12/4/2008 13:59
, Objavio
Radeumetnik Kategorija posta:
Ja sam, Mika, Milkan, Miladin, Miloje, Mile, bar tako kažu, čuveni moler u selu i šire. Evo vako bavim se ovim zanatom biće više od tries i kusur godina. Učio sam zanat kod čuvenog majstora Stoleta koji je gospodske kuće u Pešti molovao. Pošto za mene nekad ima a nekad nema posla, ja ti prodjem selom onako u vizitu da kogodj ne treba krečiti il staru varbu skidati sa duvara il sa starih prozora guliti koje ceo vek ja stružem i jopet gitujem a oni popucaju od kiše i sunca a i brate ispostilo se to drvo pa više ne drži ni gita ni farbe. Dakle odem ti ja na prekrst i uzmem jednu gajbu a u prodavnicu uzmem jedan karton da me ne žulja kad sedim, pa ti iz frižidera onako našte srca otvorim jedno ladno pivce i sedim ti tako dok prolaze snaše sa točkovima i kantama za mleko da ga predaju u našoj seoskoj mlekari gde kažu masnu jedinicu mož da dobijes samo ako turiš u mleko kaiš slanine. Gledam ti ja kako teraju il guraju one točkove sa onim kantama okačenim što na volan ili nazad na neku letvu po dve kante, kako je vec kojoj zgodnije i kako je koja svikla. Nisam još ni do artije pivo popio a prodje se moja komšika Darinka, ona što kad sedne na točak gume se sastave sa put a guzovi joj uvek u taktu mrdaju a one njene krupne sise samo se valjaju sa jedne na drugu stranu kako ona okreće pedale. Vozi ona tako prema meni, zinula vako u mene ko u sveca, razrogačila one svoje plave oci ko da vidi duha. Ja opet zinuo ko klipan u one njene sise a ona mene onako ko sneba pa u rebra upita. Gle ti Milkane piješ to ladno pivo sabajle, a proneo se glas da si ovoga mi krsta jutros umro. Ja se izbečio na nju, umal ne padoh sa one gajbe i ne ispustih tek započetu flašu piva. Sve da bi joj nesto i reko al mi se jezik zavezo, pa ni crne ni bele ne progovaram. Gledam ja nju i kliberim se ko nasa seoska luda. Ona stoji sa točkom, pa se i prekrsti. Nemoj da se ljutiš, nako ti mene puno uplaši, jer da vidm vako mrtvaca da pije pivo nije baš čest slucaj. Gledam ja nju onako rumenu u one njene okrugle obraze pa se smejem i velim bre šta je stobom jadna nebila, pa zar Milkan da se prestavi, taj film jos neceš da gledaš. Ima da namolujem puno kuća i prozora dok Milkanu dodje vreme da baci četku u jendek.
E Darinka da si me obradovala nisi al ajd nećemo da se vredjamo, eto javi kolko za po sata da je Milkan zamro pa oživeo. Tako.Tako. I sveću da mi ne donose a ko nije kupio sveću da se ne troši.. A oćes ili nećeš da mi kažeš pravo ko ti je tu vest preneo ko da znam ko mi je tako nešto na ovi lep dan poželeo. Nećeš kažeš da se zameraš sa komšije. Dobro bre Darinka nemoj. E moja Darinka, jesi bila devojka ko grom i puno smo žiiita i livada povrljali. A i ti me bar znaš ko zlu paru da Milkan kad popije sve se linije zategnu na duvaru kad se osuše. Da se ne ljutim, ma jok, ma neću na tebe Darinka, mozda će danas da me i ukopaju, pa se nasmejem, a tebe nisu još obavestili možda će kad se vrneš...Ode Darinka. A iz seosku pekaru sa četiri leba ide iz drugu malu ide Toma, što ga zovu burence. Pa mali je i debeo, pa liči na burence. Kaze oće ćerka da joj se soba okreci u roze a sin oce u plavo. Dobro de. Kako ti kazeš, gazda Tomo, kako ti kažeš, a trake neću da ti mećem to nije više i nije u modi, nekako bre dodje ciganjski, sad se od plafona spusti za dve šake jedna bela traka pa se izvuče jedna prava linija kolko prst da se složi sa bojom koja je na zidu. Ma ne brini se ja ću da ti uradim to kako niko nema u selo, pa makar bre bilo na moju štetu, i makar radeo dan više ili manje al da budeš zadovljan. Kada ti uradim neceš da me skoro zoveš. Ma sa pravi materijal koji stoji dugo, kad se nanese na zid i moze zena da ti ga opere, kad se uvatiš sa prljave ruke kad unidjes u kucu a bio si u štalu il u svinjac. Pa sa sundjer, il mokrom krpom pačavurom, a ako oćes da sjaji onda će ga prelakiramo al ti to ne preporučujem jer mnogo brate šljasti al ako ti oćes onda ce da ga lakiramo. A ako voliš mogu i labudove da ti nacrtam, na zid. Nećeš, dobro kako ti veliš tako će rabotamo. Sta pijem. Pa ti bar znaš, sve osim vode, sa vodu samo razredjujem farbu. Kad ću da ti dodjem, pa ne mislis sad, kolko sutra, eto mene sabajle. Nemo brej da mučis ženu da mi sprema rucak, znam da je u poslu, one to ne vole ko da ih poliješ so vruću vodu kad treba da kuvaju za majstori.. Znaš li ti kad sam ja radeo kod jedne mnogo fine gospodje, lepaaa. Nokti eve ovolikiii, so crveni lak nalakirani. Dodjem ti ja i počnem da radim, a ona kaže. Sa onaj njen tanki glas, majstore nemoj da mi jedna kaplja padne na namestaj, na ovi kineski tepih, sve da pocistiš za sobom neću ja da čistim za tobom. A ja sa sad odoh ko pedikira, pa ću kod frizera a posle cu na fitnesss, a sta ti je to valjda se tamo isteze uz muziku. Veli ona kad bude vreme ručku, evo ti za jednu pljeskavicu, evo ti i za jedno pivo jer neću da mi se opiješ pa da mi naparaviš svašta u stanu. A gde da kupim pljeskavicu. Pa na kiosk, pa tamo i pojedi nemoj da mi jedeš u stanu da se oseća na crni luk, ne podnosim crni luk. Uh. Isprica smo se. Ona mi reče sve. Vide ja kolko je sati. Okrenem i obrnem se po stanu, popnem se na merdevine iza ormana iza zavesa, pauci mi oci isterase, nije to videlo pajalice ni krpe, na ormanima pala prasina sa prsta, a ona gospoja. lakira si nokti. Donesem ti svoj alat, zamešam si glet, punu kantu pa ga ostavim da stane, napravim si dve kante farbe pune i sve to podelim na jos četiri kante, i u svaku sobu stavim si po jednu, sa oni moji svi valjci koje sam doneo u onaj moj krš od auta. U svaku sobu započnem po jedan zid il po deo plafona sa oni glet pa sidjem i otvorim ti jedno pa drugo pivo da se posle ne mucim, pa ti onako štrokav u onaj moj crveni kombinezon sednem u gospojinu stilsku fotelju i turim ti noge na ono njeno stilsko astalče. Popijem ti ono prvo pivo skoro u jednom cugu. Dobro. baš kako treba, ladno. Pa ti započnem i drugo. Pa ti onda razvučem oni moji najloni sve do ulazni vrata da ne kaplje farba gospoji na tepik i da se uprlja njen mozaik parket. A šta more ona rece. ne kuva. Ona ne kuva ni mužu. Dobro neka, de nece se ljutimo i ne mora. Sta kaze da jedem. Pljeskavicu na kiosk. Ko ker da glodjem. I jedno pivo da popijem. E da se ne istrosi na men. E taj film nece da gleda. E nećeš ga gospodjo će te milkan nauči kakav je red kad ti majstor dodje u kuću. Uzmem ti onu farbu i valjci pa fljas, fljas, svuda sa onu farbu po oni najloni u svaku sobu, malo na plafon kolko da se vidi da sam nesto radeo i maculjao, posto imam i male i velike merdevine ko pravi majstor račepim ti one najveće u onaj njen saalon ispod onog najveceg kristalnog lustera sto sam dobro oblepio sa novine i s lepljivu traku. A onda ti završim i ono drugo pivo. Pa se misljase dal da silazim niz one stepenice sa cetvrtog sprata da kupim jos dva pa mi se ne dade. Ve c ti se pokupim i sve ti tako ostavim i odem ti si sa onaj moj wartburg sto se dimi kad ga vozim ko kad tek podlozis vurunu sa tapaljiku i neko mokro granje. Ostavim ga na centru i ostavim prozor otvoren da se luktira, a ja ti uzmem jednu gajbu i jedan devlji karton pa iz onog zamrzivaca izvadim jos tri piva i popijem ti odma jedno jer sam bio vec ozednio. Vec je bice oko podne skoro cu i na rucak. A sta veli gospoja da glodjem pljeskavicu na kiosk. E da necu. Popijem ti i ono drugo pivo pa zapocnem i ono trece da ga zavrsim pa da idem jel sam za danas dosta radeo. Da odem da rucam pa da odem u zavicaj da se malo odmorim ko covek. A zeni kazem, da me ne budi, da kaze moj Mile je u zavicaju i ne smem da ga budim i uznemiravam dok ne ustane. A kad ustaje.Pa bice oko vecere ako ne produzi da spava za noc.
