NEMOJ DA ME BUDIS

1.

Nezna dukat zut

za tvoj skut

sipak i kupina

glog i trnjina

poljem i belinom

ovaj sneg

a lole se zapile

daj daj

svaku moju rec

zlatom placam.

2.

Iz jendeka

pijanci se ne dizu,

zaboravljen kisobran

u tranvaju,

deda je okrenuo krug.

3.

Ne brini

nocas sam zaspala,

nemoj, nemoj,

da me budis!

 

KUPIDON

 

Slomi se

iz ruku

srce ispusteno,

moja dusa napukla,

snove rasute sakuplja

kao komadice

figurice Kupidona i

Afrodite.

-

Kako.

Kako da skupim

krhotine

kada mi ne peva

u plavoj haljini

Kako da je volim

a da me ne boli,

Kako...

Ne idi. Ne idi i

ti moja stidljiva,

nado.

 

CVETAJU KESTENOVI

 

Sastali se u subotu ispod ulicnog sata,

puno ranije dosli...

Prolaznici lenjo promicu opusteno sedimo

u senci belog suncobrana.

Zatvorila si oci, nestrpljiva,otvorila,

i ugledala poklon,na dlanuljubicasti leptir.

Tvoje su oci pronasle moje i spojile se

u zagrljaju osmeha.

Sva raznezena si me lako poljubila.

Jedan sat razgovora, bezbrizni, ustajemo,

odemo do nase klupe ispod rascvetanih kestenova.

Prosao je zaljubljeni par.

Sedeli i gledali u reku. Jedna lopta doskakuta,

ispod nase klupe. Posli smo i stali.

Zagrlila si me i upitala-Secas se, na ovom mestu

rekla sam ti, da te volim.

 

LJUBICE

 

Tvoja se noc u mene uselila

iz tojih ociju se sneg topio

dok smo ostareli, zalili

na tvoje boli,na moje dane.

-

Moja se noc danas provela

ko gospodjica u setnji,

varala mi dan svakidasnji,

i rame kvasila suzama.

-

Ceo dan su zvona, zvonila,

ti me znam nisi cekala

a ja sam crni sesir stavio

na uglu zalud dugo cekao.

-

Sastali se ko prijatelji,

pricom se tuznom zaneli

u sebe se danju sakrili

i kljuc tajne nase poneli.

 

TI SI PTICA

 

Leti noc, u tvoje ruke

kad zaspis probudim se

zaboravim sve tvoje tajne

i pokupim svo lisce palo,

ove noci ti si ptica..

da poletis sa dlanova

poplasis se sa krovova

sve prozore pootvaras

samo jedan neces, tu sam ja.

Ove noci ti si ptica..

srebrnih krila, u tvoje oko

zvezda danica, gleda,

kada me cekas, kada me pratis

sirokim putem u novi dan.

Ove noci ti si ptica...

 

VOLIM TE, OBICNO

 

Volim te, obicno,

posvadjamo se ko ruzno

i lepo vreme u istom

danu.

-

Kada od tebe boginju

stvorim,

obozavam te,

Zivot je cudan,

saljivdzija.

Kazes moja je ljubav

sebicna.

-

Zasto te ljubav plasi ?

Ona. Ona u sreci rastuzi,

i kida.

...Plasim se tvoje blizine.

 

TUDJA BOL

 

O,

koliko je teska

tudja bol

sve moje su samo grc

sto me probada u krstima

ostajem nem za trenutak

bespomocan,

da se prepustim,

ispratim

tudje snove

neke zaostale nade

i ja

i on

nadjemo svoj mir.

 

ODA VREMENU

 

Oda vremenu proslom

ti si vecera za mene

sve moje uspomene

otvorim ko dobro vino

nazdravim tebi u meni

ti volis zdravice

oblacis bele haljine

oko vrata crne bisere

plesemo sami do zore

u meni probudis, more.

-

Oda vremenu sadasnjem

ti si jutro za mene

crna pahuljo u belom

tako nevino gola,

igrala samnom bola,

da sav nered pokupim,

da sve delimo na pola,

da se nadjemo sami

i rano, secanje kupim.

 

 

VINOM DA SE OPIJEM

 

Vinom da se opijem

mladim vinom sjeseni

zivota koje tako opija

necu, necu,

da podjem za tobom

ostavi me,

sam sam veceras, mrem

u pesmi za tobom,

moja sreco, moja tugo,

moja lepa nasmejana,

dugo, stani malo,

tebe molim,

da ti platim suze,

stani duso,

uzmi ove snove, nove.

