA, DA NE REAGUJEM NA SVETLOST KAO BESAN PAS, NEKO KOGA TREBA VEZATI NA KRATKO, STAVITI MI BRNJICU ILI KORPU DA NE UJEDAM PO DANU POŠTEN SVET.

Uklju�io sam muziku i stavio slušalice, zamisljam da sam kopilot u boingu na prekookeanskom letu za Australiju.

Postavio sam koordinate na mapi koja �e me odvesti do nekog zakopanog blaga, a verovatno ce me prvo odvesti do mesta gde �u prvo iskopati ne�ije, kosti, dr�ati neciju lobanju sa preostalim zubima koje vreme nije povadilo i koji �e se u bezuboj vilici keziti na mene kao neko ko je sve svoje završio i sada mu je jedina svrha da mi poka�e da �u i ja jednom le�ati negde i keziti se ako u mojoj vilici i bude ostao neki moj zub.

Svako ko me �ita �e me zamrzeti jer ga tako podse�am na smrt, na našu prolaznost, kratkovekost, na našu providnost i nestajanje u nicemu.

A što �e me mrzeti i po jada ve� �e mi opsovati sve mrtvo i �ivo jer trošim necije vreme, tanjim mu nerve i TREBA DA gubi vid na moje �r�karije, na jedno više zaludno piskaralo, besposleno zanovetalo koje umesto da nadje neki sebi pošten posao našlo da tupi dok se sve re�i ne osete gotovo radioaktivno zagadjene od MOJE suviše li�ne slobode i mrtve dosade, od u�malosti i praznine u kojoj tonu svi koji �ive od danas do sutra.

U meni neki djavo mi govori piši budalo kad nemaš pametnija posla a to da ce neko trošiti papir da štampa tvoje budalaštine taj filim nece da gledaš.
A ja se ne dam, ubijam sve djavole u sebi, sve avetinje i demone koji mi se smeju, mojim foto biografskim ispovestima, mojim preporukama za F odeljenje na kojem cu dobiti pilulu od koje ce mi biti dobro i od koje me nece boleti glava od koje cu sigurno zaspati i spavati celu noc.

Podse�am VAS da je moja mladost bila samo jedna kratka mini epizoda koju ne�u neprestano svima na sve na�ine reprizirati dok ne postanem dosadan sa budjavim se�anjima nekog crvljivog doba kad je sve navodno bilo druga�ije, kad su �ene mirisale druga�ije, kad se kao �ivelo sporije i nekako mirnije dok se nismo svi ukrcali u poslednji vagon ovog brzog voza KOJI �E SVAKAKO JEDNOM SA NAMA IZLETETI IZ ŠINA, odvesti nas na gubilište, iskrcati nas na nekoj nepoznatoj stanici dokle smo kartu platili i svakako nam ne�e tolerisati da kao slepi putnici se ponovo ukrcavamo u isti taj voz.

Ako ne okinem od ovog naftalinskog ludila, ima da se overim od lošeg �ivota znajte da mi ne�e biti �ao jer poslednja sahrana koju sam gledao je bila sa video trake.

Dok su mu dr�ali govore na meni stranom jeziku svirala je naša muzika i pevale su se nase pesme.

�ujem da pepeo su mu po njegovoj �elji doneli u Srbiju i prosuli u našem groblju gde mu je jedan moj zemljak digao spomenik.

Sta je on stranac video u tome da mu neko deo pepela od spr�enog tela koje ga je na kraju izdalo baci u Dunav.

Koji je smisao vide da po�iva ovde, zar smo mi ovaki kakvi smo njemu bili bli�i nego oni sa kojima je �ivot proveo.

Gde je decu podigao i sa srpskom �enom �ivot u svojoj zemlji sre�no proveo, za naše prostore se vezao, što bi rekli kod nas poveo se po �eni.

Usvojio je on nešto na kraju naših obi�aja, u�ivao ka�u u našim ljudima u njihovoj naivnosti, u njihovoj de�joj veri da ihs svet smatra boljim nego što jesu.

U�ivao je on najpre u našem kiselom kupusu, sarmi, u pe�enju iz vurune, u ljutoj rakiji koja svakog grešnika u�ini kraljem i podigne mrtvog da progleda na oba oka.

A mi smo ga prihvatili kao da je jedan od nas, kao da ga je srpska majka rodila, i ovim re�ima mu još jednom upu�ujem pozdrave gde me �uo i ne �uo.

U DU�I SLIKA�

Tue, 30 Dec 2008 11:29:00 +0100

U tmini praznine iz jalova groba

ise�ene vene krvare iz misli,

odakle mi dušo, mese�eve mene

U sred no�i sumnje su ti jasne

ho�eš �uti dok te zovu strasne.

U sred mora po kamenu oštrom

jedan talas pleše i morem se peni

Kao ribar drevni ja se molim �eni

iza brda kao teški otkos paš�u

u sumraku boja pokošenih seni.

U duši slikaš o�iljke i rane

u oku sluge kresnice i andjele,

sa tvojih krila krvari mi pero,

vodi me �elja, zalutala nada,

zato letiš dalje, letim tebi...

TI ZNA�

Mon, 15 Dec 2008 01:45:00 +0100

Ti znaš kako sam te volela. No�as si mi dao dovoljno razloga da te mrzim. Pre nego što sam zaspala plakala sam za tobom kao da sam tvojim re�ima ranjena. U mislima sam te milovala i �elela...Pa sam ponovo plakala, zbog sebe i tebe, mu�no sam posrtala na nekim našim poznatim putevima, koje nisam prepoznala. Boleli su me putokazi na njima kao da su predznaci lošeg vremena, kao da sam predodredjena da budem ulovljena ptica u letu. Pokušala sam da izmolim nebo umesto tebe, da dohvatim sunce, ali se nisam podigla sa kolena iz tame. Kona�no sam upoznala svu svoju ljubav prema tebi. Pratio si me kao moj usud, pošla sam za tobom kao p�ela za mirisom bilja.

Opet sam se isplakala jer si me zarobio u tvojoj staroj pri�i, dok se nisam izgubila u tvojim godinama u tvojim starim o�ima. " Ti kao da nemaš milosti, kao da sam ja prolazni lik iz tvojih pri�a koji si zloupotrebio, naveo na greh, da po�inim zlo�in. Kao da sam se otela iz tvoje pri�e. Ti bi da zatreš tragove i ukloniš mene kao svedoka svoje neozbiljnosti, svoga pada, svoje nesigurnosti.

Tvoje su re�i za tebe dobar izgovor da za onima koji ne postoje ne treba mnogo ni �aliti. Dakle ti bi sada dragi da ja ne postojim, da me izbrišeš jer sam u tvojoj pri�i kao i u �ivotu previše stvarna, ali �emu se sa tobom u pri�i ubedjivati kada ni ti ne optere�uješ time previše svoju savest.

Ho�e li te malo zabrinuti moje insistiranje da ipak me pomiluješ i vratiš mi taj privid �ivota, jer je moj slu�aj poseban.

Ako se predomisliš i ponovo me u �ivot vratiš, ako me zamisliš u drugim okolnostima, onda i ja imam neka prava da mi ka�eš da li se sa tim ja ve� sla�em ili ne i dokle �eš da me mu�iš sa tudjim re�ima i terati me da radim ono što ne �elim. Samo toliko �elim da u�iniš za mene, tebi koji tako lako ubijaš jelena zbog krasnih

rogova. Ruka ti ne�e zadrhtati dok potpisuješ naredbe da se izvrše moje pogubljenja, dok se iz tvojih redova i pe�ata ne pojavi i tvoje izobli�eno lice �rtve u slici sodome i gomore, krvi i greha.

" Slušam te kako si samo jadan, kako se pravdaš, ne brini, znam te, ne�u sa tobom do�ekati ni svitanje.

Ne znam da glumim, da la�em, ali me ti na to teraš, reci ve� jednom, nešto što i ti ne znaš, dali ose�aš što i ja".