Cujem vec oko tri sata prvo mi zvoni cetri puta onaj mobilni pa posle i onaj u predsoblju. Mora da je gospoja dosla sa fitnes. Zapela ko mutava, ne silazi sa telefona e da necu da joj ustanem. Ma ajd da joj se javim da se ne zivcira. Podignem slusalicu a ona vristi, pisti, kuka, da nisam normalan, da sam ostavio haos, svuda kante najloni i cetke, prosuta farba, ne moze da se prodje od merdevina. Pustim ja nju da se izvrsiti, pa onako ko kad je coveku lose, polako gospoja, pa evo me bolestan sam. Pa kako si bolestan sta ti je sad, da nije od dva piva sto si popio. Ona mi je i pivo brojala. Ma neje gospoja, vec od pljeskavicu, mora da je bila pokvarena, pa me zboleo stomak kad sam bio na kiosk pa me eve lezim nemogu oci da otvorim, neko trovanje imam stomaka. Tek onda ona rafalno raspali ma kakvi tri dana da mi onaj krs i lom stoji po stanu. Pa sta da ti radim ja moram kod doktora pa na snimanje pa cu odma da dodjem cim mi bude malo bolje nema da brines.
I tako i bi, nisam otisao ne tri vec pet dana dok se gospoja nije oladila i zvala sve manje i nije vise bila onako kocoperna. Vec spustila je gard i pocela je finije da me namoljava da dodjem da zavrsim posao jer ne mzoe da gledas pet dana i ne spava u stanu. Dobro gospoja. Nemo da brines dolazim al sam jos nejak. Jos mi stomak ne podnosi suvu ranu. A ona ni pet ni sest veli ne brini ja cu i rucak da spremim, a pivo koje izvoljevam da kupi i dal volim da bude puno ladno il onako. Da bude ladno, ko zmice. Okrenula se gospoja za trista sezdeset stepeni, vise ne vice ne prsti, te tuzice me jer kud da tuzi bolesnog coveka sto je tri dana lezao u bolnici od teskog trovanja stomaka. I dodjem ti sabajle, a gospoja skuvala mi kafu, pa me nutka te ocu li meda il bi radije slatko od tresanja sta ni vise godi za stomak. Popijem ti onu kafu a ona mi sipase jednu rakiju pa posle i drugu al nekako prevrce oci ko da mi broji pa kad me ponudi sa trecu ja ne fala gospoja prvo poso pa onda sedenje i pijenje. Pa se popnem na one moje merdevine, prvo prospem onu vodu iz kante gde je bio glet, malo ukljucim mikser koko da se promulja pa sa dve ruke pregletujem prvo jedan plafon pa drugi pa posle i ostala tri. Sa gleterice nije palo nista palo da se ne ljuti gospoja, a i nije majstorski da se razbacujem sa materijal. Onda uzmem da gletujem zidove, a iza mene led. Ma staklo. ravnooo. tako majstore, da se zna u koju skolu sam isao. Da se zna da sam ucio zanat kod majstora Stoleta sto je radeo u Pestu u gospodske kuce moleraj. Pa ri to sve svrsim nije bilo ni pola dva a gospodja se izviruje iz kuhinju i pogleda dal sam svrsio da rucam. Pa me pituje jel cu da rucam skoro. Ma nemojte gospoja da se mucite sad mi je bolje pa cu da idem na kiosk da izem nesto. Ne nikao majstore, kakvi na kiosk. Ko zna sta prodaju tam. Moze opet da se desi da se rabolite pa da vam bude gore. Vidim ja kolko ima sati, da se ona pituje da ja svrsim posao, da ne ostavim opet kante po stan. Pokupim ti ja moji najloni pa donesem onaj moj usisivac pa da joj bar usisam tepihe a ona neee nikako jos treba i kuc da mi spremate. Nego da mi otvori jedno pivo dok ona usisa tepihe. Vrtese se ona, zujase sa onaj moj usisivac sto retko kad i palim jer nemam sta nu da usisavam al da se pokazem da ima svu spremu i da se prica da nosim i usisivac. Popijem ti jedno pa i drugo pivo pa se pozdravim sa gospojom, posto sam rucao, prvo supu, pa jedno jelo pa onda i drugo. Te lovacke snicle u ovi sos, te seckana piletina i dinstana teletina sa povrcem, i salate je spremila ko da cu samo travu da jem. Kaze zdravo je ona je vegetarijanka, ne je meso. Neka gospoja moze biti, moze biti. Pa kada je bilo, oko pola cetiri, a ja radim samo do pola cetiri makar gorelo, makar sevalo i kisa padala ko da neko sipa sa nebesa, ostavljam sve, palim auto ako oce da upali, a oce. On ide i sa jednom svecicom. Samo da mi ne pukne sajla od gasa, e onda moram da se prucim pod njega pa da namescam dok to ne namestim. I sve sam, kakav majstor, on nije vido moj auto, on da zna bolje sta mog Wambordzinija boli. E ne. I tako odo na centar pred prodavnicu, uzmem ti onu moju gajbu i malo deblju karton da me ne zullja iz zamrzivaca tri piva pa jedno popijem odma drugo onako vec gustiram a trece zavrsim pa da se ne zadrzavam ovde recice da nista ne radim i nemam posla nego da odem ja malo da se odmorim, nigde nije lepse nego u mom zavicaju. Kaze meni jednom krohac kosta kad sam dosao da mi sasije odelo, da ne moze jel ide u zavicaj. Da ga cekam kad se vrati onda ce da uzme meru i da mi sije. Gde da ides pa ovde iza paravana na svoj kauc da odspavam pa kad se probudim a ti onda dodji. E lebac ti. Ima covek pravo. Zna Kosta sta je zivot. Neka gori, nek musterija se zeni, kolko sutra on ne popusta prvo u zavicaj pa onda posao. A bio je majstor da ga nema nigde, Mogao je sve ko iz novina da sasije. Samo pokazi sliku i on makaze i odma iskroji. A sta je bilo moj uco da ti pricam kad sivec navalio sa gospojom, pa sutra ti se vrnem do podne lepo sve okrecim, ni jedna kaplja nije kanula, nosim ja krpu i op al ne treba vise kolko da vide da je imam. Gospoja samo igra oko men i nutka me oces pivo, oces rakiju. Ma necu mani me se dok ne zavrsim samo po jednu. Zavrsim ti ja i onako vec da krenem u auto a gospoja ne nikako sramota da tako idete na ulicu. U kupatilo. Pa mirisljavi sapun i peskir, te da operem ruke. Sad dal je ona htela da se ja i okupam to neznam. Isprati ona mene, pa mi dade cast, pa me hvali kako nije imala takvog majstora nikad, da nije videla nikog da tako dobro radi. Da je pedantan. Ja kazem njoj, nisi. I neces, ja sam ucio zanat kod majstora Stoleta koji je u gospodske kuce moleraj izradjivao cak do Budima i Peste. Dal je stvarno bila zadovoljna il me se napokon kurtalisala to samo ona zna, mozda sam ja o njoj imao nesto losiju sliku al sam je na kraju video u drukcijem svetlu...