 

TI, USTANI

 

Ti, ustani iz sna

sva nasmejana

ona je nasmejana.

Ustani uplasena

da te hrabri.

Ustani i san

sa tobom.

O, moja zoro,

zbog tebe i mene

zaplaka se noc.

Ja, cekam te.

Gledaj,

tvog sam srca trag,

oci ne veruju,

to sam se ja budio,

tobom,

jedan osmeh blag,

jedna zelju,

jednu pesmu,

moju Ranku,koja spava.

 

NEMOJ PESMO

 

Nemoj, nemoj pesmo,

da moje oci placu mladost,

nemoj me pesmo,

ubiti, jer me starost

boli, svaki dan.

Daj mi vina da te

volim,

igras nocas za mene,

svirajte njoj, lepoto

moja. Placem, Placem zbog tebe.

 

PESMI SUZE

 

Tvojoj pesmi

tvojoj misli

placem suze

a lica ne vidim

i nije mi zao

sto sam dao

ovaj pregrst slika

da pogledas,

da prepoznas,

lice.

i treba da vidis

to lice na javi

da pogledas oci

sto su nekoc slepe

progledale same.

 

SAN

 

Ispleo se san,

beli tren otkriven

Upleo se pa se deli,

prikrao se pa se

trazi gde je bio

osluskuje,sapat, san,

ponese ga korak cio,

korak chio, deli dan

u snu, snom ovencan.

 

U MOJEM KRAJU

 

U mojem kraju trava

cudnog imena, bodlja,

opasna, sada je nema,

tu je negde bozja stopa,

i bivolja bara,i bivoli,

Brvinom, preko reke prelazim

Idem u Veliku Alogu na tresnje,

u Duboku Valogu na izvor,

U Veliko oknu, na jezero,

gde se deca prskaju,

Sve je zivo,

Vignjiste oko manastira,

i vasar, devojke u setnji,

Zeznice sto se ne dime,

cumurom.

U zvecaru kamen bacali,

i sad odjeka nema,

U zukvari jabuke,brali,

Ostao je Suvi do, i

Duboki do,

i u njima moje detinjstvo.

 

SNOVI

 

ponavljaju se

snovi,

ne kucaju.

Neznost.

I osmeh te ljubi.

Od vreline oka

burno srce moje.

Pogledaj mila,

kao da ti je drago,

kao da si htela...

...sama.

 

SUZA

 

...sva je u belom kanula

neveste suza.

 

NA TAVANU

 

Na tavanu koferi

doneti ko zna kad

ko zna odakle

plavi smedji,zuti,

na svakom katanac

nalepnica stoji,

unutra stara odela

sivena po meri,

u neko drugo vreme.

Sada su pretesna,

samo jedno se cuva

da se obuce za odlazak.

Toliko nevaznih stvari,

stari rakijski kazan

zatecen i lula,

krevetac, u kojem

svasta spava.

U nekom uglu bespomocne

leze slike, a u drugom

skinut luster zaboravlja

kada je svetlio i utrnuo.

Na stepenistu se smestio

babin orman u kojem

se cuvalo od moljaca.

Pored dimnjaka iznosene

po malo krive umorne

od koraka.

Svi stapovi stoje

tek za secanje

neke ciste reke

i mosta od kamena.

--------------------------------

 

 

VIOLINA

...

Plakala za njim i

pratila ga,

probudila zenu,

nije se dala

ljubiti.

Izula mi cipele

skinula kosulju,

ostavila za

hleb i mleko,

iskljucila telefon

da ga ne budi,

da cuje

vrata kada se

otvore.

Na divanu, sesir,

stap visi sa

lustera.

Papuce oturuo

pod krevet,

i spava snom

pravednika.

---------------------------

 

VOCNJAK

 

Mene vocnjak zove

da ga rezem.

Svaku suvu skupim

i u snop vezem.

-

Vocnjak stari,

svako mu stablo krivo

samo granom nekom,

sproleca zivi.

-

Stalno me muci,

zarasto u metilj,

iste mi gladan trud

i zalud znoj.

-

Secem po neko stablo,

suvo,

i gledam

sve mladice suve.