Sedela je nagnuta nad posudom u kojoj je skoro do ruba svetlucala voda, oko vrata joj je bila plava svilena marama sa narand�astim cvetovima. Rukavi haljine su bili široki, iz njih su se videle previše bele ruke od stiska kojim se uhvatila za ivicu stola. Ispod krajeva su virila bosa stopala. Jedno stopalo je stavila preko drugog, kao da je figura od leda sazdana u jednom pokretu koji �e nestati kada se led otopi, kada njena pa�nja jednom popusti.

" Tebe sam izabrala, a ti, kada ti la�i ponestane, mo�da �eš u nekoj pri�i kada mene ne bude re�i istinu, re�i �eš kao pokajnik da sam te volela, da sam zbog tebe plakala, da sam se zbog tebe nakraju tako jadna i slaba morala ubiti jer nisam mogla podneti rastanak.

Nisam mogla podneti gubitak onih iluzija koje si ti pothranjivao svojim ne �injenjem. Nisi ništa u�inio da se to ne desi, nisi me �eleo pored sebe, previše sam za tebe bila zapaljiva, plašio si se svog straha, da moj plamen ne bi mogao podneti, da ne bi prešao na tebe tako nepozvan ".

" Zato �ivim još ovu no�, za ovaj trenutak koji si o�iveo, koji ti se desio jer se nisi odrekao svojih nemira, nisi prevazišao svoje stare pri�e i svoje jeftine izgovore kojim zamenjuješ u ovoj pri�i prave razloge nerazumljivim frazama ".

" Pitam se zar treba zbog tebe da umrem, zar te takvog još mogu do smrti voleti ". " Zar je ovo ona no� koju sam �ekala, ona posle koje se pored tebe više nisam probudila ".

Za ovaj kraj sam se spremio i nije me njena smrt dotakla, nisam sa njom se rastao, nisam gorko plakao i vrata sam za njom brzo zatvorio da je više ne pustim ni u svoje se�anje.

U meni kao da nije bilo hrabrosti da joj priznam da mi je ipak �ao kao da sam vrata zatvorio svojoj staroj ljubavi, kao da sam time ubio i svoja ne�na ose�anja

Više ni ti ne znaš kada je kraj, nije ovo tvoja no�, bolje bi bilo da si zaspao. Zbog mene je otišla. Tek sutra �u �uti ono što ve� znam. Ona je izabrala da me pusti. U sebi postavljam sebi bezbroj pitanja. Kako izgleda njena smrt.

Kao da sam krivac pa se vra�am na mesto zlo�ina koji još nisam po�inio, pišem, da sam je za ruke dr�ao još, ni ona se ne bi na taj korak odva�ila. Bo�e, ja sam �ovek loš, produ�i dalje da joj ne skrnaviš smrt, da joj se rugaš kako mrtva le�i a ni šminku nije stavila, dugu kosu pustila, lepšu haljinu obukla za taj �as. I njena je smrt obi�na i ona je obi�na, i naša ljubav je u pri�i obi�na. Ali sve je to meni uradila vešto, la�ni osmeh, ali se u smrti odala pa je iz ruku ispustila nešto. Nije me stigla još njena smrt, nije me pozvala da je pratim, baš mi ve�eras pisanje ne ide, krvari mi ruka jer sam se posekao na �ašu koja je pala sa stola pa se razbila. Oprao sam ruku na kojoj je ostala duboka posekotina na dlanu iz koje je još tekla krv. Video sam ranu na dlanu kao da je tu zauvek napisan moj greh, koji je prokrvario.

Javila se na telefon ona, bilo je ve� meni jasno, rekla je ne brini, zar misliš da bi se zbog tebe ubila, zar no�as tako visoko mišljenje imaš o sebi. Seti�eš se mene kad ti suze krenu same, kada novu ljubav �eliš a stara te se�a da si jednom bio moj. Moje po�utele slike u kutiju bi da staviš lako. Koga si sre�om zvao. Ti bi da se ne se�aš više.
Kao da je pesma, rekla ne se�aš se više, pesme sam svoje ljubavi spalila, nisam kriva, pored drugog �u ostariti, da tebe ne ose�am, za mene sad, tako mrtav si.

Rekoh zar nisi znala ovo je Balkan. Ti si zbog mene posrnula, ti i ja smo isto zlo. Nema dalje. To je to. Baš svi su ko i mi, jednom sre�ni, drugi put zli. Šta mogu, kada sa svojom sre�om donosim ti zlo.

Ti ka�eš meni da nisi samnom ponos izgubio, pre bi me mrtvu video, pre bi me ubio i u grob sahranio, samo me ne bi sa drugim sre�nu video.

Ostali smo bez re�i, prekinuli smo a meni kao da treba tajno mesto da sve svoje re�i neizgovorene sakrijem, nije mi lako pobe�i od prošlosti ni u svojim najludjim pri�ama.

Sebi sam bio nekako jadan kao da ho�u da nekim jeftinim trikom, nekom novom iluzijom izbegnem

njenu senku koja me u snovima stalno prati.

Postoji u meni neke stare misli kao stari tragovi na pesku, koji me ispunjavaju nelagodnoš�u i nemirom.

Na istinu koju smo smo jedno drugom najzad rekli nismo više mogli uticati, dok nam se ne dogodi neko novo zlo da nas na to podseti. Mo�da bi i tada bezuspešno hteli da se bavimo onim �ega smo se lako i brzo odrekli, dok nas drugo zlo ne stigne i smrt ne uzjaše.

Ništa neobi�no, jedan par se rastao, a ja se ve� nosim mišlju da se vratim u prošlost i uklonim onaj uzrok i sve ono što nas je našem jadnom kraju dušo moja priveo.

Ništa lakše meni, promeni�u tok pri�i, neki novi obrt u�initi i sve vratiiti na po�etak i eto lepe sre�e �ive�emo tako sre�ni i zadovoljni do kraja �ivota.

Ili da po�elim da se nisam rodio, pa mi se ispunila �elja, ona me nikad nije upoznala i ova �udna

pri�a ne bi ni postojala.

Previše lako, nekako kao da �ekam voz na pruzi koja se više ne koristi, ni voz ne�e do�i, a ja smrt �ekam

na pogrešnom mestu.

Dovde sam nekako i znao da sve što se dogodilo ne mogu nikako izmeniti. Svakako za to ne treba neka naro�ita pamet da se izvede tako mudar zaklju�ak. Da sebe u gluposti preduhitrim, da se ipak izvadim rekoh da bi mogao po nešto ipak da popravim pa bi i ono što se dogodilo ve�eras stvorilo izvesno je druga�iji izgled o meni. Bude li sre�e da se dosetim svega što sam ve� po�eo da iz svoje pameti kao krivicu brišem, mo�da mi se posre�i da se i ova pri�a nekom drugom kraju privede.

Pozvao sam je ponovo na telefon. Iznenadila se da sam je pozvao. Rekao sam joj da sam od ljudi svoju ljubav prema njoj bezuspešno kao greh hteo sakriti.

Nadao sam se da �u nekako vratiti izgubljeno poverenje i ljubav ubijenu kod nje. Pa �e i re�i koje mi je na telefon rekla ona povu�i.

Medjutim ona se na te moje re�i nasmejala, samo jedan telefonski poziv nas deli i �ini da ono što je bilo dragi moj je kona�an zbir svih tvojih nastojanja da me od sebe oteraš.

Malo pre me je zvao neko ko me jako podsetio na tebe i veruj mi njemu sam više verovala nego tebi.

Ovaj obrt nisam mogao da o�ekujem. Sve što bih dalje rekao bi bilo pravdanje i neiskren pokušaj da je okrivim da mi je veoma brzo našla zamenu.

Nisam uspeo u svom jalovom pokušaju da promenim ono što se ve� desilo, da popravim ono što sam ve� pokvario, jedino da silaznom linijom nastavim da kvarim kod nas i ono što se još nije desilo.

Znao sam da samo slu�aj mo�e stati izmedju nas, mo�e da nas ponovo spoji ili još više udalji. Skoro da sam po�eleo da se nešto brzo desi da se sve promeni, da ona ponovo bude moja.

