Jutro kao i svako drugo. Po malo tmurno, po malo hladno. Danima ne osunčano. Organizam mi vapi za zracima Sunca.Sve se teže budim . Ni ustajanje mi nije bolje. Neko moj u šali kaže da bi trebala držati stolicu kraj kreveta. Čisto da posedim i odmorim se posle noćnog sna. A ja se mislim kako to i nije tako loša ideja. Snovi su mi prilično burni pa mi buđenje i ustajanje s razlogom teško pada. Mada, doručak i kafa u krevetu sasvim su dovoljni. Poljubac i jedno ’’vidimo se draga’’ obojiše ovo sumorno jutro.
Dobila sam epitet spavalice. Takav mi je i apetit. Uvek gladna sna. Nekako sam najsrećnija dok spavam. Mnogo je toga što bih volela jednostavno da prespavam. A opet, život prebrzo prolazi. Ne mogu ga živeti spavajući.
Konačno, ustadoh na noge ’’lagane’’, onda kada je jutro već odavno prestalo to da bude. Može mi se i hoće mi se,zašto da ne? Uspela sam u pokušajima da umirim svoju savest što dozvoljavam da mi lenjost krade dan. Ali, to je samo ovaj dan. I još nije prošao.
U kući ’’škripi’’ tišina. Prosto para uši. Odvalila sam muziku do daske. Ako već mora da škripi,neka škripi sa stilom,mislim se. Odmah mi je bilo bolje. Ovo jutro i nije tako loše počelo. Krije li ovaj dan još kakva uzbuđenja? Razjurih se po kući u ritmu muzike plešući od kućnih poslova (u smislu raščišćavanja,brisanja prašine,prostiranja veša) do kuvanja ručka. Dobro to meni ide. I taman sam počela da uživam,čestitajući sebi na odličnoj organizaciji, preseče me reska zvonjava fona. On.
- Hej malena! Stižem za pola sata. Super sam raspoložen a ti se spremi za jedan nezaboravni ,,oralni sex’’!
Molim?!? Ne stigoh ni da progovorim a veza prekinuta. Čoveče,gde me nadje sada?! Kakav ga sad oralni sex spopao? Zar nismo to već obavili? Doduše, ne baš doslovce ali... Nisam mu ja bre Samanta iz ’’Sex i grada’’ pa da mogu bilo kad i bilo gde. U ostalom,trenutno ni samoj sebi ne izgledam previše inspirativno ovako raščupana,zajapurena i mokra. A i ručak će mi zagoreti. Ma, ko šiša ručak! Sredi se – pomislih.
Brzinom munje obavih sve pripreme na sebi. Ma da je neko mogao da me snimi. Ni brzi Gonzales mi nije bio ravan. Sve za mog Silvestera. Skockah se za čistu desetku u rekordnom vremenu. Pa posle nek mi neko kaže da ženama treba čitava jedna decenija da obave pripreme na sebi, dok muškarac čeka i nervozno cupka gledajući na sat. Čista glupost. Bitno je samo za šta se spremamo. I za koga.
U daljini čujem poznati zvuk dok mi se u glavi vrzmala misao kako bi među hiljadu zvukova prepoznala zvuk baš njegovog automobila. Čudo jedno kako se vremenom srodimo sa nekim stvarima. Jednostavno postanu deo nas. Njega prepoznajem i po koraku,glasu,mirisu. I suviše dobro. Da li On to postaje predvidljiv ili ga predugo u meni ima? Ne bih volela da nešto što mi je suviše dobro poznato postane i monotono. Monotonija pretvara ljude u strance.
A kad smo kod monotonije, u kući istu razbih napravivši totalno romantičnu atmosferu. Do skoro ludačku muziku zamenih erotičnim džezom. Prigušena svetla učiniše prostor prijatnijim. Jedino što mi je išlo na nerve je miris ručka koji se lagano krčkao na šporetu u kuhinji. No, pomislih,ako je istina da ljubav muškarca prema ženi ide preko njegovog stomaka, onda će me ovaj moj ’’man’’ voleti još više. Sit muškarac je zadovoljan muškarac,govorila je moja nana. No,to važi i za žene. Sa jednom malecnom razlikom – naš apetit je mnogo veći.
Zauzimam pozu na krevetu. Srce mi ludački lupa, da iskoči. Čujem vrata kako se otvaraju. Iznenadna promaja zalupi kuhinjski prozor. Naježila sam se. Što od promaje, što od njegovog parfema koji je zbog iste doplesao do mene. Slaba sam na muškarce koji lepo mirišu. Prosto se raspametim i mogu slobodno reći da mi je to fetiš. Između ostalog.
Nešto je lupilo u hodniku i ja se trgoh. Usledila je i psovka. Ohladih se kao špricer od kockica leda.
- Što je pobogu ovde ovoliko mračno?! Umalo ne poginuh u hodniku!
Od zbunjenosti ne umeh da odgovorim. Kakvo je bre sad to pitanje? Ustala sam i polako mu prišla. Nosio je nešto u rukama.
- Pa čekam te. I čekam na ono zbog čega si došao.
- Ahaaaaa – nasmejao se – pa izvoli.
Tutnuo mi je neki poveliki zamotuljak u ruke. Glupavo sam gledala ne znajući šta da radim sa njim. Nešto je lepo mirisalo ali ipak... Zbunjeno sam ga pogledala.
-Pa otvaraj,šta čekaš? Samo pažljivo.
Polako sam odmotavala papir sa kutije. Miris je postajao sve intenzivniji. U glavi sam prebirala po idejama šta bi to moglo biti,ali uzalud. Raspakivanje mi nikada nije izgledalo duže, samim tim što sam morala biti krajnje pažljiva.
Obožavam poklone.I da poklanjam i da primam.Svojevremeno sam često dragim osobama poklanjala po neku sitnicu.Onako,bez razloga. Ali taj čudesan sjaj i bljesak sreće u njihovim očima, zbog moje sitne pažnje,za mene je bio neprocenjiv. U tim trenucima moje srce bilo je veliko kao planeta.I puno. Imalo se,moglo se. Danas je situacija malo drugačija. Sada poklanjaju meni. I opet mi je srce veliko. I puno.
Konačno, poslednji papir.
Predamnom se ukaza neverovatan prizor. Kažem neverovatan jer zaista nisam mogla da se pomirim sa sazananjem da je pod ’’oralnim sexsom’’ podrazumevao upravo to - oralno uživanje čulom ukusa. Voćna salata,jagode sa šlagom,koštunjavo voće,čokolada. Predivno! Već pripremljen prostor začinili smo rajskom trpezom uz laganu muziku i čašu crnog vina. Direktni pogledi bez izgovorene i jedne reči razbijeni su jedino reskim zvukom čaša. Chears!
Uhvatio je moj zagonetni smešak između gutljaja vina.
- Smešiš se. Jel da da sam te iznenadio?
- Jako. Ali smejem se i svojoj ludosti. Osvrni se oko sebe.Šta misliš da sam očekivala?
Nasmejao se.
- Dodji draga. Dan je tek počeo. Još je mnogo toga...
Negde između poljupca kroz glavu mi protututnja misao – ručak! Zagoreće. Ali odmah zatim slegoh ramenima.On može da pričeka.U ostalom,bolje da zagori ručak,nego mi.
..Tamo gde Sunce oživi boje..
..i gde Mesec svojim pokrivačem krije tajne noći..
...i gde Duga ispunjava želje,
dok se kupam u vedrini njenih nijansi...
Život uvek ima smisao.