I dodjem ti posle kuci moj uco rucam i odmorim dok nesto ne lupi pod prozorom. O sta to lupa, koji djavo, sad. I ona deca se navadila pod moj prozor da igraju fudbal. Nisu deca vec na vrata lupa onam, moj drug, moja komsika Lenka. Zove me na kafu i kaze da ponesem cetku da joj samo zamazem neku fleku u dnevnu sobu. Dobro Lence, dolazim oma zakuvaj nam kafu i sipaj rakiju samo da se umijem i eto mene, spremi jedne novine da ne ti kaplje farba da se ne mucis posle da cistis. A svi misle da ona ima nesto smene, ma nema ona i ja smo ko dva druga, ma ko brat is setra. Al svet ko svet, kazu Milkan i Lenka ko da se svalerisu. Uzmem ti ja one moje bolje valjke i bar dve dobre cetke i odem a Lenka skuvala kafu i sipala nam po domacu rakiju. Popismo mi to i ona kaze vidis ovu fleku ajde zamazi to da se ne sareni i bode oci. Kazem ja moram ovaj zid bar priblizno da ofarbam a fleku da ti zamazem mogu samo da nagrdim jos vise. Predjem ja taj zid. A ona kaze e moj Milence pa vidiii sad kako mi ovaj u predsoblju odudara pa predjiii i njega. Cutim ja i predjem i njegaaa. A ona gledassse pa ko veli a onaj do ulice zid sad ostao skroz drukci. Jes Lenka bas drukci. Predjem ja i s njega a ona pitala bi me a i nebi da onu decju sobu da joj predjem. A ja se okrenem pa joj kazem e bre Lence pa ti za ovu tvoju kafu i rakiju oces ceo stan, jebes ga, da ti okrecim. Ma okrecim ja na kraju i tu sobu jer ona je moj drug i ima da radim dzabe bre ako treba...a svet, ma nek se svet okrece oko svoju muku i zabavi o svoj jad a koj gi dirne u moje Lence ima da ga pocepam ko svinje belu gusku...
12/4/2008 09:57
, Objavio
Radeumetnik Kategorija posta:
Ako si Pero cekao pa docekao svojih pet minuta, da se i ti ovajdis i obuces se ko minister, staviš
šarenu kravatu, pa da te vidi svet kad staviš pevaljki u onaj dekolte, da svet vidi kad je poljubis i zagrlis pa raširiš ruke pa se okreneš dja tamte dja vamte, nakreneš onu zelenu flašu sto zivkaju
gorki list a pre su ga zvali pelinkovac. I pice ti se pije sad i menja ko kad nekad moda za siljatim cipelama, ili zvoncarama pantalaonama, za seiko satovima, dzokejskim kapama, za zlatnim prstenjem, kajlama i mindjusama u jedno ili oba uva. A šta ti vredi moj komso ako imas ako se to ne vidi, ako to na pravo mesto ne pokazes. I zena da se pokaze da se obuce i otkrije ako ima sta da otkrije. A boga ti jel ti ono vise ne primas popa. nesto si se sa njim zakacio, jel si mu na seoskoj slavi skresao da su poceli da se bogate i da jure pare, a on se uvredio na tebe i umalo onako pripit se ne pobi sa tobom, boze mi oprosti. Vidis li ti dobro, ja jok. Vid mi nesto popustio, imam na ovo levo kaze lekar veliku dijoptriju a na ovo drugo je jos gore. Bolje vidim na da daljinu, eve kad ovako izmaknem onda vidim a kad priblizim nista ne vidim. Donese Sreta nedeljom na pijacu naocari, i ja probam al nikako da ugodim da vidim na oba oka jednako. Il da na desno zalepim flaster pa da citam novine sa levim, a kad gledam televiziju da zalepim flaster na levo pa cu da vidim dobro one sisate i guzate sto se pruzaju svako vece po onom podijunu. I nije im zima jok, trce se onde, mrdaju guzicama svaka se trudi da svi vide njenu spremu, jel sisatija il guzatija.
Juce sam nagrajiaso ko niko, odem da naranim kokoske, otvorim cumez a tamo imam
sta i da vidim, sve podavljene i naslagane na kamaru ko da se neko boze mi
oprosti zajebavao samnom. Krvi nema puno i nije ni jedna ujedana i rascupana ko
kad neko kuciste upadne, od onih sto se navade pa kidisu na zivinu. Kazem ja
Mati, uvatio sam ono komsijino kuce sto je ko lisca iza kuce, ono sto zivi na
Severni pol, sto ga oni kosoki eskimci gaje da im vuce sonice. Pa ga privezem i
odvedem ko krivca pravo kod onih besnova, sto imaju, nekoliko kerova, pa im
svaki dan kuvaju rucak da jedu kuvanu hranu jer od sirove polude i napadaju
gazdu. Kazem ja kako je njiov ker men podavio kokoske a on sa men se naso da
segaci, kaze to tvor tebi podavio kad je tovario na gomilu, kaze cerka ucila u
skoli iz biologiju. E iz biologiju ucila i uciteljka pa sad zna ko je podavio
moje kokoske. Kaze more njegov ker je fina sorta, kupana i ocesljana,
namirisana, on jede samo pecene pljesakvice i raznjici a jede i onu kucecu ranu
sto je skuplja nego djavo i ona alpska salama. Ma nece biti kazem ja da nije to
ker dosao tvoj da vidi kako je moj tvor pakovao pa se zadrzao u mom dvoristu.
Tu se mi skoro zavadismo, nebi mu pravo al izvadi pare i plati mi za svaku
kokosku kolko je bilo na kamaru. Ni rakiju da mi ponudi i kafu nego onako sa
praga se breca na mene, kaze sto ga rano budim, a ono bilo oko deset pre podne.
