GURBET
 
Pogledaj me ja sam crn
pogledaj me ja sam sam,
uzmi me, uzmi moje osmehe
i cveće što ti dajem,
hajde da se ljubimo,
hajde da bežimo,
hajde da odemo
gde se ljudi raduju,
gde se deca igraju,
gde su uvek karnevali,
hajde, šta čekaš
tamo su hlebovi veliki
i beli.

Prevod pesme na Romski - Gurbetski

GURBET

Dik man me sem kalo,
Dik man me se korkori
leman le me haš,
iludža šo čordem,
hajde te čumi damen,
hajde te naža,
hajde te ča,
kai o narodo raduimpe,
kai o čelen e čavre,
kai šu uvek karnevali,
hajde, šo džudžure,
uduring si mangro,
baro i parno.

VOLIS LI ME TI ?

Ako podješ, poći ću i ja
Kada volim, duša zna i srce boli,
ne gubi se ljubav kao zlato.
Imam srce veliko, ja sam jak,
kao željezo sam znaj, ja sam jak,
od mene se i džini plaše,
Ma hajde, ja sam kralj
da te volim, da te ljubim budi kraljica,
Sva da sijaš, letim ja, i od sreće plačem ja.
Kad si tužna, čućes pesme, pesme plaču,
ptice tuguju, tuguju...
A deca se raduju, violine ih bude...

ZALUD

 

Tvoje zadnje reči

Tvoj zadnji smeh

nisam sacuvao

nisam te sanjao,

grešnom kazali mi

sta si mislila

kada si otisla,

rekla si jer

ljubavi nemas

da mi oduzmes dah

da sa kao reka izlijes

da me kao šumu rusis,

poneses,odvajaš,

i pomeriš moje obale,

porušiš naše mostove

nosiš me i potopiš do dna

da me okreneš, izbaciš

iz svog hira u zaborav.

Reci mi...Zašto, umire ljubav ?

 

NEVIDIM

 

Ovo su moje

a to su tvoje reci

umorna sam od reci

odlazim.

Lazna si slika

i laznog lika

da li se varam

ili se pravis, samo

se skrivas u sebi,

imaj milosti za mene,

otvorim oci nisi tu,

u pesmi te trazim

u pesmi te ljubim,

u pesmi odlazi,

idi da obrisem

suzu kad se ne vidi.

Moja te tuga boli

mrzis me, odlazi,

tvoj sam a nisam,

tonem, ne postojim,

umirem, odlazi

da te ne ljubim,

da te ne volim

zaboravi, ubijas me

polako, i

pesnik u meni,

ubija me a opet

sve te moje voli,

i ova pesma te voli,

a ja te nevidim...vise.

DUŠA

 

Dok u cveću šareni se vrt

u pustoj sobi me vreba smrt

Traži mi belo, bez glasa,

izbezumljeno lice od užasa.

Cvet u bašti svenuo bi drag

da zrak nema pogled blag

što ti srcu otkucaje budi

i osmehe da obraz zarudi.

Vile cveće pronašao nisam

da ti lice ozarim od milja

i u sebi da sagradim hram

gde osećas sve mirise bilja.

Ako dođeš tužna i daleka

i oproštaj duša ne sačeka

u dve reči od nedužne žrtve

čekaće ih moje stope mrtve.

 

BARKA IRINA

 

U luci, siguran vez ima

na obali ceka dok je zima

svog mornara i pesmu

podignem bukaru crnoga vina

u njeno ime, za njena jedra

cvrsta i lepa ko cure nedra,

kada prolazi, kada se krece,

zivote, eto i moje puste srece.

-

Zasto je sada na rivi bosa,

ona se seta, smeje, ne stidi

i talas raspe smeh ko rosu

Zasto je vetar voli to se vidi

kad joj zamrsi i plavu kosu.

-

Ona je jedna devojka mlada

il gospodja fina, staroga grada

zanosna Irina, tvoji smo gosti

po malo veseli, sa karnevala

iza nas trag je, ko rec u istini.

bokovi ti beli, boze oprosti

feral i svetlo, ime na pramcu

vidi lepote na malom camcu.

 

Sa pucine ne vraca se sama

i vetar juzni duva mi u lice,

voli je more, ko bajka u slici

dok bacam osti, jedinu mrezu,

u talase modre sa krikom

poletese i sivi galebovi na litici.

 

Kad se vratim ceka me

tisina neka fina, toplo

pucketa vatra u kaminu

da uzivam u kuvanu vinu,

kao u pesmi i zivot ceo

polako slaze deo po deo.

 

Bice i kise, neka,

i Spila postace ponovo reka

i vetar palme sve probudi,

da grmi, seva i munja ceka

planinu zove, coveku sudi.