Zvonjava sata je došla kao grmljavina, sve moje iluzije, sve moje planove razvejala i skoro sa mr�njom sam pogledao u njega kao mnogo puta. �ak nisam hteo ni da prekinem rukom po obi�aju tu zvonjavu.

U meni se no� izgubila, ustupila je mesto jutru i tom iznenadnom budjenju.

Pored sata je stajao telefon. Setio sam se našeg razgovora, hteo sam da vidim u koliko sati smo završili naš poslednji razgovor. Pogledao sam listu poziva. Ni jedan naš poziv no�as nije zabele�en na telefonu.

Nisam mogao verovati da nam je ipak mogu�e sve vratiti na po�etak. Kao da sam nevin i krivo optu�en, na smrt osudjen i na kraju pomilovan i oslobodjen. Kao u bajci našao se krivac, ja sam nastavio gde sam stao i �ivot te�e dalje. Tako jednostavno i prosto.

Pozvao sam je na telefon. Probudila se i rekla ludo, što me budiš znaš li ti blesimetre koliko ima sati.

Uh �ekaj, nema veze, znaš, sanjala sam te zamisli i plakala sam u snu. Još mi je jastuk mokar od suza. Nešto se u snu izdešavalo izmedju nas, sanjala sam nekog drugog koji je tako li�io na tebe.

Mo�da sam ja �elela da bude kao ti. A šta si ti sanjao ?

Ja. sam sanjao da sam te zauvek izgubio i samo smrt ili slu�aj je mogao da promeni ono što se desilo izmedju nas. skoro da sam ljubomoran na tog tipa koga ti osim mene sanjaš.

Pa, mi smo se našli u istom snu, mo�da smo se i rastali šta ti misliš. Mo�da smo se rastali ali ludice ja taj rastanak ne bih mogao da pre�ivim kao što i svoju smrt ne mogu da odlo�im.

Vikao sam kao kreten u telefon, znaš li ti koliko mi zna�iš, koliko mi zna�i tvoj glas. Rekla je samo. Znam. ne vi�i toliko pri�amo telefonom ne dovikujemo se preko terase. �u�e te ceo komšiluk koliko vi�eš.

Koji komšiluk, neka �uju svi. Znaš li koliko mi zna�i da je sve to bio samo san. Da mogu posle svega da ti ka�em da te volim najviše na svetu. I po�uri, vidimo se na našem starom mestu kod starog sata.

MARY

Thu, 11 Dec 2008 12:51:00 +0100

Posle no�i koju �e Mary poneti sa sobom u galeriju, �itav dan �e u mislima i na telu zadr�ati onaj ose�aj koji ostaje posle svih dodira i vodjenja ljubavi.
Ispred o�iju je imala sliku Mateje, ose�ala je još na usnama pe�at njegovih strastnih poljubaca i uhvatila sebe da se ponovo vra�a na te uzbudljive slike dok je Mateja ljubi, dok je grli, dok njegova ruka prelazi po njenom u�arenom telu. Ona je ponovo po�ela da se je�i od �elje, da se što pre vrati u stan i svoje ruke obavije Mateji oko vrata. Otišla je rano dok je on spavao. Pre nego što je pošla posmatrala ga je neko vreme, nije htela da ga budi, ostavila mu je klju�, napisala mu poruku, poljubila ne�no dok je spavao. On je osetio taj laki poljubac kao da je deo njegovog sna. Zatvorila je vrata i skoro za�alila što nije mogla da odlo�i taj sastanak sa va�nim klijentom i ostane da le�i pored Mateje dok se on ne probudi. Pitala se kako �e Mateja reagovati kada vidi da je nema, kada nadje poruku da je morala da ode u galeriju. Kao nikad dan joj se odu�io kao ve�nost, bila je vidno odsutna, nestrpljiva da se vrati u stan i unapred se radovala tom susretu kao što se odavno nije radovala nekog muškarcu. U jednom trenutku joj se u�ini �udan i za nju potpun o ne prili�an taj iznenadni interes za Mateju. Zašto je on u njoj izazivao toliko veliku �elju, i zaokupio svu njenu pa�nju. Nije mogla da veruje da su njena ose�anja nadvladala njenu gotovo poslovi�nu nezainteresovanost za razvijanje dubljih ose�anja prema nekom muškarcu. Njen intimni �ivot su pratile kratke veze, seks koji je ponekad imala je ve� nakon jedne no�i zaboravila i svaku pomisao da to sa nekim ponovi je izbegavala. Govorila je sebi: Mary, ono što �eliš od muškaraca je da prihvati tu �injenicu da ona svaku vezu vidi kao neobaveznu, kao nešto što �e je izbaciti iz koloseka i ometati u njenim poslovnim kontaktima. Mary ludice, pa ti �eš još da se zaljubiš u de�aka. Ta misao je prolazila kroz nju i sve više je seks sa njim bio u glavi, za koji je ona sama sebi govorila da je maestralan. Ose�ala je veliko zadovoljstvo u rukama tog muškarca, zadovolstvo što je �ena. Sva su �ula u njoj se probudila i zapevala, adrenalin je njenu krv u�inio vrelom. Morala je da se savlada, da se obuzda da taj dan u�ini veliki napor da se odvoji od svojih misli koje su je stalno vra�ale na isto na Mateju. Samo obaveze i klijenti su je donekle spre�ili da se ponovo vrati tamo gde je bila, da se suo�i sa zbiljom, sa svojim emocijama koje ne�e mo�i kontrolisati, mo�da �e je ova veza sa Matejom previše koštati. Matija se probudio u njenom krevetu, pogledao je kroz prozor i ugledao je vrh Ajfelove. Le�ao je neko vreme i prošla no� mu se u�inila kao veli�anstveni san. Da se nije nalazio na tom mestu u njenom stanu pomislio bi stvarno da je imao jednu od svojih velikih fantazija. Ose�ao je da ga je ova prošla no� koju je proveo sa Mary promenila. Sve ono što je znao o seksu, o zadovoljstvu koje mo�e da mu pru�i lepa i iskusna �ena je bilo tako malo i oskudno u odnosu na ono što je imao prošle no�i sa Mary. Mary ga je dovela do samog vrhunca kada je ono što je samo �itao i u filmovima mogao da pretpostavi kako izgleda voditi ljubav sa nekim �ije telo u njemu izaziva budjenje one �elje za nekim posle koje prestaje funkcionisati razum i sve postaje samo dodir. Sve se potire i takva �ena od muškarca mo�e posle jedne no�i da stvori ubicu, mo�e izazvati juriše ljubomore, mo�e ga navesti da izvrši samoubistvo. U svakom muškarcu bi video onog koji bi mu oteo tu prelepu �enu. Znao je da je Mary svesna da njena pojava navodi muškarce na greh, da njeno telo je previše veliki izazov da bi mogli da sa�uvaju razum. Takva �ena bi mogla one koji se bore za njenu ljubav navesti da po�ine zlo�ine. Da je po svaku cenu imaju jer sama pomisao da �e da je izgube bi izazvala rat. Doru�kovao je, popio je sok od cedjene pomorand�e i uklonio sve za sobom. Posmatrao je klavir, gitaru na kojoj je svirao ju�e onu temperamentnu melodiju, koja ga je navela da muzikom se bori za njenu ljubav, kao da je plesa� u igri takmi�i sa drugim pa svoj gubitak smatra tako fatalnim i ne mo�e ga podneti sem da svoj ples završi sa smrtnim ishodom. Kao toreador koji se nije na vreme uklonio, koji je u�inio pogrešan pokret telom i pao da iskrvari u pesku. Pobedio je i njegova muzika je pogodila u centar svoju metu, Mary je ostala bez re�i i nagradila ga umesto aplauzom svojim vrelim poljupcem. Sedeo je i razmišljao šta se desilo sa njim i kakav �e epilog da ima susret sa Mary koja �e se ubrzo vratiti iz galerije. To nije mogao da zamisli, pa je u njemu se javio i neki strah koji nije mogao da razume. Premotao je film, se�ao se svega, se�ao se da je nekako previše brzo podlegao njenim �arima. To mu se nije dopalo, kao da je u tom trenutku izgubio kotrolu, kao da je postao lak plen za Mary koja je njegovu pojavu tuma�ila kao mogu�nost da do�ivi jednu avanturu koja �e se završiti za jednu no�. Njemu je skoro smešna bila ideja da Mary �eli bilo što drugo osim da zadovolji svoju strast. Pomislio je da je Mary to vrlo vešto uradila, na jednostavan na�in ga je odvela u svoj stan i u svoj krevet. Pitao se kakav je ose�aj kada ti se u glavi mota misao da si iskoriš�en i potom odba�en kao bezvredan, kao smetnja ne�ijem �ivootu i karijeri. Mateja je bio retko pošteno stvorenje, bez mnogo premišljanja sagledao je sebe i odnos koji se stvorio izmedju njega i Mary. Došao je do zaklju�ka da bi pogrešio ako bi se zadr�ao u stanu i sa�ekao Mary. Trebao mu je prostor da se oslobodi svojih pomisli da je prevelika strast uzrok da poveruje da izmedju njega i Mary mo�e da se izgradi nešto više. Nije �eleo da bude nekome pastuv, ni �igolo, nije hteo da u Mary tra�i svoj izlaz iz svoje ne baš povoljne situacije.
Njeno bogastvo, njena neskrivena naklonost i pa�nja, sve se to gubilo u saznanju da je mo�da preuranjeno da ovaj susret sa Mary vidi kao prst sudbine.
�inilo mu se nepošteno da zloupotrebljava bilo �ija ose�anja i napla�uje izjedna�avaju�i sebe sa lakom �enom koja ima svoju tarifu i koja posle one no�i o�ekuje adekvatnu nagradu. U�inio je ono što je morao prekratio je razmišljanje, obukao je svoju vetrovku i zatvorio vrata kljucevima koje je Mary ostavila. Kada je izlazio iz zgrade ubacio je klju�eve u poštansko sandu�e i odahnuo. Dok je išao za svojom sudbinom i iza sebe ostavio jednu ludu no� koja �e biti samo jedno iskušenje, koja ga je stavila pred te�ak izbor, da se priklon i popusti pred nepoštenim rešenjima, da postane �ovek parazit koji ce zavisiti od te �ene. Ne. To ni po koju cenu ne bih uradio. Moram se sabrati. Moram sagledati sebe šta mi je �initi. Mo�da �u i Mari videti u druga�ijem svetlu. Mo�da se na kraju i predomislim i vratim u nejn stan. Previše tih mo�da nisu donosili ništa dobro, kad se bavio pretpostavkama i prognozama uvek je pogrešio. Njegovo srce je uvek bilo starije od njegove pameti, da se pitao da li je to zbog njegovih godina ili je to duboka unutrašnja potreba da ne trguje sa svojim ose�anjima. Išao je za svojim snovima, znao je da njegova zvezda još nije izašla, znao je da �e kad izadje tako svetleti da �e znati na koju stranu sveta je pošao i gde �e u�initi je kraj svom lutanju. Mary je pozvala svoj broj u stanu. Javila se njena telefonska sekretarica, o�ekivala je da na stelefonu �uje Matejin glas. Uzalud. Znala je da on sigurno nije tamo. Upitala se da nije izašao da se prošeta. Mo�da da kupi nešto.
Samo saznanje da ne�e zate�i onog sa kim je do�ivela jednu burnu no�, posebnu no� svog �ivota kada je prvi put bila sre�na i molila se da to potraje, Ušla je u zgradu, otvorila boks da bi proverila poštu, izmedju nekoliko koverata i reklamnih listi�a bili su klju�evi. Ruka joj je zadrhtala, neka bol koju nikad nije osetila je kao oštar vrh no�a zaparao i probio njeno srce. Shvatila je da je Matija otišao. Ušla je u pust stan. Ništa nije pokazivalo da se nešto prošle no�i tu dogodilo. Sela je na trosed zamišljena i polušala da nadje racionalno objašnjenje zašto je nije sa�ekao. Nije ni jedno zadovoljilo njenu povredjenu dušu saznanjem da je ostavio onaj u koga se na prvi pogled zaljubila kao devoj�ica. Zaplakala je i suze su tekle niz lice, pokvarila joj se šminka, jednom rukom je obrisala obraz ali su one same nastavile da teku. Plakala je a ni sama nije sebe mogla da ubedi da to što �ini je ludost. Zašto pla�e, zar se ta no� razlikuje od mnogih kada je gubila svaku pomisao da zatekne muškarca sa kojim je provela no�. U njoj je se jedan glas neprestano nametao. Zaljubila si se kao neka jeftina glupa�a. Obuzdaj se i sagledaj to sa lepše strane. Provela si jednu fantasti�nu no�, koju si �elela da se jednom dogodi. kada se ona stvarno dogodila, ti si iznenadjena svojom reakcijom, jer nisi o�ekivala da se zaljubiš u de�aka. Otišla je u kupatilo skinula svoju razmazanu šminku i posmatrala naduveno lice od pla�a i nagrdjeno šminkom koje je bilo kao jeftina maska koju je neko pokušao oslikati pa je razmazao samo boje.
I dok se tuširala plakala je. Njene suze su se slivale niz njeno telo dok se nije trgla, obrisala i sklup�ala na svom trosedu kao fetus, skupila se i stavila kolena do brade i zaspala....nastavak sledi !