Kazem bre, pa zar je to rano, da sam ti dosao po podne rekao bi da sam dosao da
se svalerisem sa tvojom svajom. A on meni a sto sa svajom. Pa nako ja ko velim.
Ona slobodna zena, jes da nije vise u cvetu mladosti, al nije ni losa, da
omastim ove moje brke. ma idi komsija ona da gleda tebe tako zarozanog, vis
kako su ti pocepane pantalone i nemas ni pertle iste na tim cipelama. Ma ne
beri ti brugu za moje pantalone i moje pertle vec sta ja imam da ponudim pre a
sta posle podne. Ma tu se mi umal ne pobismo zbog njegove svaje, tede ja da mu
kazem da ne cuva svaju vec da bolje da pricuva zenu, jel se mnogo svrcka po
selu. kad on upali auto i izadje na kapiju i zena ode u skitnju. Pa se hvali
kako nista ne radi, nema bastu ni glavicu luka, jer je to sve jeftino, i moze
da polomi nokat dok cupa luk ili vadi krompir iz bakce. Ona svaki dan vuce neke
kese, a deca i ne rucaju cestito mu kod kuce vec samo idu na onaj djavolji
kijosk i jedu one pljeskavice i pice. Ona se hvali da ne kuva, il ne ume il
bice da drzi neku dijetu, mozda guta one zelene tablete i rani se mekinjama pa
to piju da zamene kasiku i viljusku. A nesto se predvostrucila i ubledela, a
nije vise ni mlada a ovarba se u onu drec crvenu farbu ko kad majstor Dane
varba ona auta u onu trulu visnju sto je sad svaki drugi ofarban. I tako se
posvadjamo zbog svaje i one sljunkare sto je uzeo dzabe od opstine u zakup, e
tu se vec pumo uvredio.Kaze on to posteno radi i placa PDV-ej, znam ja kako on
to posteno placa, ko kad je drzao onaj drzavni mlin, pa uzimao psenicu sto je
kao vlazna, a kise tada ko za vraga i nisu padale. Posle je otkuplivao stoku pa
smo ga cekali po dve godine za pare dok nismo skocili da ga prijavimo i
prebijemo ga ko macku pa je da vidis vredelo pa je isplatio, posle je uzeo neke
kredite, od zelenog plana, pa digao one zgrade do autoputa, pa je to pojela
invlacija a on sad to izdaje pod zakup onim kinezima ko ji se da vis poceli da
se sire po selima i kote ko ovi nasi domaci pacovi. I svaki po nekoliko dece ko
macici samo izlaze iza oni bala i cijucu. A on se uvatio sa njima i onim sto je
prodavao auta iz nemacke pa mu se palila jer su morala da gore jer su to osigurana
bila auta i ukradena pa mora nekako da ih se kutralisu pa ajd da ih prodaju
tako falicna da se sama pale ko kad kresnes sibicu. More i on je neka pokvarena
sorta, dovuljao se sa Kipra doneo neke pare sto je sklonio dok su oni bili gore
i sad oce da otkupi ovu nasu zemlju. Neke su banke sa njim uortacile da za nji
kupuje zemlju na angro. Na veliko, da pokupuje sve do reke i cak tamo bice do
Gegulinog mlina. Vidim, zlo sa ocima, on je vec udario betosnske stubove, samo
jos Mitar tvrdi pazar i neda mu po sto zasto vec oce dvesta. On im kvari poso.
Ako ga neko ne prebije onda ce neki belaj da ga strefi. Nemozes ti sa njima
izaci na kraj kad su namislili da brate sve to kupe, da budu gazde, a mi cemo
posle da idemo da sluzimo za koru leba. Oni to zovu privatizacija. Izem ti
privatizaciju kad ce nas deca i unuci da postanu puka sirotinja. Svi vicu
zemlja je jeftina i ne isplati se raditi je. Bolje je prodati, posto zasto. E
tako se nikad nije zemlja prodavala. Ni kupovala. Vec se krvavo zaradila. Svaki
dulum, svaki lanac zemlje kako ko zove placao se dukatima i dobar komad zemlje
se nije ispustao salom. Eve vidi ti sad. Onaj sto stavi onaj sesiric sto ima
dva traktora i to nova i tri kamiona onomad odvezao cika Peri punu prikolicu
balirane lucerke, I ko veli njemu bre cika Pero da ne skidamo jer nemam
vremena, cekaju me ljudi za traktor da kupe. Imas na prikolici 176 bala pa da
ja iskipam to pa da se vrnem na pijac. A Pera ajd pa nek covek iskipa pa on sa
zenom da spakuje i vidi vraze, brojase i brojase i nece biti nikao kolko on
rece vec dvaes manje. A on vec star i zena mu i drzi jednu kravu kolko da mu
deca imaju mleka i ne zelju sira. A ima i jednu ovcu i jedno jagnje i samo se
dere na zenu te bleji ovca, te mnogo rastura te stace nam to u avliji.
Umalo Peru nije mucenika strefio slog, covek ga prevari a dvaes bala ej nije
malo, pa to mu je zenina i njegova tromesecna penzija. Ne moze Pera da se
nacudi da mu covek ukrade iz ociju. Oce Pera da ide na pijac da ga ubode sa
onim svojim opancarskim silom. A kaze mu brat Sava nemoj Pero zivota ti gde ces
da bodes coveka za dvaes bala. Ma ocu. Ima da ga bocnem, da mu prospem burag.
On.On ce Peru da prevari. I Pera se zivciro, i spremio da ide al nije dosao
autobus pa je odlozio za nedelju pa ce se spremio da ide da ga vata na pijaci.
I sta bi posle. Pa otiso tamo, naso ga i reko mu bre covece sto me prevari za
dvaes bala, a on mu veli ma to su oni moji radnici tovarili pa se zabrojali
nego odi ovamo ukraj da ti dam pare. Da ga ne vide i ne cuju jer ko zna kolko
je on tako pokusao da prevari pa gde mu upali kec dobro je. Bre pokvarili se
ljudi do korica, ne valja to, nevalja ne sluti na dobro...a ti moj Pajo
kazemozda sam malo ogresio o coveka, nije mi njegovo kuce podavilo kokoske. Sve ce biti da nije. Al neznam sto posto. A opet
mozda i jeste. pa kazujem ti nije tvor, ni kuce komsijino vec zmija, Kazes bog samnom kakva zmija. Kazem ja velika od 7 metara a on se
smeje oce da pukne od smeja. Ma ti si lud gde u nas kraj ima tolka zmija, ima oni barski sa zutom pegom na glavi sto fataju zabe po barama i kanalima al od pet metara ej brajko pa to jos nije u nas kraj niko video. A pricalo se nekad da su nekad u nasem kraju bile neke ale pa ih ljudi potamanili.