 

Nastavlja zivot, ovaj rod,

i svakoj glavi na panju,

duboku boru nace na licu,

navek ucrta i svaki god,

opara se i crveno platno

gde je nastao svaki bod

ko da je iglom nanet bol.

a oko je oko, uvek mlado,

jos je rado, da se nasmeje.

 

Zemljo u sumraku sudbe klete

u noci tamnoj gasi se ovaj svet

rasuce se so zemlje u zvezdani let

kad sunce okrati svoje staze

s novom nadom srecni polaze.

ostavice dom, i do zlatne zvezde

u Nojevoj barci, odabrani jezde.

 

PESMA IZ ŠUME

-

Dugujem ti je

jer si me volela,

pozvala me u šumu

videces me vec, cuces zvuk

moje frule na Shoburku.

Pogledaj kakve su zlatne

haljine obukle vile.

Tvoji pauci prelci haljine upreli,

sharene niti zapeli,

u krosnje se patuljci po njima popeli,

u hrastovoj kori su mravi puteve ukrstili

i putokaze na raskrsnice postavili

gde samo sanjači iz nevidela vide zvezde

odakle i beli oblaci dolaze.

Čujete li glasove i pesme čarobne šume,

ne vidite ni zenu i oci sto me traze

da me dodirne njena ruka,

njeno se ime culo pod krosnjama

dok sam je dozivao

dok sam je cekao na Shoburku i

kao Orfej tihe pesme pevao

i u Zapisu uvek nesto

pisao i u beleg, belezio.

Kada sve potoke preskocim

do reke do jednog proleca i leta,

da se popnem na vrh,

da je osvojim kao planinu,

da poljsko cvece za

andjele u buket skupim,

avaj, ne umem jer sam kamen

zato cutim kao napuklo zvono

dok me ne probudis,

prodji sve moje staze i bogaze,

u kolibe šumske zapali vatre

otvori vrata i prozore.

Verujem kad ti neces

andjele

verujem kad ti neces

izvore

daj mi vode da se napijem

znas da cu uvek za tebe ziveti.

Ti ne mozes biti zena zla,

ti nisi carobnica ni vestica

mozda si jedna od sto vila sto zive u shumi,

ponekad sama igras,

ponekad sama pevas,

places kad te ne vide

i drzis decu za ruke da se

ne izgube dok beru

borovnice i divlje jagode.

Iz krosnje kao golub Grivas

svojim dubokim glasom pozvacu

te kao dragu i traziti po krosnjama

da se ljubimo na proplanku.

 

RECI CU TI !

 

Reci cu ti nesto, reci cu ti bilo sto

nesto sto boli i mene i tebe

reci cu sto ne mislim

recu cu laz kao svi lazovi,

recicu volim, kao svi zaljubljeni,

recicu oprosti kao nesrecni,

samo nemoj da cutim, neznam precice,

reci cu sto ce se naci u tvojim suzama

gledaj me i moje oci su mi pune suza

sve sto kazem je deo istog bola

to je isti nemi krik u nama

zato se se sve moje zvezde gase

zato padam kao meteor i svetlim

dok nestajem na plavom horizontu

samo se ti radjas, kao super nova,

ulazis kao svetlost u moje oci,

ostacu zauvek slep i nem

ako padnem kao poslednji andjeo

neko ce znati kakav je cilj,

neko ce znati reci, zasto,

neko ce slusati tuznu pesmu u noci

neko ce umeti da vidi nevidljive boje

neko ce cuti reci sto svako ne cuje

i jedno dete dobiti sharena krila

i svaki poziv crnog andjela u mrak

je njegova pusta zelja da predjem crni prag

 

AMANET

 

Ostavicu ti pesme kao moje

blago, kao sve tapije i kapije

ostavicu ti dva tri djerdana od reci

volecu te, volecu te samo da znas

jer samo sam poslednji pesnik sto

se pesmom leci, i skazaljke me lazu

sta sam u pesmi sa vremenom spleo

gde se naslo sve moje i tvoje vreme.

Neka ti bude, u amanet kao da smo

zapis na drvetu, kao da smo dve

skoljke u pesku, na istoku nek sunce

gori, nek gori da sagorim i potonem

u crveni vir, nek i poslednju

ispratim noc.

OPROSTI

Kako ce mo se pogledati,

kako ce mo se pozdraviti,

kada smo crne oblake brojali

i crne nas kise okvasile

kako cemo zajedno plakati

kada smo iste kletve slusali

kako ce mo se predstaviti

bogu kad je greh veliki

neka nam isti bog oprosti

kad mi ne prastamo

sve su nam mrznje iste

i drugo ime na kamenu mrznja

urezuje i baceno cvece trune

Ostavi me, ostavi mi jednu suzu

za nevine, za leptire i ptice,

za srusene krovove i prozore

sve zidove i stara vrata

za kapije i prazne klupe

gnezda pod strehama i

i moje i tvoje nesanice.