-

Vocnjak stari

ponovo

i ja s jeseni,

bezrodni.

-

Pale su grane

i sa njih godine rodne

Ljute sekire istem,

da ga testerom nagrdim.

-

Verujte, hocu,

neka vidi selo,

pa se onda preznojim

i naberem celo.

 

Nemam snage

kako da dignem ruku.

Onda pomislim

kupce da mu nadjem.

-

Da ga dele na pola,

pociste, korov i koprivu,

da grade kuce,

na dvorista ograde stave.

-

Al negde ode mladost

izrasla je i medja

grane se sklopile,

izmedju sljiva.

-

Vocnjak i ja

vec pogrbljeni

starimo

ujesen bezrodni.

-

Cekamo.Zima

spusti ledeno inje.

na obrve guste,

i grane su bele.

-

Sada je beo,

cekam, u san,

da mlade ponesu vodu

sa cesme.

-

Da svrate

da cvetove beru,

kose ukrase

i meni dodje milo.

-

Ako vode zaistem

da mi ona tanka

mlada,

lonce pruzi.

-

Ako me kresne

njeno oko vizljavo

da izgorim i ja

i vocnjak na kraju sela.

 

TISINO

 

1.

Osama tvoja

me odvela

u noc beskraja

Ti moja

si sjala za mene,

ja tvoj plakao

za tobom.

2.

Osamo moja,

ti moja,

ja tvoj,

se trazimo,

zar nas,trazi

ova noc.

3.

Tisino moja,

ljubavi,

to noc

place, a

niko ne vidi nas.

 

ZIVOT

 

1.

Čitav život, projuri u trku,

prolaze mi dani, lete kao ptice,

sreća, nada, ljubav blagog jutra,

i oblaci beli, prolaznici nemi.

+

Život je ta nagrada mala,

za umoran korak, izgubljeni vid,

život su mi casi tmurnog sveta

sto se nismo razumeli nikad.

+

Život nekad tiho umiranje,

svi zalasci, retka praskozorja,

cvece svelo, telo kada kopni,

i srce kad boli kao dusa stara.

+

Život kratak, bude tako zao,

nekad mio, nekom buran bio,

kao reka suza, ispraćaju tužan,

zar da pijem, i da čekam sutra.

+

Život je tek tren, izgovor jadan,

da puteve prodjem i ispratim dane,

i secam se, dok u hladu dremam,

i molim se bogu uz poneki uzdah.

2.

+

Život pamti, zivot traje, da

sve slike, u pamet, se sloze,

i ne mari sta to duši godi,

sve dosetke, šale i sve kletve.

+

Život je kad majka noću bdi

i čeka, ceka da zaskripi kapija,

da se vrata otvore, da ugleda sina

i čuje glas, došao sam, majko.

+

Život je samoća i suvo kašljanje,

jeziva tisina, sablasan huk sove

dok šušti slama u noćnom miru

svetle oči a ja, tumaram u mraku.

+

Život je i onaj stari miris u vajatu

korpa jabuka i krusaka u podrumu,

secanje na pretke, bunda izbledela,

kruta, seljačka od mraza jutarnjeg.

3.

+

Život je kao pričanje priča deci,

kikotanje do u noć ispod ponjave,

pucketanje vatre u bronzanoj peći

i toplina od koje se uvek zadrema.

+

Život je upaljena lampa, ikona

i kandilo, soba gde ima dece, i

tuča jastucima, krišom golicanje

i smeh, glas majke, spavajte više.

+

Život je kao šaputanje, jedna priča,

radovanje, drugovanje, ludovanje,

i modro oko, seretsko udvaranje,

dovikivanje, kikotanje i namigivanje.

+

Život je i da se žalimo, hvalimo

i svadimo, izgovorimo za ime boga,

o devojci rumenih obraza prsate i jedre

njenog brkatog oca sa sekirom iza vrata.

4.

+

Život je da se nevesto pomolimo bogu

lomimo kolač, o zadušnicama palimo sveće,

da se krstimo o slavama, kucnemo časama

i nazdravimo, i opet se vidimo ako bog da.

+

Život je kada pevamo onu našu, krišom

se poogledamo i krademo osmehe i poljupce

i zaklinjemo se na vernost i dajemo zavete

i razdelimo slike slikane za hvalu i veselje.