NOVAC GLAMUR I SEKS

Thu, 11 Dec 2008 19:12:00 +0100

Dok je kao gazela hodala ispred njega Mateja se divio njenim gracioznim pokretima, zavodljivim pokretima njenih kukova i zadnjice, kretala se meko kao divlja ma�ka, imala je onaj pravi plivajuci hod koji je isticao njenu vitku figuru i skoro šiljate grudi, koje su štr�ale iz njenog dubokog dekoltea iz uske providne košulje. Njena ode�a nije bila nepristojna, odabrana je sa puno ukusa, svaki detalj je isticao njeno savršeno izvajano telo. Ode�a je više otkrivala nego što je imala šta da sakrije. Mary nije imala razloga da neki deo tela uklanja sa putanje muških pogleda, svaki je bio pri�a za sebe, svaki je pozivao na akciju i izazivao na tenutno divljenje i bio �estok izazov i povod okretanju glave muškaraca svih godina. Mnogi su je u prolazu ispratili otvorenih usta, sa uzvikom ili �vi�dukom. �ene su je odmeravale, otvoreno, ili ispod oka, sa notom ljubomore ili crtom zavisti, tra�e�i joj kao savršenom umetni�kom delu skrivenu, manu, neki vidljivi propust, neku pukotinu, neuskladjenost u srazmerama. Njena potpuna pojava je izazivala rekao bih strujni udar i vizuelni šok. Mary nije mogla da izadje nigde ne prime�ena, nije se mogla zakloniti od pogleda i spre�iti nasrtljive da joj se obta�aju, da je izazivaju, da jos se nude, koriste�i svoje prednosti, društveni status, svoje bogastvo, svoj politi�ki ili umetni�ki uticaj. Prilazili su joj kao da je moderna gejša, kao da je ne�ija bogata ljubavnica, kao da je ne�ija metresa, bogato ukrašena lutka za pokazivanje i dokazivanje pred kamerama i u društvenim hronikama Posmatraju�i ovaj krasan komad, razumeo sam sve one opise koje idu u prilog farancuskinjama. Kao izvajana boginja, kao rasna �drebica kojoj je potrebna sigurna ruka iskusnog d�okeja da bi pokazala svoje prave kvalitete. Mateja je seo sa njom u skup dvosed crvene boje. Vozila je oštro i previše brzo, kao da je tom skupom igra�kom vladala jednako kao što je vladala i svojim telom. Njen apartman je bio prostran, moderno opremljen, stilski skoro na granici futurist�kog pogleda na unutrašnje uredjenje prostora. Mateja je pomislio da je divan ose�aj posmatrati Ajfelovu kulu kroz te velike prozore. Posmatrati umetni�ku �etvrt gde su slikari na otvorenom izlagali svoje slike, gde su se kao jata vrabaca skupljali mnogobrojni turisti da pokupe sa te uli�ne trpeze samo mrvice sa tog umetni�kog kola�a, da ponesu bar neki trag tog glamura i sjaja kojim zra�i Pariz i uvek nastoji da u toj bespoštednoj trci ostane vode�i umetni�ki centar.Na zidovima je video velika platna, potpisana sa imenima koja su u krugovima galerista va�ili za visoko kotirane pastuve koji su u trkama uvek na prvom mestu. Mary nije bila samo radnica u jednoj elitnoj galeriji ve� i suvlasnica te iste galerije, i ovaj stan je samo pokazivao deo njenog uspeha i bogastva. Tek kasnije �e Mateja saznati da je Mary vodila i neke poznate aukcije gde su se prodavali umetni�ki predmeti za više milijunske svote. Ona je bila bogata, Mateja nije ni blizu mogao odrediti njeno stvarno bogastvo, a ono je ve� dostizalo cifre od kojih bi se Mateja uplašio. Mnogo kasnije se ne samo jednom upitao, da li je on bio samo hir te bogatašice, koja je po�elela kao i sve u �ivotu da izmeri koli�inom novca. Suo�io se sa svojom bedom, sa svojim siromaštvom, bio je u odnosu na nju klošar, lutalica i mogu�i �igolo, koji �e svoj izgled staviti na tr�ište mladog muškog mesa. Nije ni sanjao da su mnogi poput njega završili u rukama matorih bogataša, ve� uvelih bogatih udovica i mnogih parova kojima je dosada zakucala na vrata. I Mateja je trebao da udovolji njihivom seksualnom probirljivom apetitu, da svoje telo unov�i a godine i mladost rasproda. Mary je Mateju ostavila za kratko da posmatra sa prozora i u�iva u vidiku koji je bio fantasti�an, sam pogled na naj lepši deo Pariza, na jedan od najlepših parkova i trgova je kod Mateje ostavio sna�an utisak. Mateja nije do sada ni imao prilike da bude u ambijentu koji je opreman za one kojima novac nije manjkao. Oni su mogli da ispune sve svoje �elje i prohteve, da novcem kupuju gotovo sve što se sa njim mo�e kupiti. Tek tu je poverovao u pri�e da je bogastvo i mo�, bogastvo stvara klimu sigurnosti i ose�aj one prave slobode. Mary se pojavila, preobu�ena u ku�nu varijantu, tanki duks i pantalone. Mateja je skinuo svoju crnu vetrovku, do�ekao je sede�i na ko�nom trosedu �ute boje. Mary je rekla Mateji da se nada da je nije dugo �ekao dok se ona sredila i pojavila u novom izdanju. Mateja je bio zbunjen i njegova prisustnost u tom prostoru pored te samosvesne i energi�ne �ene je u njemu izazivala paniku jer i pored privla�nosti koja je bila obostrana ono što ga je �ekalo je bilo izvan svih njegovih shvatanja. Nije moga da zamisli da �e njegov susret sa Mary potpuno promeniti sav njegov �ivot, sve njegove ideje okrenuti na glavce i suo�iti se sa izazovom koji pru�a šansa da deo tog bogastva bude stavljen i njemu na raspolaganje. Iz bogatog asortimana pi�a, iz mini bara je Mary donela svoju omiljenui marku kisele vode a Mateja je izabrao prirodno cedjen sok od pomorand�e. Mary nije bila �ena koja je vreme gubila na sporedne stvari, koja je vreme trošila na trivijalne i beskorisne aktivnosti, njen �ivot je bio utvrdjen davno po nekom rasporedu, po tom planu i raspredu vreme i mesto su imali va�nu ulogu da se ne zadr�ava više nego što joj dnevne aktivnosti dozvoljavaju. Sva imena su bila samo podsetnik, a telefoni i adrese stalni pravci koji su je vodili da se susre�e sa razli�itim ljudima iz društvenog i politi�kog �ivota Pariza. Mary je �elela da se Mateja ne oseti u tom prostoru u kojem nije imala ni vremena da u�iva neprijatno. Znala je kakav jaz izmedju njih postoji. Njene godine, nesumnjivo bogastvo i mo�. Ona je mogla jednim telefonskim pozivom naru�iti muškarca, �enu ili par ali sve ono što je mogla novcem sebi priuštiti nije je zadovoljavalo. Mary nije imala predrasuda i nije ni malo os�ela neku gri�u zbog razlike u godinama koja je bila o�ita. Više je joj je smetalo njeno bogastvo koje u prvom trenutku izgleda kao prednost ali i smetnja da ostvari neki normalan i spontan odnos koji nije povezan sa njenim novcem ili uticajem. Mateja je i tako mlad bio prefinjen muskarac, sna�ne gradje, atletski razvijen, uskih kukova i �vrstog i