Eto ti brate to je piton. Kaze men Paja i vrti glavom. Ma kakav piton te spopao, jesam poludio kazes, ma kazem ti luda zmijetina, ispala iz kamiona, iz onog sanduka a vozili ga u terarijum, valjda kad zmije tamo oteraju pa se zove terarijum moj Pajo. I sta bi. Pa on skrpeta pa pravo pobeze kroz limunovu bastu pa u moj cumez. A dal su ga kljucale, pa ko zna moze biti al gde ces onolku zmijetinu da savladaju moje mirne kokice. Onda ti se on izvuce da ga ja ne videh pa se posle selom pronese glas da se pojavila neka grdna zmijetuna ene ko moja butina debela pa se sunca na pesku kod Vanetovog camca. Uzese oni neke vile i sekire te ga sa svih strana opkolise i jedva ga savladase kolko se to mrdalo i prevrtalo i kidisalo na nj. A gazda posle od zmiju dosao i cupao kosu sa glave, kaze sto mi ubiste mog pitona on je bio miran ko jagnje, ja sam ga od zmiceta odranio i prosvercovao u kartonskoj kutiji iz Rumunije. Donet iz nekog Ruskog cirkusa. Ma Cigani ga ukrali pa mu ga prodali. E pa rekli mu oni da vi izjavimo saucesce na pitona, mnogo nam je zao sto je vas piton zavrljao u nas atar al mi take zmijetine videli skoro nismo pa rekosmo da mi to nadjemo da koga ne udavi tolka zmijetina. A Stana koja je prva videla, umal nije zena pala u nesvest, jedva je povratili, davali joj secer i vodu kolko se bila uplasila. Presekla se, samo je vikala e mene grdne kolika zmijetina mene predje put, joj mene, joj kake su se to kod nas ale zapatile. Ljudi ce opet zmajevi da se pojave ko sto kaze moj pokojni svekar da su se nekad takve ale pojavile nekad u Zmajeviku...
12/4/2008 02:56
, Objavio
Radeumetnik Kategorija posta:
E duse mi moje, lepota, je ono sto u oko coveku udje ko svetlost pa te ogreje ko neki prvi zraci sunca kad se naj manje nadas. Vidis ove slike i ovu kosu, vidis da je i mladost lepa a starost ma o njoj necu jer je gorka ko pelen, pocne da ti sve vrce, pa kad mislis da si naucio da letis a ono ljosnes o zemlju ko golub prevrtac. Prevrces se, okreces se pa ti se dopadne, pa se zaboravis i zaneses i tu je sletanje kako ne treba. A zivot je tu zadat kao bog i pruza nekako ko tvoje dvoriste, pa sad ti vidi oces li da tu nesto radis, da ga uredis,ogradis da kucu cestitu sagradis il ces da ga provedes za dzaba. Pa da te neko upita, gde si bio, nigde, sta si radio sto kaze Milenko bosanac bolan nigde. Ko da si se jednom najeo travke pobrljavke dok si paso travu pa ne vidis gde si zabaso, gde te odvelo i gde si se pustio a gde si se se svezao pa korenje pustio da nemozes ni maknuti. A cuj mnogo sam se sa tobom zapricao. Mene, sto imam svo vreme ovog sveta, sto brojim dane i ispracam prijatelje kao da sam onaj svaciji macak sto sedi na drvljaniku i lize ssvoje sape i drema dok sunce ne zapece te ga otera u hlad. Kazes nisi zenjen, nemas prilike. To ti ne valja. Moj prika ti se ozeni da ti pamet vise ne leti. Covek bez zene je ko pola jabuke koja brzo pocrni i nije nizasta. I zenu kad nadjes zagledaj je dobro, ko sto se svaka lepota gleda, sa svih strana se divi i uzivaj, meraci je i ukradi ako treba pa je vodi nek te vidi dan i ogreje sunce. Pa se okreni na drugi put i pravac. Jer si tad glava kuce, njen covek, ako te vidi ko coveka, da si joj uvek prvi i da ona tebe vidi ko svog coveka onda je ona prava. Ako se na tebe breca i svaku rec joj sa klestima cupas onda si napravio los pazar. Ako ti je umilna i osmehom ti dusu razgali onda si srecan covek, jer te je baksuz zobisao. A mozes i djavola i baksuza da nadjes, neko oporo i kiselo grodje, onu sto ce ti dusu na pamuk izvaditi. A ti se ne vajkaj, niko te nije bio po usima jer si sam birao i oci te prevarile. Nemoj se tuziti i zaliti okolo jer sam ti rekao prika da je zena za coveka. I gledaj da se veselis i razloga za to uvek nadjes. Nek ti oci gledaju napred, jer nisi se sa nebom dogovorio da te usreci. Neka ti dusu ogreje i razgali. Neka te sa njom dobro zdravlje posluzi,imas svog druga, jer sve je lakse dok te neka boljka ne spopadne. Pitas me zar je za coveka da se sav trud i muka pretvara u prah, zdravlje u bolest, bogastvo i novac u siromastvo i oskudicu, koja nam je uvek na pameti, a ne vidimo da trazeci srecu i bogastvo ode zivot, ode negde ukrivo, nizastranu. Ode moj dikane, u trk ko oznojen i lud vranac kad se da utrk pa niko ne sme da ga zaustavi dok se u penu ne pretvori, dok svoj bes ne istera i sam od umora se zaustavi ili srusi. A covek je besan stvor, ocas ga zivot u nesrecu povede. Imao je i moj deda dva besna vranca.On bio mlad i besan. Kavgadzija, mator momak, voleo da popije, a kad popije onda mu se skloni, onda samo zapodeva, izaziva sve redom. Bio je nekeko pozloban, one plave oci nekako se zalede i kad se masi za noz onda skoci sa stolice, sa stola popadaju case i flase a on jednim zamahom ruke zakuje taj noz za astal pa se okrene okolo i postrelja svakog dok se ne uveri da da niko nema kurazi da mu stane na crtu. Onda stegne zube, pa kroz njih progovori, jebo sliku svoju, i svi se najeze ko da ce sad da padne sneg, pa sklanjaju oci i zapricavaju se da njega onako malog i nabijenog ne izazovu nekako. On izgubi volju pa sedne i napije se, oci mu zakrvave pa se podigne i opet crvrstim korakom osine one vrance onako besno do krvi. Oni skoce i daju se u trk onako iz mesta, on sa jednom rukom uhvati kajase a drugom vitla onim bicaljem i oputa puca ko da je pistolj opalio. Dok juri tako svi beze u kapije i samo sa prozora gledaju gde onako obestan juri kao da ga djavoli gone. I tako je on jedan dan natovario puna kola kupusa a jutrom se zapio vec pa opet konji vec osetljivi na bic i njegove crne minute se poplasise pa ga ponesese do Dragine jaruge gde se kola prevrnuse pa ga poklopise i kicmu mu kanate, i tosckovi polomise. Lezao je tako nekoliko sati,njistali su konji polomljenih nogu, on je vikao i psovao nebo i sve svece dog nisu na stranici kola odneli vezanog u bolnicu.Tamo je godinu lezao u gipsanom koritu, dok se nije oporavio tek da ide na stakama. Isao je sa stakama dok nije nekao prohodao sa stapom al jedna noga mu ostala kriva pa je poceo da geza i copa pa je ubrzo dobio i nadimak copa. Izbegao je smrt, i ova nesreca mu donela vise srece. Kazes kako. Pa tek onda se primirio, ozenio onu moju krupnu i cru babu. Onako jaka, cutljiva i ponosita znala je da istrpi njegovu narav da ispostuje ga i voli ga onako copavog. Dala mu je jednog sina, vise nije mogla, iako je htela, ili je sama presekla da se imanje dalje ne cepa i sve jednog dana ostane jedinom sinu. On je rano osetio sta znaci imati oca bogalja, onako pozlobnog i pijanog jer je svoju sudbu tesko podnosio, pa se opet opijao i izazivao svadju u kuci. Ono dete, njegov sin je uzeo u svoje nejake ruke plug i orao dok je on spavao pod kruskom pripit. Kolika je bila babina dusa, da se veze za njega, da radi kao muskarac, da tovari i stovara , da poslednja legne a prva ustane. Niko je nije cio da se zali, video da place, one njene guste i ostre obrve su znalke da se smese i uvek nekako pametno te docekaju i svaka njena rec je bila kao da te medom sluzi.