+

Život je i kad je vinograd zapusten, neorezan,

kad voćnaci i njive opuste, šume sve poseku,

u pijanstvu se komsije zavade i potuku,

kad izgube ljudi veru, i nevide ko je zao.

+

Život je ovaj stid i to nepoverenje u

ljude, moja molitva , slepo verovanje,

svaka laž, i sram, da nas vise nema,

pa se opet okupimo da nas bude više.

5.

+

Život je miris hleba, tamjana i bosiljka,

vasar, lepota devojke, zvuk trube i šatre,

sa crvenim vinom, reci stare pesme i

tisina, kad gosti odu i utihnu glasovi i vatre.

+

Život je maska na zidu i slika u albumu,

cvetanje lipe u parku, i susret u Beogradu,

Život je kad te zagrlim jako, budi samnom,

možda ćes me kao nekad večeras voleti.

+

Život je čeznja i ova moja ljubav slepa,

više mi ne verujes, i kiša je noćas prestala

kada si otišla i ja sam plakao i dugo stajao,

nisam se spasio, sakrio od imena i oka tvog.

+

Život je otvorio za nas vrata i pakla i raja,

da se tražimo, da plaćamo, trebaš mi, samo

da te vidim. Da te zagrlim, zovem te,

zovem, jedina moja iz pakla ili raja dodji.

 

OVO JE LJUBAV

 

Tebe sam

upoznao,

i kazem,

ovo je ljubav.

Ti se smejes,

i ja, zbog tebe.

 

PLAVI PECAT

 

Sve ti vidim na licu

i plavi pečat ruke.

-

Iz njenih očiju prasak

i pucanj u prazninu.

Metalni odjeci seku

nasu tišinu.

-

On je srusio

tebi izlaz

Ursula.

Ostavi sve i idi.

-

Nemas vise snage,

Idi,

mozda na more,

samo idi nekuda.

-

Idi od njega,

verujes u

svaku novu laz.

-

Ne veruj na reč,

ostaviće te.

On tebe ne vidi,

i tvoje uplakane oči

-

Kriva si,

čekaj ga,

dok te preko praga

prenosio, plakala si.

-

Dosadno ti je,

znam, kada lazeš,

pričas,

samo pricas,

-

Previše je,

gotovo mi muka,

Nema te-

nemam te.

 

Svaki sastanak

mrzim,

i čekam ga.

 

U kompletu sivom,

si došla,

bleda.

 

Poljubila me,

zacudjeno,

i otišla.

 

 

OPIJEN I SAM

 

Danas je dan nežnosti, slobode,

pustio sam svoje zarobljene ptice

sa dlanova svaku ispracam u svet

da ih nebo kupa i očeslja let.

Sa mirisom mora primio sam dar

i oči su stekle modrog sjaja čar

da još uvek neznam, opijen i sam

od prelepog sna šta ću da ti dam.

Prisutan i bol, crven kao nar

Sav u vatri sna, sagoreće žar,

da ti sebe dam i osvojim više

lepote za san od mirisa kiše.

Sad se plamen ne diže ko dim

i beskraj u tebi osvojiće mir.

Da ti u san žute iskre pružim

ja tonem u sebe i sunčani vir.

Ja u tebi ? Ti ne vidiš sebe.

Ući ću u more i postaću val,

i u školjki kad ostvarim tebe,

razbijem o hrid i natopim žal.

 

NEMAM TE

 

Nemam ništa, šta ću da ti dam,

sem sebe,i moje teške, ostarele misli.

Hladnom mi rukom dotakni obraz

i sačuvaj moja pisma i sitnice.

Seti me se !

Ponekad se poigraj mojim rečima

kao sa dragim igračkama u detinjstvu.

Moram da ućutim. Neka se tiho oproste

naši nemi pogledi u senci osmeha.

A sutra, neka pada prolećna kiša

da ohladi vrelinu moje kože.

 

EGOISTA

1.

U tebi, žive

moje pesme,

otvorene do dna,

zagrebane do krvi,

i lake od sna.

2.

Ja postajem,

tvoja srećna lutka

i dunja sa ormana;

ptica raspevana,

haljina oparana i sena;

krivica i uspomena ?

3.

Zar reći hvala,

što si predamnom,

prelepa, procvetala,

gledajući te,

poželim da si mi sve.

 

Gasis zvezde

Ako ne postoje krila,

mrznje, i bola.

ljubavi,

kako to

zvezde gasis u meni.