skoro analiti�kog pogleda koji skoro da je prolazio kroz nju, koji se ponekad i rugao, igrao i nadmetao. Njegov pogled je izazivao Mary sa pomisli da �e imati te�ak zadatak da sagleda u šta se upušta daju�i na raspolaganje svoje telo tom mladi�u kojeg je htelai zadr�ati svojim �arima, bogastvom i uticajem. Ni ona nije slutila koliko je taj susret po nju bio sudbonosan, koliko je stavio na ispit njena ose�anja i sve ono što se desilo izmedju nje i Mateje je jednom moralo da se desi, morala je da se suo�i sa sobom, sa svojim ose�anjima koja su �esto bila hranjena racionalnim razmišljanjem i gotovo da je trgovala sa njima, sve muškarce je stavljala na ispit kojim su dokazivali da su se podvrgli njenoj nesumnjivoj vlasti. Do sada ssvaki muškarac jos se pokoravao, ispunjavao njene �elje, nije svojom voljom se suprostavio i izazvao je da je srce zaigra, da je zaboli i retko je mogla da do�ivi trenutke da za nekim zapla�e, da se oseti ostavljenom i poni�enom. Mateja je bio muškarac kojeg ona nije mogla kontrolisati, kojeg nije mogla kupiti i sva njena nastojanja da poka�e da sve ono što poseduje je normalna posledica njene mo�i da svojom veštinom nemogu�e pretvori u mogu�e. Ona se ose�ala sigurna u svom bogatom apartmanu, na pojavu Mateje, to je dugovala slu�aju i njenoj radoznalosti, njenoj pre sklonosti da u�iva u lepoti, u umetni�kom do�ivljaju umetnosti i stvaranju. Ona je sam bila umetnik koji je sebe video u svetu gde caruje novac i njen put od umetnika do galeriste i umetni�kog posrednika je bio vrlo kratak i nije joj dao vremena da se kao umetnik ispolji i doka�e. Mary je bila vrlo va�no ime u umetni�kim krugovima, ekstravagantna samosvesna i skoro drska u izjavama i sklapanju poslova, privla�ila je sebi raznoliki klijentelu koja je u njoj videla vrsnog poznavaoca umetni�kih dela i svaki njen predlog kod kupaca se pretvarao u uverenje da su napravili dobar posao i pravu investiciju. Mateja je video u jednom delu apartmana koji je bio u dva nivoa, veliki crni koncertni klavir, a pored modernog kamina naslonjenu klasi�nu gitaru. Mary je pratila njegov pogled i videla da se zadr�ao na gitaro. Pitao je mogu li. Ona se nasmešila i pokazala rukom da se poslu�i. Uzeo je gitaru i preso prstima preko �ica, probao nekoliko akorda i zapo�ep da svira, prvo lagano pa sve br�e, ritam i zvuk, udari ruke u telo gitare, i njegovo potpuno predavanje istrumentu je kod Mary pokrenulo vulkan strasti. ose�ala je da nije muzika ta koja u noj izaziva �elju ve� ta energija sa kojom Mateja svira, svaki njegov pokret je bio deo umetni�kog zanosa koji je i slušaoca pova�io za sobom i �inio ga u�esnikom u tom procesu umetni�kog stvaranja. Svirao je jednu staru i tešku špansku numeru koju je retko kada svirao, samo je nekoliko puta po�eleo da je izvede i bio motivisan da je do�ivi onako kako se takva kompozicija izvodi. Njegovo vladanje istrumentom, je kod Mary bilo još jedno iznenadjenje jer nije mogla da pretpostavi da on tako fascinantno svira na gitari. Dok je sviroa povremeno je njegov pogled se gubio u njenim o�ima koje su postajale sve tamnije. Kada je u jednom taktu, završio sviranje, ona je umesto aplauza prišla uzela mu gitaru odlo�ila je i poljubila ga. Njene usne su prvo lako dodirnule njegove, pa su onda pune �elje tra�ile da se predaju i Mateji prepuste da se poigra njenim jezikom i prvi zagrljaj se pretvorio u �vrst stisak. Njeno telo se pripilo uz Matejino. osetio je njenu �elju, kao bol. Njena strast se probudila svim �estinom i pretila je da se tu rasplamsa u plamen koji �e svojom vrelinom da ih podigne i ponese svaki talas �udnje, svaki drhtaj tela, je njeno lice pretvaralo u masku koja se neprestano menjala. Mateja je prekinuo tu neobuzdanu navalu strasti, taj napad jedno na drugo, prekinuo je jer se ose�ao izmu�enim id puta i nespavanja, upitao je gde je toalet. Pratila ga je i Mateja je ponovo poljubio i rekao da bi voleo da se okupa. Velika nepravilana kada, skoro bazen i mlazevi vode su je napuinili, u nju je mari stavila mirišljave soli. Mateja je ljube�i je skinuo Mary prvo duks a zatim i pantalone. Njeno telo je pod njegovim rukama reagovalo kao plamen, podizala se na prste, pripijala i drhtala. Mary je brzo skinula Mateju. Oboje obna�eni, dva predivna tela, dva bi�a koja su predodredjena da se spoje, su ušla u toplu kupku. Bez �urbe mazili su se i kao u igri su se dva tela upoznavala, ruke su prelazile preko. Ose�ali su da se bli�i tren kada �e se njihova tela spojiti u jedno. izašli su iz kade, tek površno se obrisali i našli se ponovo gde su sedeli. Mateja je podigao Mary i ona je osetila po�etak svog zadovoljstva kada je prodro u nju i svaki pokret joj je donosio sve ve�e zadovoljstvo. Kao jaha�ica koja jezdi na vetru u jednom pokretu spojena svojim telom se gubila u talasima u plamenu u gr�evima koji su je tresli telo. Mateja je prvi put vodio tako ljubav sa nekim ko od ljubavi ne be�i, ko se svoga tela ne stidi i ko sa njim vlada i �eli da postigne vrhunac. Ono što nije ni slutio se obistinilo da nije samo imao sluha i vešte ruke, ruke virtuoza. Mateja je bio muškarac koji je instiktom reagovao na svaki pokret tela �ene. Prepustio se toj veli�anstvenoj strasti, toj uzvišenoj ekstazi, koja je palila telo �ene i ona je svojim rukama �elela da se ta igra pretvori u umetnost vodjenja ljubavi. Reagovala je kao najfiniji istrument, podsticala i dra�ila Mateju, on je u Mary pokrenuo ono zadovoljstvo koje ni ona kao ve� iskusna u vodjenju ljubavi nije slutila da mo�e osetiti sa muškarcem. Ta dva predivna tela, kao u baletu njena glava nagnuta nazad, kosa joj je u slapu padala i širila se a njene �vrste butine su se gr�ile i pritiskale njegove bokove dok je dr�ao u �vrstom zagrljaju. Vrhunac koji je �ekala je bio pravi vatromet koji je u njenoj glavi i telu izazvao gr�enja koja su se prenosila na Mateju. U jednom istom trenu do�iveli su vrhunac, ono što su njihova tela htela i rekla prenela su jedno na drugo, to je za trenutak uko�ilo oba tela u jednu figuru koja bi bila savršena svakom vajaru. To je bio trenutak ve�nosti kad se iz tela prelazi medju zvezde, kad se dosegne kosmos, kada sva svetlost oslobodi i energija pokulja, krv se uzburka pa se u valovima prenose i pulsira, i svaki talas udara o stene bacaju�i u vis kapljice dok gole stene ne zaplešu u beloj peni.