A nije da nije bila ljuta, kad je neko izazove, prebaci za copavog i piajnog coveka je znala da ga obrije svojim ostrim jezikom koji je tek tada pokazivao njenu cvrstu licnost koja neda na sebe i na svoju kucu.
I ziveli su sami, nisu se slagaliu sa sinom i snajom. Podelise se pa svako svoju polu radise, u istom dvoristu u jednoj kuci dve, od sina napravi brata i provede vek u cutanju dok su se deca radjala i godine porolazile. Unuka isprati u vojsku, ode u negde gde je on nekad sluzio i suze su mu niz izborano lice tekle kao da je slutio da ga njegov povratak docekati nece. tako i bi. Umro je mirno, pre podne je trebio grasak, po podne javise mu sinu da ce da umre. I bi. Nesto je hteo da kaze. Pa ne mogase i sklopi oci i odmori se. Unuku javise te ga pustise da mu na pogreb dodje i tako ga ispratise i preko onih spomenova u onom pretrpanom groblju prenese onako teskog i pokopase dok je na kestenu se cula grlica i ptice cvrkutale.
Onda je baba ostala sama i postala deo porodice. Cuvalaje decu i bdila, cuvajuci i njihov san, cekala dok se iz kreveca ne probude i imala spremnu flasicu mleka jer je govorila da musko dete ne valja da place. I pozivela je jos godina, unuka je u rat ispratila i gorko se zaplakala jer je oca na kapiji ispratila i vise ga nije nikada videla. U rat odu, u zarobljenistvo, neko se vrati a neko ostavi svoje kosti negde u tudjini. I mene sreco, uvati rat, odvede me tamo gde je sve skuplje od zivota. Da vidim ono sto cu da sanjam. Da sve sto sam poneo i vratim, nista vise ni manje. Nisam pozeleo tudje. Nista. Ni slamku. Da mi se zakacila cini mi se proklela bi me tudja muka i znoj, sto se zakaci za mene nego da se otresem i vratim jer je sve to neko kucio i nije pravo da bilo sto neko moj od toga uzme u ruku. Cinilo mi se da su puste kuce ko grobovi u kojem smo mi lezali onako crni i prljavi.
Samo mrak zna onaj sto u ravnici dodje rano, nekako gust da ga nozem ko krajiku seces.Onaj mrak sto ga ne videse nigde, kao zid, kao testo. Tumaras u njemu i cepas rukama i nogama, posrces po onom blatu i vuces noge teske i velike od nahvatanog blata cvrsto slepljenog za cizme koje nema ni vajde prati i cistiti jer svaki izlazak u polje je kao odlazak u kaljugu koje su sto noge sto tockovi raskopali i razrovali. Taj nedostatak svetla, sa prozora iz okolnih sela. Samo mrkla noc. I ta noc se pretvori u neko crno zlo. I padale su neke ledene kise, pa je duvao onaj ledeni severac i skripale su grane u vrh krosnji onih starih hrastova pored kanala iza one strare i trosne kuce. Te gluve noci, koje su samo pucnjevi parali, te noco bez glasova, pasa u daljini. samo siktanje i sistanje granata kroz vazduh i plameni jezici u daljini od haubica i potres koji te podigne od tla kad svako zrno poleti negde da se negde skrsi i grdan lom ucini. Da polupa i prospe neciju krv ne birajuci ni mesto ni priliku. Slusao sam tako i brojao dok se ne javi plamen i udar i kao da sam cuo sam ponekad vrisak i jauke u daljini ili se to meni u mojo glavi stvaralo. Gledao grdan, sam ne verujuci kako se skida crep sa tudjih kuca, Sece ograda, bere kukuruz, prevozi iz jednog dvorista u drugo iz jednog sela u drugo. I bio nemi svedok, do kolena zakopan u masno crno blato te ravnice. U mozak mi se zarivale granate a oci tonule u duplje. Svaki osmeh se pretvarao u grc i kezenje. Stajao sam sam. Uvek sam, dok su mi se kolena prva smrzavala zubi cvokotali, a moja odeca, ta djavolja odeca, mene kukavca sto ni sinjela nemam, onog od debelog sukna, od debele vune izvaljan da vojnik izdrzi i naj jacu hladnocu. Tu odecu sto za rat i nije bila je neko delio jer je smatrao da rat i nece potrajati. Da ce se rat brzo zavrsiti. A ni jedan rat kada je poceo se nije brzo zavrsio. I ovaj koji nije bio moj rat je potrajao i ostavio mi u nasledje ovu reumu i ovu prerano osedelu kosu. Pricacu ti sve kako je bilo, pamtim ja pa cu da ti dosadim svojim pricama kao smo drzali polozaje, kako su se stvarala brda praznih caura, bez zrna, od onih velikih haubica po poljima koja su uvek neko drugo zrno radjala, ona polja koja su znala za pesme i plac prvog deteta podvezanog pupka tu na toj ravnici gde ga je prvo nebo pokrilo i oblaci mu se nasmesili. Svaki dan smo pili prokuvanu vodu, onu sto su nam dovozili onako zutu i punu peska. Imala je neki gadan ukus. Na sumpor i pokvarena jaja. Ko je bio zedan nije se nje moga napiti, amnogo je onih koji vodu i nisu okusali. Pili su sve samo ne vodu. Pili su svaku rakiju i vino koje koje su zatekli. Pili su onu rakiju ludaju koja se pece u ravnici, bice od krompira i repe, koja te skroz opjani, poludis i sav svet ti se nekako naopacke bude. Oci im zakrvave, nosevi im pocrvene, postanu nekako svadljivi i zlobni i onda se oko svaceg svadjaju. Tako se opiju da posle pucaju u nebo, u polje u nista od nekog besa i vicu, cuju se neki neljudski krikovi i psovke ko zna kome upucene zarad ove sudbe koja ih u ovaj kraj dovede gde svako selo presecaju kanali koji su cesto puni vode pa nekad se moze iz centra sela camcima ici kad je godina gadna i kad dodju one plaovite kise pa se voda podigne i udje u kuce i posle jo treba puno da se povuce i osuse se zidovi kuca.oseca se dugo ona memla i dokle je voda zidove uprljala da nikakav krec taj trag nije mogao pokriti... Sve godine su nekako ostale zapisane na tim zidovima i spolja i unutra. One trosnije kuce su padale, one sto nisu imale temelja i nisu se drzale vec su nestajale u krsu crepa i pocrnelih greda i letava. Video se iz tog krsa po neko polupano lonce plave ili zelene boje. Ljudi su stajali bice pored tih svojih kuca i stezali zube, zene su kukale a deca zacudjena tom slikom su plakala za majkom dok ne pokupe iz onog krsa ako ima sta i nadju neku potleusicu, vise kolebu no kucu da uzmu da noc docekaju. I