DA SAM HTEO...

-

Da sam hteo potkrasti vreme

crtao bi oblake, i vetru krila

dok se u kamen ne pretvorim

i od ahata podignem ogradu.

pa da se sam uzidam u kapiju.

-

Ceo moj vek je kao decja graja

jedina prava pesma kojom trajem

dok porastem i obucem belo odelo

da volim, mrzim i sudbi se dajem

uspravan hodam kad sesir stavim.

-

I ti si tek sazrela u sivoj haljini

a ja lopov sa golih grana skinuo

poslednji list i sakrio ti u kapu

u sumrak je crno pseto umuklo

ulica koracima pusto zvonila.

-

Gospa Mare jesi skure skupila

dok sam stajao na pustom keju

jedna mi se kap spusti na celo

pored zute svetiljke stojim ja

nocni leptir privucen svetlom,

gubim al svoj tuzni kraj cekam.

 

OTICI CU...

-

Uklece me, ovo, mesto,

tisina u tikvu bi stala.

ti opaka zveri, silo zla

kletvom pogadjas srce

i trazis me nespremnog.

-

Sve ima slan miris krvi,

ne vidim se, gde je noc

ne vidim se, gde je dan

i zlo u nevremenu besni...

-

Uzreo je nar, i narandza,

i moja reka zna da peva

a ti samoubico na mostu

zaljubljen, lud, i tudj u

mrtvom gradu tajnu krijes

-

Otici, od vetra mrznem

od sitne kise kisnem.

Stojim na raskrsnici

zagledan u nemusto,

i venem ko neki pali list.

-

Poslednji sam slepi putnik.

Daj boze, da se ne otkrije

da lizem rane i dosadu ko

muvu uzalud bezubo gonim

i novom danu se molim.

-

Otici cu u polje ko stari pas

da se sakrijem i legnem u hlad.

Otici cu na reku da pijem vode

ispod starog kamenog mosta

i gledam kako prolaze vozovi.

 

DOCICES

-

Docices verujem, upalices

samo plamen vecni da gori,

i dusi pustoj, sve oduzmes

kad pruzis korake u nehaju

umoris me, da bolno jeknem.

-

Pakao, cezne,istina zna, mi

u novom veku smeh i plac, ko

kaktusi u pesku, cekamo gral,

iz daljine, slutnje, smrtnici,

u vecnost je mir,pokrite telo.

-

Ako nas zalede i ne probude

zalede nam dah, zatvore oko

da ne gledamo sumrak coveka

i namesnika, gde deli uloge

u pozoristu lakrdije i srama.

-

Docices na moj dan,odnekud

sa sesirom nacrtanim na glavi

docices kada se umorim i zaspim

kao da si imala razlog jadan

da lutas u sumraku svetosti.

-

Apsolutno dosegnuti, plakati,

smejati se, igrati, igrati,

osmeh ti cekam iza vremena

ako upadnem u zamku sumnje,

u mrezi, kao ubicu na muke,

bicu razapet na kolovratu.

-

Zaboravljen jezik, iza vela

i sudbine, covecanstvu pad,

veliki talas, dici ce more

da potopi grad svetlosti,

iz utrobe hladnoca osvoji

i pogasi poslednje vatre.

-

Citam, umoran sam, od prica,

istorije, raskopanih grobova

nacices i ti tren vecnosti

naci cu te i ja bela nevesto

gde poradjas u svetlosti

mir, mir, mir beskraju.

 

LEPA, MILA

 

Sa istocne strane se budi

i okrene kantarionu glavu

od mene se klen u struji izgubi

i mala prepelica sakri u travu

ljubavi moja, kceri sumske vile

u izvoru gledam oci plave Mile.

-

Sa proplanka cujem frule

stani, kuca srce, drhte ruke

u oku suze i dim od lule

pod vrbom se javi bozji dar

i rosu pijem umoran i star

kako dalje, reci sreco sad

vidim, volim, zar sam mlad.

-

Ti si Lepa, andjelu plavi

secanje zivo i vrt mi u glavi

zeljo, pusta, lepih usta,

za njima sam hteo mreti

ni ti nisi smela moja biti

od istine ko ce skriti

peva mladost gle radosti

i privida u starosti.

 

NE VERUJEM

-

Ne verujem vise godini i broju

i po cemu rodjendan se voli,

danas jedan minut i sat molim,

nebo mi se uvek smeska kad ne

merim sunce po njegovom hodu.

-

Imas srecu, i kraljevsko doba

nece vise tuga da okiva roba,

teg da budem na malome tasu

orhideja plovi u plavome valu

tebi sreco, u srecnome casu.