POSLEDNJI METAK U PARIZU

Wed, 10 Dec 2008 23:20:00 +0100

Dodje �ovek u moj atelje, udje bez kucanja, ispod miške nosi nekoliko zidarskih piva, i pita jel slobodno. Pa sad kad si ve� došo i kupio ulaznicu, jeste slobodno je. Otvori on dva piva, jedno doda meni a jedno ostavi sebi. Pa nazdravismo ko da se poznajemo i prvo da malo sviramo pa �e ve� �ovek re�i sto je došao.
Kad je odpio on se zagleda u mene ko da �e da me strelja pa ispali prvi metak. Ti si taj koji piše pri�e, ti si taj koji si me u tvoju pri�u stavio, pa sad nemam kud moram da se pravdam da si ti to izmislio i sve ono namestio.

Uh, vidim ja da je loše po�elo. da sam ovom mnogo du�an, pojavio se predamnom �ivi lik, da me upita što sam ga uzeo u usta i pred svetom ga ko neku �ensku razgolitio.
Dobro rekoh, ti si se prepoznao, vidim da si došao s namerom pa ka�i mi šta je ve� po sredi.
On me sluša a vidim da se narogušio i skoro da �e da nasrne na mene, al se stiša i ispali drugi metak.

Ti si pisac, što si me ubio na kraju tvoje pri�e, zar ti bilo malo da me daš u promet pa da me posle onako ubiješ, da umrem ko neka pi�ka. Sereši da mi niko nije došao na sahranu, ka�eš svi su odahnuli kad su me oladili, da sam bio �mar i sve sam gledao da sjebem, da sam otimao, krao, dopizdio svima.

�itam redove, kako sam ja propalica, kako sam oca mlatio i rodjenu majku oterao u grob.
Uh ovaj lik �e me pitati i kojoj sam prvoj cavi uza zid njufer skinuo. Pa nagnu malo ono pivo i nastavi istim tonom. Zar te nije sramota, da mi onu stvar meriš, pišeš da mi �ena le�i posle seksa nedojebena. Izvadi jedan papir i po�e da mi taksativno redja, gde sam ga ocrnio, gde sam mu se narugao, gde sam kao pas lajao i izmišljao.

Jebote ovaj se odrešio, ima da me košta moje pisanje ove lude glave. Pa reko da bar popijem ovo pivo dok me nije strefio tre�i metak. A on ispali ne metak, ve� granatu. Ka�e mi šta ti imaš sa mojom �enom, odakle se znate, odakle ti to da voli da nosi crne tanga ga�e, da joj je malo jedan put . Da se pali kad je ka�em da je kurva. Uh, opet sam pri�ao ono što sam trebao da izostavim, sve se prise�am koji bi on bio lik, iz koje je pri�e došao da mi naplati one moje re�i. Ali ne vredi ne uspeva mi da ga smestim ni u jednu pri�u.

Lik otvori i drugo pivo, pa se prvo napi i onda ubaci metak u cev. �ekam šta �e sad, ho�e li me pogoditi u glavu, u stomak da se du�e mu�im ili �e promašiiti jer mu je ruka zadrhtala.
Gledam ga, jesam ludak sto nasto, kad sam ovog izazvao, gledam mu ledja, miši�e, nabijen sav, da me šakom raspali, koji metak, ubi�e me garant sa onom njegovom šakom.

Ali kao da mi je ostavio vremena da se du�e mu�im, da u�iva u mojem izrazu lica. Njegove re�i su me zatekle i za malo nisam pao sa stolice. Ka�e meni ja �u da ti ispri�am pri�u o meni a ono da obrišeš, jesi me �uo. Pa bi da nastavi ali prvo se napi onog piva i podrignu da mi pripade muka,
re�e da ga u pri�i nazovem Lift boj.

Koji zahtev. Ja se ve� radoznao malo otkravih i ne bih da ga prekidam i on nastavi pa �u sad da mu dam priliku da ispri�a to što ima pa da odahnem od budale.