sve se pregrmi, svaka nevolja i belaj koji coveka snadje. Sve sto se tih dana doceka cini se kao smak sveta i bozja kazna, pa se vreme prolepsa i ljudske ruke opet podignu novi krov i postave neka nova vrata koja se ne otvaraju na onu stranu kao pre, ni prozori ne gledaju isti orah ili krusku pa se covek navikne i usele se golubovi i laste pod strehe a na dimnjak se doseli roda i ona ucini gnezdoi gde se iz granja i trske podigne mlado da ga majka ishrani i donese sa obliznjih kanala one ribe crvenih peraja i zaba koje tako znaju da se cuju dok ne dodje noc i sunce se negde izgubi iza onih starih vrba na kraju sela. Tu gde gde i put zavrsava na obali reke sa koje se podignu one vecernje magle i pocne da pada rosa po odeci i licu kao kada pada ona sitna jesenja kisa...kada se uveliko loze vatre i dime pusnice i raznosi onaj miris slanine i susenog mesa. Cuju se sekire kako zvone, kako klljuju, kako krckaju stabla i padaju oni nasi jasenovi u kanale gde su duboko zile pustili do vode, do zivota. Oni sto se kroznjama vinu put neba pa na njih onako sjeseni slete ona jata vrana koje nikako ne volem. Brate ne volem ih ni kad slete u brazdu i zamnom ceprkaju i onakose grakcu i okrecu kao da se rugaju meni. Al pustim kraju neka ih i one su bozja stvorenja. I dan prolazi dok se poslednja brazda ne izore, dok ne pukne zorano polje, a u vazduhu ne osetim onaj poznati miris zemlje, onaj koji me tera sa proleca da izadjem sto pre iz dvorista i udahnem onaj vazduh sa polja pada se okrenem prema selu gde se zute i svetle krstovi sa nase crkve. Ponekad se po podne iz trske pokaze i lisica pa dok sve ne izorem ona ide iza mene i hvata miseve koji beze iz izoranih brazdi. A ja uvek orem duboko., Tako je moj prika. I zivot ako oces da osetis onako bas mora da se u njemu desava nesto, da se dogodi sve ono sto coveku treba, da vidis rodjenja, krstenja, da zivs za nekog da ti san bude veliki, da ti ruke tvojeg mesa i tvoje krvi jednog dana onu zutu svecicu u stegnutu ruku stave i za dusu pripale...
12/4/2008 02:55
, Objavio
Radeumetnik Kategorija posta:
Slusaj prika, moj dobri prika. Cuvaj to malo zdravlja. Cuvajjj. I zivce. Ako pogubis zivce dzaba ti i zdravlje. A ja se vise nigde ne zurim. Onaj gore to vidi. Ima da me ceka malo vise pa ce me pozove. A za sada se ne zalim. samo djavo ima sve i smeje nam se, na nase puste zelje, nacisto smo svoju kozu prodali a sta nam je trebalo da se cesemo gde nas ne svrbi. Govorio sam ja da se ne zajmite, da zivite ko ljudi, da se ne strecate svako jutro i svako vece dal ce te imati neki novi dug da vratite. A dug je zao i los drug, moze da sve ode naizvrat pa da se nadjemo u takvom sosu kojem se nismo nadali. Kazem ti prijatelju sto mi se zalis da si potpisao neke papire i svoju kucu stavio na hipoteku. Nek ti je bog u pomoci, da pozivis da se tih kamata kurtalises i oslobodis se bede koja ti nije trebala. Ziveo si mirno, krckao ono sto si zaradio ili sacu vao al neces vraze zinulo ti dupe da kupujes auto cerki, da renoviras kucu, pa sad grcaj brajko. nebih da sam u u tvojoj kozi. Kazes slusao si zenu, slusao si decu, navukli te kaze mangupi. Kad se covek nasanka i povuce ga suntara*smutnja onda jedino da sprema cega nema jer moze da ga strefi da mu srce pukne ko casa i nema ga. Ko da ga nije nikad ni bilo. Slusam samo one sto se hvale kako sad nista ne rade, sede, piju dobru rakiju i vino, najedu se mesine i pretisak se podigne pa se slogiraju. Treba se brate trositi, na posao, na zenu, oznojiti se. Tako se zivot cuva, da ti krv radi, da se ne usedis. Zar mislis da noge mogu da nose debljinu, dakces ko guster. Kazes asma, ma davi, a pusis toliko ima da se udavis. E moj prika. Samo se ti hrabri, nece, kazes. Ma znas koliko je onih danas jesu sutra im svecu pale. Covek je obesen na tanko uze. Prekine se i nema te. Nego ne brini se ti, mi smo i onako ovde na ovaj svet samo gosti. Dodjemo i odemo, a neki sat kao da je navijen na neko nase vreme i kad otkuca poslednja minuta onda mozes da se ritas kolko oces ne vredi. Kao da je neko izmerio nas put, toliko i toliko imas da predjes, da se namucis, da sve svoje dugove namiris i
onda dodje ti lepojka da te zovne. Aj samnom golube dosta si leteo. Ajde ostavi sve, i zavseno i nezavrseno i polazi jer ja te cekati necu. A kad se izbecis u nju i pocnes da mucas da se nadas da nije tvoj red ona te uvati za siju pa te malo pridavi da ti ono malo duse lakse izadje. Zevnes brate dva puta, onako se stegnes kao da i je zima i odvede te, ides ko bela lala, pratis je i samo se cudis gde te ona to vodi, da nije pogresila. Pa vidis da ti neko pripali onu tanku svecitu i tura ti u saku da ti dusi osvetli put.
Veceras je nsto zaladnilo, suttra moze da se preokrene vreme, nesto me bole ruke. Gadno je to kad te kosti bole. Kazu samo neka banja. A koja. I banja je za zdrave. Odes bolestan i nadas se da ce ti biti bolje, pa se ukocis. Puno je njih odapelo zbog banje. Otisli na svoju ruku, lekara nisu ni ptali, jer su uvek bili u zivotu mnogo pametni, pa kad im se slosilo i kuci se vratili nekako crni u licu. Kad vidis coveka da je promenio boju, da nekako gleda ko mrtva riba, znaj da taj dugo nece jos. A neko i izvuce se, mislis ma od toga nema nista a on ko kuce, vuce se i mic po mic i opet ozivi ko sto je bio pre a spremali mu odelo i cipele. Ja. Vala neznam sta je gore da se zivi nazor. Il da se covek odmori od muka i ostavi se corava posla i lekova koji vise i ne lece vec samo odrzavaju, pa se posle opet menjaju jer vise ni oni ne deluju. navikne se covek pa lekar mora da ti da druge pa dok se naviknes, te uzmi po pola ujutru i uvece. Te preskoci jedan dan. A lekar te samop hrabri a zna kolko je sati i nece da ti kvari volju kad se drzis za ono malo zivota ko davlljenik za slamku...