-

Kroz mene grmi pa se stisa

na prozor je zakucala kisa

preko puta voda meri prag

ja se nadam, ostacu ti drag.

-

Kad si nekad plesala na balu

i mene si tada primila ko salu

s medaljonom u crvenoj boji

u ljubavi da nas cudom spoji...

-

Pesme vecna kao srecna zena

i zanosna ljubav u cuvstvu poema

otkrice ti da smo opsednuta kula

koju nam ne ruse probudjena cula.

-

Za rodjendan, tebi moja sreco,

u ljubavi pesmo nad pesmama,

nisi se sakrila ni na cesmama

u slici slikara, pesniku u rimama,

u ciganskim cergama i violinama.

 

 

DELI NAS NESTO...

-

Deli nas nesto ko

nebo i more, gde je

iskra nestale iz oka,

reci ko u rovu, na puskomet

posmatramo se na bojistu

i barjake smo pogubili u

svojim proslim bitkama.

-

Deli nas parce zemlje

i san da se zajedno budimo

al zivi se pomerili nismo,

nismo u molitvi ni u bogu

deli nas isti zid cutanja.

nas ni reci vise ne dele.

-

Ni usne nas nisu ugrejale

ni ruke nam se ne doticu

pa se jos ne oprastamo,

gledamo se, ko neki stranci,

vec vidjeni u zacaranom gradu

ili nenadano u drugom zivotu.

-

Zaboravljeni u mladosti,

u ljubavi, vec epizodisti,

mi losi statisti cekamo

da se upali nase svetlo i

stavimo kostime i sminku.

-

Sta je to ostalo od nas

ostalo kao od losih snova

ko deli nas, gde nestade

i govor tela, car zivota,

gde to postoji i ceka nas,

tvoje i moje zivo vreme.

-

Ne nepoznajem te vise

ne poznajem ti ni ukuse

ni mirise od pokusaja

da izmisljam novi svet

i platim cenu za veru

da nadjem odgovore na

putu straha u trijumf.

-

Ne umem da se obezlicim

ne pripadam ni sebi ni

tebi, u bolu zadovoljstva,

sa zivotom sve isplacujem,

Ako, ostaje nam srce,

u pesmi se voli vise,

na zemlji i koraci nade.

-

Nije ni ovo moja kuca

u kojoj se ne vidis

i ja ne postojim vise,

ni ja nisam vise tvoj

ni zivot nije vise moj,

i voz nasih pokusaja.

-

Cekaj da se preselim

gde sunce zalazi kasno

kad ustane pocinje sve

i istina, nove dane

cekacu kao kaznu kada

me moja samoca zarobi.

-

U molitvi bog pomiluje.

U secanju uspavanog grada

ostacu kao duh koji luta

dok ne zamrem u prividu

da se svet obnavlja, jednom

neka i dan pocne bez mene.

 

DOSADA

 

Ni ogledalo nemoze podneti prezir tvojih ociju

Spasoje dodji kod sata, tvoje vreme tece unazad.

Nemozes me razuveriti, ako odes kisa ce padati.

Telefon ga trze, buka mu je zasmetala, dobro,

cekacu te, sedam sati, ama, nemoj se ljutiti.

Ni blagoslolov za ucinjeno dobro nije zaustavio

talas mrznje koji potapao ostrvo spasa u njemu.

Kupili su karte za autobus koji se pokvario,

na putu cekaju da vetar prestane da duva.

Popili su vodu i putnik im je ponudio vino

bilo je gorko i miris ga podseti na crkvu.

Molio se da ih noc ne zatekne, zmije

su na kamenu siktale, kao u vreme parenja.

Zasto smo krenuli, rekla si, ostavili smo

cvece u kadi, a nisam nalila vodu, uvenuce.

Ti svakako neces zaliti, ja te ne izazivam

ti se uvek osecas zatecen i pogledas me.

Kada sam pitala zasto si umoran nisi

me shvatio, namrstio si se i zevnuo si.

Osecas li ti nesto, ili si kao biljka

koja reaguje na svetlost i hladnocu.

Poslednji put ti kazem ako sam te

povredila necemo vise o tome. Tacka.

Dobro, sve je tebi dobro nemas vise

ni mere ni postovanje, prema meni.

Ja, ja sam tvoja ulaznica u drustvo

i bez mene si kao lenji pas na suncu.

Lezao bi i grickao buve, dok svet prolazi

i dok ti ne zgaze na rep nebi pokazao zube.

Ti si mrlja, ni kravatu nisi svezao

kako treba i cipele su ti uvek krive.

U tom pogledu nije bilo mrznje samo

dosada, kao da tera dosadnu muvu,

stisnutih usana,trepnu je ocima,

okrenuo se na drugu stranu i zaspao.