Lift boj sam postao u Parizu jer drugi posao nisam mogao da radim, nisam ni hteo da budem zidar da malam i jebavam neke babe po Parizu. U Pariz sam došao sa �etkicom za zube i pasošem koji sam platio jer nisam bio punoletan. Imao sam sedamnaest godina kada sam došao u Pariz.
Jezik sam znao prili�no dobro jer mi je majka bila profesor francuskog jezika pa sam od malena taj jezik u�io kao maternji. Ona je �elela da mi usadi ljubav prema tom jeziku pa sam pre polaska u školu ve� jako dobro znao da govorim.

Našao sam se na stanici, izašao iz voza, posmatrao sam taj svet koji se toliko razlikovao od Beograda. Prvo sam hteo da prošetam, da posmatram, da sa tih lica pri�itam neke njihove pri�e, da sednem i popijem kafu dok oko mene svi nekud �ure. Dok sam pio tu svoju prvu ekspres kafu u Parizu naviše sam poglede usmeravao na Pari�anke, na ta �enska lica koja su prolazila ispred mene kao na modnoj pisti pa sam sa zadovoljstvom zaklju�io da nisam pogrešio što sam došao.
Samo onaj ko nije video Pari�anke nije ni mogao da oseti navalu strasti, neku �udnju da te lepe i elegantne devojke sa tako širokom osmehom odvedeš u prvi hotel i da sa njom ne izadješ tri dana. Bio sam previše mlad da bi ostavio utisak, moja jeftina ode�a, duga kovr�ava kosa vezana u rep, brada tek se nazirala i brkovi su mi se tek ocrtvali ispod nosa.

Kao mlad jelen, kome još nisu izrasli rogovi, koji �e još �ekati vreme kad �e bitis preman za parenje. Koji miris je lebdeo u vazduhu, svaki parfem je u meni otvarao novu stranicu i pisao stotinu reci u jednoj, one su zanosne i po�eljne i toga su svesne. Taj miris je samo kod mene podigao njuh do stadijuma psa goni�a. Svaku koja je prošla sam prvo omirisao i po tom mirisu sam ih po�eo razlikovati, svakoj sam davao novo ime, svaku sam posedovao i dodirnuo.
Imao sam novaca tek za jednu no� u nekom jeftinom hotelu, ali me to u opšte nije zabrinjavalo jer sam smatrao da unapred misliti loše i negativno je �ista glupost. Tek sutra �u videti šta dalje, uvek postoji neko rešenje, neki izlaz, neki put koji �u slediti.

�ivot je sastavljen od slu�ajnih susreta i rastanaka sa nekim ljudima koji u nama ostave dublji trag, neko sjajno se�anje. Svi ti slu�ajni susreti nas navode da mislimo da se svi putevi jednom ukrštaju i svi susreti su gotovo po�etak naše gotove vere u sudbinu. Posmatrao sam grupu mladih u �utoj ode�i koji su prošli pevaju�i i igraju�i. Ponavljali su re�i Hari Krišna, Hari, Hari, na njihovom licu se nije ocrtavao ni jedan trag brige, ni jedan pogled nije odavao da je u njima prisutan strah o tome šta �e doneti ovaj dan. Gotovo da im pozavidim, da im se pridru�im, da odbacim ovu ode�u, obrijam glavu i svi moji problemi �e biti rešeni. Ovako u Parizu sam, tu pripadnost grupi sam video kao spas, kao izlaz.

Ali odbacio sam takve smešne misli jer sam u Pariz došao sa drugim namerama, moja avanturisti�ka priroda me je povela u jednu novu storiju mog �ivota koji samo ti mo�eš napisati a ja ispri�ati.

Sedeo sam i ve� da sam krenuo naslepo da cunjam po gradu, kad je pored mog stola sela devojka otprilike mojih godina, sa nesto starijom zenom sa crnim šeširom i �ipkanim rukavicama.
Privukla me, prešla je preko mojih o�iju svojim zelenim o�ima gotovo drsko i skoro da mi se nasmešila, kao da je u tom jednom pogledu bio poziv da taj nas susret je baš došao u pravom trenutku. Njena crna duga kosa je padala u slapovima po njenim ledjima i sijala kao da je posrebrena. Uzak struk, lepa zadnjica, noge koje su se isticale uske farmerke, grudi i bradavice su se nazirale ispod lagane košulje. Odmerio sam je bezobrazno i nametljivo što je kod nje izazvalo taj odgovor koji nisam ni o�ekivao. Razgovarala je na francuskom sa �enom u crnom šeširu, ali sam u toku razgovora �uo da je nekoliko puta rekla nekoliko re�i na srpskom.
Bio sam iznenadjen kratko tim saznanjem da je ona po svoj prilici ili iz Srbije ili je rodjena u Parizu. �ena sa kojom je razgovarala mi se u�inila poznata, nisam mogao da se setim odakle mi je to lice poznato. Kao da sam više puta to lice negde video, u novinama, na televiziji, mo�da �ak i na filmu.

One u Parizu nisu samo u prolazu, one su tu kao kod svoje ku�e. Zadr�ao sam se na stolici i odustao da napustim ovu baštu, da se prepustim �arima velegrada. Nisam mogao da svoj pogled obuzdam, sve �eš�e je lutao po njoj, zadr�avao se u njenom pogledu. Privla�ila me je i zadr�ala na mestu, da sam samo povremeno svoje misli skretao u drugom pravcu. Sve se promenilo tim našim susretom. Flertovali smo i mazili se pogledom, svaki pogled je bio kao dodir, svaki osmeh kao udar struje po telu, koji je podizao dlacice da se najeze. Svoju strast sam ispoljio i gutao je pogledom, skoro da sam je ljubio pune usne i poigrao se jezikom sa njenim koji je ponekad se nazirao i iskocio izmedju pravilnih i belih zuba. Ona je sve više razgovorom pokrivala sve �eš�e poglede koji su prema meni kao jato leptira leteli. Svaki me dotakao, svaki se otvorio i poneo me da sam osetio zadovoljst vo tom pa�njom, ona je bila dobrodošlica, ona je bila ta koja me do�eka�ala i dala mi nadu da u Pariz nisam došao slu�ajno. Da �u Parizu provesti više od jedan dan i vratiti se nazad sa svojom povratnom kartom nazad u Beograd.

Nisam znao kako, nisam znao zašto ustao sam i prišao sam njihovom stolu i upitao ih ima li neka knjzara ili turisti�ka agencija u blizini. Izvinuo sam se što sam ih prekinuo u razgovoru. Moj francuski je bio besprekoran, moja majka je bila odli�an u�itelj, izgovor, lezernost i spontanost su se osecala iz mojih prvih re�i. Devojka mi je rekla da u blizini ima pored galerije jedna velika knjzara a agencija je par stotina metara ni�e niz ulicu. Dobio sam odgovor ali mi je ljubaazam ton i osmeh dao povoda da ni sam neznam zasto se prestavim i ka�em da se zovem Mateja i da sam doputovao iz Beograda. Starija gospodja je podigla obrve i zagledala se u mene, a mladja je pruzila ruku i izgovorila jednostavno: - Lara -. ljupkost, njen zavodljiv pogled i igra koja se iz svakog pogleda nastajala me prikovala da sam stajao kao kip i pricao o tome da sam impresioniran ovim gradom koji na slikama ni blizu nije ono što je kada se dodje ovde.

Pitala me kako to, da tako govorim dobro francuski. Mislila sam da si francuz, ni jednom re�ju se nisi odao dok nisi progovorio na srpskom, tek onda sam videla da si iz Srbije.
Ponovo smo pri�ali na francuskom, pitao sam je da nije rodjena u Parizu ali se ona na te re�i nasmejala i rekla da se rodila u Atini. Rasla u Njujorku a sada �ivi tu jer je na fakultetu u Parizu.
Pitala me šta mene dovodi u Pariz. Rekao sam da je krivac prvo moja majka koja me je nau�ila da govorim francuski i usadila ljubav prema toj zemlji. Rekao bih ugnjavila me je i prenela na mene �elju da jednom dodjem i uverim se sam o svemu što mi je pri�ala.
Na pomen majke u o�ima Lare kao da se spusti neka koprena, neka bol me prese�e i skoro da sam se pokajao što sam pomenuo majku. Nešto sam u njoj pokrenuo da sam se ose�ao kao krivac i zastao sam. Zahvalio sam se i nisam više hteo da budem nametljiv, pozdravio sam se i
po�elele su mi da mi boravak u Parizu bude ugodan. �ista kurtoazija. Krenuo sam, sa �aljenjem, na svojim ledjima sam ose�ao Larin pogled. kada sam bio nekih desetak koraka odmakao okrenuo sam se i mahnuo joj. Smešno. �emu. U ovom više milijunskom gradu to �e biti jedini naš susret. Ona mi je odgovorila i pratila me pogledom dok sam odmicao niz ulicu.