12/4/2008 02:52
, Objavio
Radeumetnik Kategorija posta:
Macor sam ja jos, nedam se ja. A nisam ni mator ko on. Tek mi je 64. Ma deda mi je ziveo 92 i pio brlju i pusio dravu. Sedeo zadnjih deset godina na klupi.. Nije vise ni video kako valja. Kad ga pitam sta radis dedaaa. Ma premestam se sa mesta na mesto. Nego evo ti nesto para da mi kupis jedan vikend. To su one smrdljive cigare koje prodaju sirotinji. On je presao davno sa drave i samo nji je pusio. Zadnjih deset dana je legao i nije ustajao. Rekao od onih mojih dasaka sto stoje na tavanu da mi se napravi sanduk odmah a ne posle me spakujete u neki kartonski. One moje opanke sto sam kupio na vasaru u Topoli da se namazu da odmeknu, kao da tamo gde ide ce ga stezu. Al ajd. Udesismo sve dok on ne pade u komu i poslednju noc samo se probudi progleda, podize se i ponovo leze na jastuk i ode ama da je reko A saranismo ga, e ne ga sa babom koja ga dugo cekala. Kolko ga je volela mozda i nije htela da joj dodje oma. Pa je ziveo posle nje punih dvaes i kusur godina. A sto jes jes nije da ga nije nekad gledala. Jedini je imao svilene gace i igrao u njima fudbal. Tako se moja baba upecala na svilene gace, A bio je prek i kad spava i kad je budan. Kad odgleda
tv dnevnik on ugasi a mi cekamo da utvrdi san pa opet krisom palimo.
Kad se igramo i galamimo, baba je uvek prstom na ustima. PSssst. Deda
spava. Tek je zaspao. Nije jos utvrdio san. A pravio se da ima tvrd
san. Znam video sam da gleda kroz prozor sta radimo, ko prolazi putem,
pa onda nastavi da hrce dok se mi smejemo kako deda testerise onom
velikom testerom drva sto dva coveka drze jedan sa jedne a drugi sa
druge strane a ona se vije i pusta zvuk kao da je ziva, onako naostrena
preseca i najdeblje hrastove. Neko drugo vreme, sad motorke samo
zvrndaju i sve se promenilo. Nema vise ni svadbi, ni veselja. Idem sto
jes jes na slave. Ali sve redje. Nije da me bole noge, nego me sramota,
sve omladina neka decurlija, ofarbana sa mindjusama se skupe pa pricaju
neke price koje nit razumem niti imam volje da slusam. A jedem dobro
jos, fala bogu ,nisam vise zavistan onoliko od alkohola. Presao sam na
blaza pica. Pivce moze, vince, rakija, samo po jedna nikada po dve...
Macor je bistar seljak, namazan svim bojama. I mene je prvih dana uzimao na zub da vidi dokle mogu da idem i da podnesem njegove sale. Na njegove zajedljive sale da sam bio malo neuredan, kako on kaze kurvar, slatkoreciv i koristoljubiv. Samo si se smeskao i uvek svima isao niz dlaku. Kaze da sam prelazio preko decjih nestasluka i bolji uspeh su imala deca bogatijih seljaka. Da sam i kucu sazidao okuplajuci seljake da mi pomazu sto u samim radovima na kuci i u mnaterijalu. Kamena, sljunka i gradje u Zmajeviku je uvek bilo. Reka je donosila najboljio pesak i sljunak, hrastova i jasenova koliko volis. Ljutili su se ako sam bio nameran da platim ili su time placali neke svoje zaostale dugove koje su napravila njihova deca.
To nije bilo tacno da sam koristio decu radi svojih interesa, vec sam znao da primetim kako me cene i imam li ugled kod tih ljudi. a ugled se sticao sa godinama i gubio brzo. Moje avanture sam skrivao od njihovih radoznalih ociju i samo je poneko uvaljano zito ili livada govorila da je neko bio u steti.
Vodio sam cesto decu na izlet i vracala su se rumenih obraza, gladna pevajuci one pesme koje deca cesto nauce uz svog ucitelja koji voli da razvuce svoju hramoniku. Kada su odrasli, dobili svoju decu prepricavali su svoje odlaske u sumu, kod lovacke kolibe i zmajeve pecine gde su se zavlacili i igrali zmurke. Zmajevi su davno otisli iz pecine ostala je samo prica da je poslednji ziveo dugo i da ga je ubio jedan moj predak sa onom vilom sa dva paroga sa kojima se seno nabada. Kazu da je negde u dvoristu zakopao kozu koja ne trune i svetli u mraku. Nemogu da poverujem u te bajke ali prica je ostala i jednog dana kada neko odsece onaj stari hrast mozda ispod njega i pronadju zakopano blago i kozu tog zmaja. Zmajevcan su ponosni na svoje poreklo i cesto se poistovecuju sa tim zmajem. On im daje neku vecu snagu i vaznost, on je postao legenda koju sam i ja prepricavao cesto deci izmisljajuci i dodajuci kako sam kada imao sta a ona su me gledala onim otvorenim ocima u cudu sa paznjom i strahom da se nekad opet ne pojavi taj zmaj u pecini u kojj su se cesto zavlacili i bezali od poljskih poslova i cuvanja stoke. Odlazak na ovu brzu i hladnu reku, kod vodenice na kupanje je uvek bio pravi dozivljaj. Skakali su sa zida u jaz i u veliki vir ispod one matore vrbe kojoj se grane nadnele nad vodom. U njenom korenju isod vrbe u ckaljama hvatali su one velike rakove a klesta treba izbeci a na obalu su cesto iz rupa izbacivali buljave klenove i pastrmke koje su se uvek skrivale tu. Ta deca nisu imala straha, nije redak sucaj da su i zmiju onu vodenu naravno al velku i debelu cesto znali da zivuku i da bace na obalu na iznenadjene decake koji su bezali pa se opet njoj priblizavali da je uhvate i odnesu do sljunkare gde ce ona zavrsiti svoju karijeru ili umlacena nekim stapom ili kamenom. Onda bi je bacili u reku da se ne usmrdi i gldeali kao je voda odnosi i dugo se cula njihova cika i graja. Ovde je reka nesto sira ali zna da bude veoma opasna i njene struje mogu da povuku na dno ako se udje u zivu vodu. Zato se vise deca kupaju u mrtvajama i na onim mestima gde je vade sljunak pa je voda napravila mala jezera tople vode.
Tu je daleko prijatnije bilo kupati se nego u hladnoj reci. A seljaci nemaju naviku da idu na reku sem po sljunak. Ili nemaju vremena ili smatraju decjom detinjarijom svaki odlazak na reku radi kupanja i ribolova. Vise su cenili lov i cesto su kupovali puske jednocevke i dvocevke sa kojima su isli u lov i krivolov na razlicitu divljac koje je ovde bilo u izobilju. Nedeljom su se vracali sa zecevima i fazanim okacenim o pojas u obuveni u one zelene cizme sa onim lovackim sesiricem na glavi. Odlazili su se sa svojim kerovima koji su uspesno ili manje uspesno znali da isteraju divljac ili da zavrse neslavno sto nije ovde redak slucaj ako ker je bezobrazan i nacne divljac i nece da prati trag moze se desiti da i on zavrsi tu u polju od istog onog koji ga je i poveo u lov. Na reci kao sto rekoh odlaze deca i zene da operu vunu i nekad kudelju i lan da natope a sada su tamo deca i nekoliko ribolovaca koji se motaju po vrbacima loveci one matore a lukave pastrmke i krupne klenove. Nije nista novo da se odomacio i krivolov sa dinamitom koji cesto se cuje sa reke a sto izaziva policiju da odlaze na reku i pronadju ko je to baca dinamit. To je greota, tada rekom plovi sitna riba, naduvenog stomaka. Dinamit je zlo koji pobije mladj i moze da na reci napravi pomor i istrebljenje ribe za duzi niz godina...