Sve što sam zaklju�io bilo je pogrešno. Laru sam ostavio da sedi, a ja sam krenuo da okušam svoju sre�u, da se suo�im sa Parizom, da se snadjem i pre�ivim. Time što sam se našao u tom nepoznatom gradu, koji je svojom veli�inom bio prema Beogradu prava d�ungla, kod mene je probudio sva �ula, ono koje mi je naj više trebalo, nagon da pre�ivim, da opstanem je gotovo pulsirao u meni svakim otkucajem srca. ispunjavao me adrenalin i zadovoljstvo, moja mladost je bila eliksir i sva snaga se budila u meni da u ovom gradu sebe vidim i idu�e godine.

Došao sam do galerije i knj�are. Umesto da udjem u knj�aru gde sam hteo da kupim kartu Pariza, ušao sam u tu veliku galeriju. Sa zidova su me do�ekale boje, likovi i figure. Išao sam naslepo preska�u�i slike dok se nisam zadr�ao na jednoj. Na toj slici, na liku koji je prestavljao zensku figuru su nedostajale o�i. Lik na kojem sam zamišljao Larine o�i je prihvatio tu promenu, više mi nije bio �udan i razumeo sam tu nemu poruku slikara. Vide�eš one o�i koje �eliš ako se potrudiš, ako. Samo moja pretpostavka, �elja da zamislim u tom liku onu koju sam ostavio da sedi u bašti restorana.

Stajao sam i pa�nju mi je odvukao crni klavir koji je stajao nedaleko od mene. Setio sam se svojih prvih ve�bi, toliko sati provedenih uzalud. Majka je htela da svisne. od mene nikada pijanista ne�e postati. Seo sam i podigao poklopac. U tom delu galerije gde sam jedini bio posetilac razlegli su se zvuci poznate i meni drage melodije. Klavir je bio naštimovan i kao da mi se obradovao, svaki zvuk je trerperio u tom prostoru, magija, muzika i boja u jednom, moj zanos u tom prostoru daleko od ku�e. Gotovo nestvarno. Svirao sam i predavao se muzici kao da sam zbog toga došao u Pariz. Moje ruke su prihvatile da se probude i nisu se opirale ve� su se obradovale tom iznenadnim susretu sa dirkama koje sam davno ostavio.

Osetio sam pre njen miris nego prisustvo, ušao je u mene i skoro da sam znao da iza tog mirisa me �eka susret sa nekom �enom koja �e sigurno biti vlasnica tog divnog parfema.
Samo pogledom sam okrznio njen i nastavio da sviram. Ona je stajala i slušala. nije me prekinula, ni jednu re� nije rekla, stajala je u zanosu zvuka i slika koju sam prvu video bez o�iju je dobila ponovo svoj smisao. Ni njoj nisam video o�i a znao sam da �e me iznenaditi svojom pojavom. Bila je starija od mene sigurno desetak godina. Oko dvadeset pet do dvadeset sedam godina, raskošna u svakom pogledu, obu�ena sa ukusom i stilom, frizure koja muškarca ostavlja bez daha. Našminkana i doterana, magnetski privlacna, rasna �enka, koja je svesna svojeg seksipila. Gotovo da sam se osetio kao mu�jak pored nje, da se i ritam mojeg sviranja promenio, u pokretima i zvuku se osetila strast i ona me polako obuzimala celog.

Završio sam poslednju sekvencu, za�uo sam aplauz i bio sam nagradjen više nego osmehom.
Ona je o sebi dovoljno znala, umetnost je njen svet, u tim krugovima je pronašla sebe, u ovoj galeriji je radila i njen susret sa vizijom mladi�a koji zaneseno svira je bila za nju bajka koju je prihvatila kao nešto normalno, u�ivala je u muzici, u�ivala je posmatraju�i tog mladi�a mnogo mladjeg od sebe i po�elela ga je. Sama je bila zate�ena svojom �eljom, preplavila ju je strast i
njene su usne gotovo gorele od �elje da se upiju u te pune usne tog mladi�a koji se u galeriji pojavio kao duh.

Ona je brljala na francuskom, reci pohvale, re�i divljenja, re�i koje su ga kao bujica zasule, da je stajao gotovo kao kip i samo je progovorio. Hvala. Pitala me je jesam li pijanista, da si je zvuci poneli da je imala sliku da sam mladi pijanista. Ne daleko od toga, samo pijanista u pokusaju. Moj sarkazam nad �injenicom da sebe nisam nikada video kao pijanistu je kod nje izazvao salvu pitanja. Njena slobodna reka znati�eljnih misli, njena pa�nja i privla�nost od koje sam skoro pocrveneo kao rak u licu. Nisam o�ekivao takvu njenu pa�nju i njen interes za mene.
Sebe sam video kao lutalicu, koji ne zna ni gde �e spavati i da li �e sutra imati novaca da jede.

Iznenadio sam se pozivu da ru�am sa njom, ta sloboda, prirodnost i nonšalantnost �ene koja zna šta ho�e, koja slobodno upu�uje poziv muškarcu u meni koji je privla�i.
Nisam moga da odbijem njen poziv, godilo mi je, moja sujeta je bila nahranjena, skoro da sam je par puta svla�io pogledom i sebe zatekao da me ta �ena privla�i i sa njom se ne�e završiti samo sa ru�kom. Gotovo sam bio siguran da me ona �eli. I taj me ose�aj nije nikad varao.
Njen seks, njena eroti�nost, njen glas sve se stapalo u jedno. �elim te. nemoj da dugo �ekam, jer sve u meni tebe �eli. predao sam se �arima, predavao sam se njenoj igri, kao vešta igra�ica, je svojim telom tra�ila moje.

Nije bilo u meni ni malo sumnje da je naša obostrana �elja koja je nastala u tom prostoru boja i oblika bila �arobna i nestvarna. Kao da sam zvucima muzike je probudio i ona se pojavila i sisla sa slika, izašla iz neke druge dimenzije.
Pru�ila mi je svoju ruku, Ja sam Mary. Mateja. bio je odgovor. Dr�ao sam njenu ruku više nego što je pristojno, i ona je to prihvatila, nije joj ni naj manje smetalo. Njen dlan, toplota koju je osetio ga preplavila i skoro da je zadrhtao. Miris i lepo oblikovane usne su ga mamile. Pored nje je osetio neki �ivotinjski magnetizam �enke koju je po�eleo i ona je uzvra�ala mladom mu�jaku svom svojom �enstvenoš�u. Nije se ni trudila da ga zavodi. Ona je jednostavno bila opasno zavodljiva i svesna šta izaziva kod muškarca koga po�eli.

U jednom jedinom danu se suo�io sa nepoznatim gradom, upoznao je dve retko zgodne �ene.
Mary je bila san muškarca. Fantazija koja ga pretvara u �ivorinju �eljnu seksa, �ivotinju koja �e zadovoljiti svoju glad. Tu nije bilo premišljanja, igra koja je muzika pokrenula je povukla Mary da nije ni razmišljala zašto, kako. Nije razmišljala ona je Mateju �elela i to nije krila. Predala se tom mladi�u i prešla granice flerta. Fluid se širio, iz nje je izbijao isti poriv, da se spoje. da oseti svoje telo uz telo onog koji �e je na vrhuncu povu�i u vrtlog posesivne �elje da Mateju zadr�i, da ga prisvoji i kao retku igra�ku ga posmatra pored sebe na jastuku.